ЧУВЕНА, по осећају да је од свиленог конца исхеклана, од блата и черпића, вредним рукама паора, тежака, ветрењача је оличење тајни, које су деценијама уназад, љубоморно од заборава чувале банатске домаћице...

Као што је, под обавезно, гостињску собу красио ручно хеклани миље од свиленог конца, тако је и стари Банат од заборава штитила њено величанство ветрењача, светионик равнице, паорских мука и културолошки феномен времена, које је дубоко зарезало мене прошлости.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:
Приче из Војводине: Даје се на знање, јављено!

Ветрењача је била дом, у њој је породица живела, имала је и собу када гости дођу, а све је мирисало и мени још увек мирише на топло детињство, брашно и очаравајући звук ветра - прича Зрењанинац Дејан Бошњак, чији је отац Љуба био власник "Бошњакове" ветрeњаче у Меленцима.

Његов отац, Љубомир, специјално обучен за руковање пољопривредним машинама "хофер", "шранц", "клајтон", "шутлворт", "масеј хариш", "мађар газдашаг", радио је заједно са Сево Махаелом, који је био Немац, напредни радник и комуниста, у Железничкој радионици у Великом Бечкереку и на време увидео куда то све води, па се окренуо на другу страну и 1939. године купио ветрењачу у Тарашу, селу на реци Тиси.

- Цена уопште није била мала, продао је нову кућу у Меленцима, дедину у Тарашу и неколико ланаца земље... Сећам се, причао нам је Љуба бесан као рис, уз паре, старом власнику ветрењаче сваке године је давао по два џака кукуруза и жита. Дозволу за рад платио је осам хиљада таксених марака, тако се онда плаћало држави - за "Новости" каже Дејан, који је "Бошњакову ветрењачу", наследио од оца и био њен власник до 1977. године.

Некада се у ветрењачи млело жито

Најстарија у Банату, саграђена 1890. године, ветрањача на улазу у село Меленце из правца Кикинде. Постала је власништво Меленачке породице Бошњак 1955. године, која је у њој живела, деца су се око ветрањаче играла, "хватала ветар", како се то каже, дочекивали су се гости, свакодневно су земљорадници у њој млели жито, кукуруз... Било је живота...

- И данас, понекад, иако је од првих тренутака живота поред ветрењаче протекло скоро осамдесет година, видим себе као дечака, како са дедом у рано зимско јутро вирим у ветрањачу. Померамо јој крила према ветру, на крилима ширимо поњаве, а затим је деда уставом лагано пушта у рад и тихо јечи и призива Бога, речима: "Шта ја да радим са женом и троје деце?" Мој отац је још 1940. године мобилисан у војску, а онда и стриц и због тога је деда плакао, престрашен хоће ли се вратити, док је уз помоћ чекрка на таван ветрењаче носио џакове са кукурузом и житом, док сам ја детиње плашљиво посматрао како кроз шиповку тече брашно, кукурузно за пачиће или за куљу - присећа се Дејан Бошњак, уз напомену да је породична ветрењача у Тарашу, која је у међувремену срушена, била старија од оне у Меленцима, изграђена је 1877. године и имала је пречник девет метара и три пара млинских каменова, а њен градитељ оставио је на греди "медвед" запис, жутом масном бојом, градитељ мајстор Миша Трифуњагић из Кумана.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Приче из Војводине: Време када су се даме купале у чарапама

Ветрењаче су увек биле пуне људи, нарочито с јесени, кад сељаци, бапа Бода, Милош и остали, "прираде" на њивама, обуку сукнена одела, поседају на џакове пуне кукуруза, жита или јечма, завију у новинску артију цигаре и заподену приче како су ратовали у Галицији, на Солунском фронту, у Русији, Добруџу, Одеси, Пијави и Капорету.

Бошњак некада испред своје ветрењаче

И ТИТО ЗНАО ЗА БОШЊАКОВУ ВЕТРЕЊАЧУ У МЕЛЕНЦИМА

ПОСЛЕ текста Душана Секулића, у "Илустрованој политици" 20. октобра 1969. године маршал Тито је боравио у Зрењанину и у Меленцима, када је видео ветрењачу, одушевио се и питао "Бога му шта је с том ветрењачом... Она тада већ скоро деценију није била у функцији, а Тито је наредио, одмах то доведите у ред... И тако је било, већ за два дана добио сам позив да се јавим у Месну канцеларију и рекли су ми, кратко, поднесите захтев и одмах ћемо решити... - присећа се Дејан Бошњак.

ХОЛАНЂАНИН ХТЕО ДА ЈЕ ПРЕНЕСЕ У СВОЈУ ЗЕМЉУ

КАДА је почетком седамдесетих година прошлог века, као културно-историјска икона и споменик, стављена под заштиту државе, "Бошњакова ветрењача" запала је "за око" једном Холанђанину, који је био гост у селу и одмах је хтео да је купи и однесе у Холандију. Била би тамо, како је говорио, права атракција и рај за очи бројних туриста. Међутим, Покрајински завод за заштиту споменика културе, глат је одбио идеју о продаји, као и све касније покушаје бројних угоститеља, који су силне паре нудили, како би ветрењачу претворили у ресторан...

Бошњак данас испред своје ветрењаче

ТУРЦИ КАО ХОЛАНЂАНИ

ЦЕЛА Војводина протеже се у зони западних ветрова, чији је енергетски потенцијал изнад светског стандарда. У Банату ветар, највише кошава, дува 270 дана у години, у Бачкој 70 дана мање... Хроничари бележе да су Турци градили прве воденице по равници, али им споре питоме реке нису баш уливале наду, па су се врло брзо, средином 17. века, угледајући се на Холанђане, окренули ветрењачама за млевење жита. Према неким подацима, у 18. веку у Војводини је било преко 300 ветрењача, а онда их је остало само осам и свака од њих љубоморно чува неку своју ветровиту тајну.

ЉУБО БРАТЕ, ДАЈ МИ МАКАР ЗА КУЉУ, ДЕЦИ ДА ИМАМ

ЉУБОМИР Бошњак је био племенит човек, када се после рата, 1948. године, вратио у Тараш, општина му је ценећи његова доброчинства, поклонила три јутра земље.

За време рата, осим Немаца који су на бициклима долазили до ветрењаче у Меленцима, свакодневно су се мували и сиромашни, гладни мештани. "Љубо, брате, помагај, дај зеру само, деци за куљу да имам", вапили су и Љуба им је давао...

МАЈСТОР МИРКО АЛАСОВИЋ

ЗА ветрењачу на Башаидском друму према Кикинди, која и данас стоји и мудро одолева и пркоси времену, задужен је био Мирко Аласовић из Тараша, који је урадио све гипсарске и вајарске радове на ветрењачи која је била активна и радила до 1960. године. Осам година раније, 1952. године, у ветрењачи је био инсталиран стабилан мотор, па се није морао, као некада, чекати повољан ветар.

- Мој отац Љуба - присећа се Дејан Бошњак - био је чудо од мајстора, како су за њега говорили, што види направиће, што не види измислиће....

Дејан Бошњак са ћерком Иваном