SEĆANJE NA ŽRTVE BOMBARDOVANJA 1941: Kapela na mestu stradanja 180 ljudi

U PORTI Vaznesenjske crkve u Beogradu, u šestoaprilskom bombardovanju 1941. godine, stradalo je oko 180 ljudi, među kojima mnoštvo majki sa decom. Na mestu sadašnjeg mermernog krsta uskoro će biti podignuta spomen-kapela. Početkom septembra raspisan je konkurs za idejno rešenje objekta koji će čuvati sećanje na žrtve.

Pročitajte još: SUSRET SA ISTORIJOM: Sedmorica Švaba osvojila Beograd bez ispaljenog metka

- Želimo da na dostojan način obeležimo mesto stradanja ljudi koji su se 1941. godine tu sakrili u sklonište, unapred pripremljeno za slučaj bombardovanja - kaže starešina ove crkve Arsenije Arsenijević. - Iz crkvenog letopisa vidi se da je poginulo oko 180 ljudi, među kojima žene, deca, sveštenik i đakon našeg hrama.

Vojne vlasti su pre napada Nemačke na Jugoslaviju u porti iskopale dva skloništa, jedno u cikcak liniji uz Gepratovu ulicu, a drugo uz Ulicu kraljice Natalije. Crkveni letopisac i očevidac, prota Milovan Mihailović, zapisao je da je 6. aprila taman završeno jutrenje, koje je služio prota Velimir Marković sa protođakonom Veselinom Vasiljevićem, kada je u 7.10 počelo bombardovanje. Avionska bomba od 1.500 kg sa padobranom pala je u sredinu velikog rova i pobila sve koji su se u njemu prethodno sakrili. U manji rov pale su i eksplodirale dve bombe.

Pročitajte još: Jugoslovenski piloti bili prve kamikaze

Od potresa hram je bio teško oštećen, kao i njegov živopis, ali narod koji se tu sakrio ostao je živ. Posle dvadesetak dana, nemački vojnici su doveli zarobljenike i Jevreje da iskopaju zatrpane leševe, natovare u kamione i odvezu na Novo groblje, u zajedničku grobnicu.

Porta Vaznesenjske crkve posle bombardovanja

- Prilikom vađenja leševa videlo se kako su majke držale decu priljubljenu uz svoje lice i tako ginule - svedoči prota.

Otac Arsenije kaže da je ovo stratište obeleženo mermernim krstom tokom sedamdesetih godina prošlog veka, a svakog 6. aprila i na dan crkvene slave, 6. juna, služi se pomen žrtvama.

- Naša ideja je da se, uz blagoslov patrijarha i saglasnost čelnih ljudi grada, podigne spomen-kapela, prigodna za bogosluženje. Time se vezujemo za staru hrišćansku tradiciju po kojoj su hramovi dizani na mestima stradanja hrišćana - kaže starešina Vaznesenjske crkve.

PREDLOZI DO 15. DECEMBRA

PROFESOR Branko Mišić sa Šumarskog fakulteta kaže da rok za predaju idejnih rešenja za spomen-kapelu ističe 15. decembra, a uslovi konkursa objavljeni su na sajtu ove crkve. U akciju će se uključiti i Arhitektonski, Građevinski i Šumarski fakultet.

- Očekujemo da se na konkurs odazovu i arhitekte iz dijaspore. Kada radovi pristignu, organizovaćemo izložbu, posle čega će biti žiriranje. Svoj glas moći će da daju i građani - objašnjava prof. Mišić.