BORBA sa plagijatima među doktorskim disertacijama na državnim univerzitetima u Srbiji dovedena je u pitanje, s obzirom na to da visokoškolske ustanove nemaju novca za nabavku novog softvera za proveru. Ovu investiciju univerziteti pojedinačno navodno ne mogu finansijski da iznesu, pa je na Konferenciji univerziteta Srbije (KONUS) dogovoreno da svi zajedno od Ministarstva prosvete zatraže da u njihovo ime pregovara sa dobavljačem, kako bi se postigla povoljnija cena.

Fakulteti i univerziteti dosad su se snalazili na različite načine, bilo kroz projektno finansiranje ili su taj program nabavljali sopstvenim sredstvima.


PROČITAJTE JOŠ:
U 90 odsto opština matične knjige prebačene u e-format

- Kako je program iThenticate izuzetno skup, smatramo da bi bilo dobro da nam Ministarstvo pomogne da nabavimo taj softver, što bi omogućilo niže cene za sve članice KONUS-a - rekla je Ivanka Popović, rektor Univerziteta u Beogradu.

Od 2015. godine sve visokoškolske ustanove su u svojim pravilnicima ustanovile proceduru utvrđivanja originalnosti za sve doktorske disertacije. Do sada su neke od njih bile pretplaćene na trogodišnju licencu za programski paket preko projekta "Erazmus", a one koje nisu bile učesnici projekta plaćale su samostalno, dok neke nisu uopšte učestvovale.

Ekonomski fakultet u Beogradu je pre nekoliko godina nabavio softver za potrebe osnovnih, master i doktorskih studija. Po mišljenju Branislava Boričića, dekana ove visokoškolske ustanove, to je bilo neophodno mentorima i nastavnicima fakulteta.

- Softver je dobra preventivna mera studentima da se ne prepuštaju plagiranju, jer na ovaj način profesoru ne može da promakne ništa - kaže prof. dr Boričić. - U prvoj godini korišćenja "uhvaćeno" je tridesetak plagijata. U početku smo izricali disciplinske mere, a broj prestupnika s vremenom je smanjen.

On naglašava da su ovakvi softveri neophodni naročito društvenim faklultetima, ali da kod mnogih ne postoji baš volja za nabavkom.

- Insistiramo da studenti sami napišu radove, a mi smo im izašli u susret time što smo im, recimo, smanjili broj strana - kaže naš sagovornik.

Ekonomski fakultet u Beogradu među prvima nabavio savremeni softver za borbu protiv prepisivanja / Foto A. Stevanović

Softver radi po principu markiranja prepisanog teksta i navodi izvorni tekst odakle je rečenica ili pasus ukraden. Ovi programi na tržištu koštaju od 2.000 do 10.000 evra. Što je viši nivo studija veće su i cene, pa je tako iznos za osnovne studije niži nego za doktorske.

Prema mišljenju dekana Ekonomskog fakulteta nabavka ovakvih softvera nekada nije ni pitanje novca, nego volje da li neka visokoškolska ustanova želi da ga nabavi.


PROČITAJTE JOŠ:
Popović i Saveljev o primeni kosmičkih tehnologija u Srbiji

KRAĐA IDEJA I DELOVA TEKSTA

STRUČNjACI prave razliku između kvalitativnog i kvantitativnog plagijata. Prvi je oduzimanje ideja, a drugi uzimanje delova iz različitih tekstova, što je dozvoljeno, ali samo uz navođenje autora. Kvalitativni plagijat ne može utvrditi sud, već akademska zajednica. To se desilo nekoliko puta na Beogradskom univerzitetu i tim slučajevima je dat ogroman publicitet, što je delovalo preventivno.