DIREKTOR KCNS: Podela na starosedeoce i dođoše - to je deo palanačkog mentaliteta!

– Pogledajmo naš narod – cela naša istorija protkana je seobama. Njujork ima više stotina dnevnih listova koji izlaze na različitim svetskim jezicima. To znači da toliko nacija živi samo u Njujorku. Zato pitam: da li je Njujork značajniji na svetskoj mapi ili neke naše male palanke u kojima se gleda ko je dođoš, a ko starosedelac? – zapitao se Panaotović.

PROČITAJTE JOŠ - Priče iz Vojvodine: Vetrenjače su heklani milje ravnice

On se, zatim, prisetio jednog razgovora u kome je učestvovao nedavno kada je jedan čovek rekao da bi sve Crnogorce trebalo proterati, jer je to „ono što je uništilo Srbiju“.

– Pitao sam ga odakle da počnemo: Novaka Đokovića da vratimo u Nikšić, Vuka Karadžića iz Loznice da vratimo u njegove krajeve? Ili bi, možda, trebalo proterati lik i delo Borislava Pekića? Ili sve Karađorđeviće pošto je u njihovim venama mnogo crnogorske krvi? Onda je taj čovek počeo da vređa i ljude poreklom iz Bosne, pa sam ga pitao da li hoće da „vratimo" Ivu Andrića, Emira Kusturicu, Muharema Bazdulja? Da li je trebalo Dejana Savićevića da vratimo u Crnu Goru i da mu ne dozvolimo da igra za Zvezdu? – zapitao je Panaotović.

PROČITAJTE JOŠ - Priče iz Vojvodine: Daje se na znanje, javljeno!

On je u nastavku kazao da na put ka uspehu jedne sredine utiče i dolazak ljudi sa različitih strana. Oni se mešaju i ta sredina napreduje. Mi u Novom Sadu, dodao je Panaotović, dugo smo se mučili da shvatimo da su Jovo i Jova braća, i da izbeglice nisu došle da okupiraju naš grad, nego zato što su u Oluji bežali od bombi Franje Tuđmana.

– Sve velike sredine su vrela različitih migracija: Amsterdam, Madrid, Moskva... Tamo je uvredljivo pitati nekoga odakle je došao. Ako hoćemo da razvijamo multikulturalnost, ako smo Evropska prestonica mladih 2019. godine, a jesmo, i Evropska prestonica kulture 2021. godine, moramo da negujemo kosmopolitski duh – naglasio je Panaotović naglašavajući da „nama nisu potrebne podele,nego jedinstvo.“

Dodao je da je opasno to što antikosmopolitski duh živi u manjim i većim političkim partijama i na uglednim portalima, umesto, kako je naglasio, da shvatimo da nas je veoma malo, jer smo u velikom broju izginuli u Prvom i Drugom svetskom ratu te da bi trebalo da se držimo svi kao braća i sestre, a ne da insistiramo na razlikama u geografskom poreklu.

Govoreći o posledicama migracija u Novi Sad, naročito u kontekstu događaja 90-ih godina, Panaotović je rekao da su precizne demografske, statističke i sve druge analize pokazale da je Vojvodina kao region u staroj Jugoslaviji bila na samom evropskom dnu po stepenu prirodnog priraštaja.

-Sreća u nesreći je da su pridošli ljudi zapravo spasili Vojvodinu koja bi bez njihovog dolaska imala ozbiljne demografske probleme. Što se tiče Novog Sada, jasno je da u njemu pulsira život. Ali, migracije imaju dve strane. Imamo sela koja zamiru, koja su na ivici života. Dakle, taj priliv stanovništva je dobra stvar za Novi Sad, ali je dobro i to što se poslednjih godina insistira na oživljavanju sela, jer bez poljoprivrede sva ostala takmičenja sa razvijenim svetom će biti mnogo teža – rekao je Panaotović.

Podsetio je da će u KCNS u ponedeljak, 30. septembra biti održana Konferencija o regionalnoj stabilnosti na kojoj će učestvovati i novinar Indeksa iz Zagreba Gordan Duhaček koji je napisao da je sramotno da dođu ljudi iz susedne države i da ih mi bacimo u more i bio je izložen salvama uvreda i pretnji.

-Zato, ako želimo da zaličimo na 21. vek, onda moramo u čitavom regionu da razmišljamo u skladu sa modernizmom, normalnošću i kulturnom saradnjom – zaključio je Panaotović.

Učesnik tribine Duško Ćutilo, pravnik i direktor Fonda za pružanje pomoći izbeglim, prognanim i raseljenim licima, podsetio je da su prognani Srbi iz Hrvatske i BiH mahom našli svoju sigurnost u Srbiji. Dodao je da činjenica da je mala država primila toliko ljudi, govori i o veličini ovog naroda.

Istoričar i direktor Centra za društvenu stabilnost Ognjen Karanović istakao je, između ostalog, da je istorija srpskog naroda jedna velika seoba. Najčuvenije seobe u 17. i 18. veku, počevši od Velike seoba 1690. godine, najpoznatije su i verovatno najznačajnije.