SRPSKA pravoslavna crkva danas započinje svenarodno proslavljanje velikog i za našu državu i narod kapitalno važnog jubileja: osam vekova autokefalnosti. Prva u nizu je proslava u manastiru Žiča, gde će danas biti održana sveta saborna arhijerejska liturgija, koju će služiti Njegova svetost patrijarh srpski Irinej, sa sveštenstvom SPC. Odmah potom, sutradan, jubilej će biti obeležen posetom Pećkoj patrijaršiji i Kosovu i Metohiji i nastavljen 8. i 9. oktobra u Beogradu - svečanom akademijom u Sava centru i otvaranjem izložbe u Muzeju SPC.

Tim povodom, u intervjuu za "Novosti", Njegovo preosveštenstvo episkop bački dr Irinej Bulović govori o presudnim momentima koji su u minulih osam vekova obeležili duhovnost SPC i vascelog srpskog naroda. Na pitanje koje bi posebno kapitalne događaje izdvojio, episkop Irinej kaže:


PROČITAJTE JOŠ: IRINEJ BULOVIĆ ZA "NOVOSTI": Kosovo nam ne mogu zauvek oteti

- Pre nego što odgovorim na ovo vaše uvodno i načelno pitanje, želja mi je da uredništvu, saradnicima i čitaocima "Novosti" čestitam izuzetnu godišnjicu koja je poslužila kao povod za ovaj naš razgovor - osamstotu godišnjicu otkako je Sveti Sava, najveći sin srpskog naroda, izdejstvovao (ne na prevaru iznudio, kako je oklevetan upravo u ovoj, jubilarnoj godini) autokefaliju, što će reći punu kanonsko-jurisdikcijsku samostalnost, za Srpsku pravoslavnu crkvu, a on sam izabran i posvećen za prvog autokefalnog arhiepiskopa "srpskih i primorskih zemalja". Taj blagosloveni događaj nije samo trajno obeležio srpsku duhovnost u najširem smislu te reči - versku praksu, narodni etos, kulturu i sve njene plodove - nego je i konačno uobličio nacionalni identitet našeg naroda.

* Koje odlike utemeljene na učenju Svetog Save preovlađuju u našem identitetu?

- Preovlađujući - doduše, ne i jedini - sadržaj našeg identiteta jeste svetosavski zavet ili svetosavlje, shvaćeno kao "pravoslavlje srpskog stila i iskustva", kako se u svoje vreme izrazio Sveti Justin Ćelijski (Popović). Po njemu, "Srbin je samo onda pravi Srbin ako ide svetosavskim putem". To je "put koji vodi u život", put bogočoveka Hrista, put jevanđelski, put svetih ugodnika Božjih, put većine naših predaka. Svetosavlje, dakle, nije alibi za nacionalnu isključivost, nije varljiva religijska ljuštura ispod koje se krije obogotvorenje "krvi i tla". Jednom rečju, Savindan nije i nikada ne treba da bude neko srpsko Stepinčevo.

Sledstveno, mi ne osporavamo Srbima koji nisu pravoslavni, nego pripadaju nekoj drugoj veroispovesti, pravo na srpski nacionalni identitet, nego samo ukazujemo na bitnu odrednicu duhovnog i kulturnog bića Srpstva i njegovog istorijskog puta. Presudne stanice na tom putu, kako ih ja vidim, jesu najpre tekovine nemanjićkog perioda, blistavog u svakom pogledu, zatim doprinos naše Crkve opstanku naroda i njegovog duhovnog nasleđa, uvek pod svetosavskim znamenjem, najpre pod tuđinskim igom i u tuđim carevinama, a onda i u procesu nacionalnog oslobođenja i ujedinjenja. I, najzad, u naše vreme, u procesu bolnog postepenog duhovnog oporavka posle višedecenijskih duhovnih lutanja i ogromnih stradanja naše crkve i našeg naroda.



* Na jednom skupu u Matici srpskoj, istakli ste da su za našu Crkvu od svake opasnosti spolja, "opasniji unutrašnji vukovi u ovčijoj koži i formalni vernici". Ima li naša Crkva danas vernike i duhovnike dostojne onih u vreme Svetog Save?

- I dalje mislim ono što sam izrekao u Matici srpskoj. Ali, hvala Bogu, i danas naša Crkva ima pravih duhovnika i iskrenih vernika, dostojnih duhovnih potomaka Svetoga Save, i to u mnogo većem broju nego što se obično misli. U životu sam imao prilike da mnoge od takvih duhovnika i vernika i lično upoznam. To mi je uvek bio podsticaj da se i sam trudim da idem njihovim stopama i da ne klonem u iskušenjima. Oni se, naravno, ne razmeću i ne reklamiraju. Da to čine, ne bi bili ono što jesu. A na našoj javnoj, posebno medijskoj sceni, vide se uglavnom oni drugi, oni koji posrću na svetosavskom putu ili su, štaviše, sa njega skrenuli. Naši mediji, nažalost, njihovu pojavu i brojnost po pravilu preuveličavaju. Hvala "Novostima" što veoma često, praktično u svakom broju, pišu o nekadašnjim i današnjim duhovnim i moralnim gorostasima, istinskim vernicima i rodoljubima, živim primerima čojstva i junaštva!

* Kakvu poruku u vezi sa KiM naša javnost može da očekuje sa svečanosti u Žiči, Pećkoj patrijaršiji, Beogradu?

- Istu kao i uvek do sada, od Kosovskog boja davne 1389. godine do kosovskog boja danas: Kosovo i Metohiju ne mogu nam zauvek oteti bez našeg pristanka, a mi ga nećemo dati. Bog je spor, ali dostižan, kaže mudro naš narod.



* SPC je donela principijelnu odluku da otpočne dijalog sa nekanonskom Makedonskom pravoslavnom crkvom. Da li će taj dijalog u bliskoj budućnosti biti uspostavljen?

- Naša Crkva ne počinje sada dijalog sa svojom decom koja su, zavođena i zavedena, ušla u raskol sa njom. Ona taj dijalog vodi već decenijama, od samog nastanka raskola pre 52 godine, strpljivo i sa ljubavlju ih pozivajući da se vrate u jedinstvo sa Crkvom, bez čega teško da ima spasenja, da prihvate vekovni kanonski poredak Pravoslavne crkve i da isključivo na tom osnovu, bez vancrkvenih motiva i protivcrkvenih uticaja, ulože napor da dođu do potpune crkvene samostalnosti, ako im je ona cilj. Kuda vodi samovoljno otcepljivanje i samoproglašavanje mogu, pored sopstvenog iskustva, da se uvere i na primeru sadašnje tragične crkvene situacije u Ukrajini i velikog raskola u vaseljenskom pravoslavlju.

* Dijalog je pre nekoliko godina bio prekinut zbog progona i stradanja arhiepiskopa ohridskog Jovana i Ohridske arhiepiskopije. Ko za to snosi odgovornost?

- Odgovornost za to snosi, razume se, prvenstveno državni vrh u Skoplju, bez čije političke odluke sudsko-policijsko šikaniranje ne bi ni bilo moguće. Ali, veliki deo odgovornosti snosi i jerarhija u raskolu, koja ne samo da nije osudila kršenje osnovne ljudske i građanske slobode veroispovesti i savesti, nego je mirno posmatrala muke svoje braće i sestara po veri i krvi. Neki od njenih članova bili su, nažalost, i podstrekači progona, ili pak saučesnici u njegovom vršenju. Arhiepiskop Jovan je danas na slobodi, ali on još nema oslobađajuću odluku suda, tako da mu Damoklov mač nove sudske farse i novog tamnovanja i dalje visi nad glavom. I pored te žalosne činjenice, mi smo otvoreni i spremni za dijalog, a da li će i kada će biti obnovljen, ne zavisi samo od nas.


PROČITAJTE JOŠ: Proslava 800 godina autokefalnosti Srpske pravoslavne crkve

* Odjeknula je vaša poruka da Crkvom ne mogu da upravljaju nikakvi predsednici država jer jedina glava Crkve jeste bogočovek Isus Hristos. Nazire li se izlaz iz teške situacije u kojoj se nalazi Mitropolija crnogorsko-primorska?

- Mitropolija crnogorsko-primorska jeste u teškoj situaciji, ali su u težoj oni koji joj stvaraju teškoće - a znamo ko su i kakvi su - jer ne shvataju da oni danas jesu, a sutra nisu. Dok Crkva Božja, u njenom okviru i spomenuta Mitropolija, jeste tu gde jeste tokom mnogih vekova i biće tu tokom mnogih budućih vekova. Načelno, po rečima Svetoga pisma, Crkvu ni vrata pakla ne mogu nadvladati, a konkretno - uprkos čitavoj besomučnoj propagandi, klevetama i hajkama, narod u Crnoj Gori, Srbi i nesrbi, najveće poverenje ima upravo u Srpsku pravoslavnu crkvu, što na licu mesta znači, u Mitropoliju crnogorsko-primorsku. Izlaz iz nevolje se ne nazire nego je očigledan: ako ništa drugo, državna vrhuška Crne Gore treba, u sopstvenom političkom interesu (naglašavam: političkom jer im pojmovi duhovnog i kontinuirano istorijskog, pa ni nacionalnog u bilo kom izdanju nisu ni bliski ni jasni), da ostavi Crkvu na miru i da, kada se već nudi u "evroatlantske integracije", poštuje bar stoti delić pravila igre u zemljama atlantske civilizacije. U protivnom će se istrošiti u gašenju požara paljenjem novih vatri, a Crkvu, odnosno Mitropoliju, neće uništiti nego će sama sagoreti.



* Bilo je u istoriji takvih primera "sagorevanja u gašenju požara paljenjem vatre".

- Primer u istoriji ima bezbroj. Sinan-paša je verovao da će, kada spali mošti Svetog Save, sažeći i njegovo prisustvo u srpskom narodu. Ishod je bio suprotan: on, Sinan-paša, ojačao je, mimo svoje volje i namere, prisustvo i uticaj Svetog Save u srpskom narodu i šire. Brežnjev je u svoje vreme obećao sovjetskim građanima da će im na televiziji pokazati poslednjeg živog popa, kako se izrazio. Danas je na čelu moćne obnovljene Rusije predsednik koji je istinski, a ne samo politički, verujući pravoslavni hrišćanin (lično sam svedok da punih pet sati stoji na bogosluženju), a Rusija je poslednja linija odbrane hrišćanskih vrednosti, što više od mnogih, ako ne i od svih, shvata današnji rimski papa Franja (Francisko) Prvi, koji sa moskovskim patrijarhom Kirilom potpisuje u Havani poruku o hrišćanskoj misiji i odgovornosti u savremenom svetu. Od mnogih drugih primera ispala bi čitava knjiga, a ne intervju, ali ova dva su više nego dovoljna i rečita.

* Oštro ste odgovorili Hrvatskoj biskupskoj konferenciji na pismo u kojem ona vrh naše Crkve optužuje za raspirivanje mržnje. Može li se uskoro očekivati i odgovor SPC koji ste najavili?

- Odgovor je već odavno spreman. Treba nam samo još jedna mala dopuna.


* Da li je posle tog događaja bilo kontakata između SPC i Katoličke crkve u Hrvatskoj?

- Uvek postoje susreti i razgovori naših episkopa i hrvatskih biskupa u granicama savremene Hrvatske. Posebni kontakti između Srpske pravoslavne crkve kao celine i Hrvatske biskupske konferencije ne postoje već godinama.

* Papa Franja se našao na udaru hrvatske desnice posle izjave da Stepinac neće skoro biti kanonizovan, te da pomoć u rešavanju nedoumica očekuje od patrijarha Irineja. Da li je na ovu temu bilo kontakata na relaciji SPC - Vatikan?

- Posebnih službenih kontakata po tom konkretnom pitanju nije bilo, ali kontakti sa Vatikanom, odnosno službenim jezikom, sa Svetom stolicom, po raznim pitanjima, redovni su i konstruktivni.


VELIKA ČAST

A Nedavno vam je episkop peterhofski Siluan, rektor visokoškolske ustanove Ruske crkve, uručio počasni doktorat Duhovne akademije. Šta vama lično znači ovo priznanje?

- Veliku, iako nezasluženu, čast.


ZALAGANjE PROFESORA GRAJFA

A Verujete li da će uroditi plodom zalaganje istraživača Instituta za Holokaust "Šem olam" u Izraelu prof. dr Gideona Grajfa da se iz Jerusalima ukloni spomen-ploča Stepincu?

- Nadam se da će uroditi plodom. Jad Vašem je već dva puta odbio da prizna Stepincu status "pravednika među narodima", koji se priznaje onima koji su realno, uz sopstvenu opasnost, spasavali Jevreje od nacističkih zločinaca. O Jasenovcu kao "balkanskom Aušvicu" (Gideon Grajf) samo Jevreji znaju onoliko koliko znamo mi Srbi i, govoreći iskreno, znaju i oni Hrvati koji ne žele da savremena Hrvatska bude naslednica NDH.