Društvo: Akcija sprečavanja trovanja ptica

Projekat zajednički podržavaju fondacije MAVA i Fondacija za zaštitu lešinara.

Prema dostupnim podacima prvo organizovano trovanje divljih životinja, u ovom slučaju vukova, zabeleženo je krajem 19. veka u Vojvodini kada je korišćen strihnin.

Posle Drugog svetskog rata sprovođenje su akcije trovanja grabljivaca koje su dovele do masovnog izumiranja skoro svih vrsta lešinara na našim prostorima.

PROČITAJTE JOŠ - MASOVNO TROVANjE PTICA: Pojele otrov na njivi

Od 1975. godine trovanje grabljivaca je zakonski zabranjeno, međutim, tradicija korišćenja otrova u rešavanju sukoba sa divljim životinjama još nije iskorenjena.

U današnje vreme glavni razlog za postavljanje zatrovanih mamaca je i dalje sukob sa grabljivcima poput vuka, lisice i šakala, a u poslednje vreme otrovni mamci su sve češće namenjeni napuštenim i vlasničkim psima. Zatrovani mamci se koriste pođednako i u gradskim kao i u seoskim sredinama i to zabrinjava, jer je postavljanje otrova na javnim površinama ne samo zločin protiv prirode, već i zločin protiv javnog zdravlja.

"Istraživanjem i sakupljanjem podataka razumećemo povod i okolnosti pod kojima dolazi do namernog i nenamernog trovanja ptica i drugih životinja. Faktori koji su već prepoznati kao povezani sa slučajevima trovanja ptica su trovanja ostalih životinja (domaćih i divljih), pojave nekontrolisanih odlagališta životinjskog otpada i napadi grabljivaca (vukova, napuštenih pasa) na divljač i domaće životinje", kaže Aleksa Vukićević iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.

Nesavesno korišćenje pesticida,kaže, naročito onih zabranjenih, takođe dovodi do stradanje divljih životinja.

Zabranjeni pesticidi i otrovi se koriste za pravljenje otrovnih mamaca sa ciljem da usmrte divlje i domaće životinje. Veliki problem predstavljaju otrovi kao što su derivati karbofurana i strihnina, koji se mogu kupiti nelegalno. Iako je Furadan, derivat karbofurana, zabranjen za prodaju još 2014. godine i dalje se dešavaju slučajevi trovanja ovom supstancom.

Posledice dugogodišnje "tradicije" trovanja živog sveta u našoj zemlji posebno su drastične po populacije ugroženih vrsta ptica.

PROČITAJTE JOŠ - U proteklih 19 godina otrovano više od 2.000 divljih ptica

U periodu od 2000-2018. godine Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije zabeležilo je 206 slučajeva trovanja ptica u kojima je stradala 2.049 jedinki u okviru 40 vrsta ptica.

Najčešće žrtve trovanja su ptice grabljivice koje su jedna od najugroženijih grupa ptica.

Trovanje ostaje jedna od glavnih pretnji po opstanak divljih ptica u Srbiji.

"Smatramo da je ovo problem koji se mora rešavati zajedničkim naporima svih nadležnih institucija. Do rešenja se može doći uključivanjem poljoprivrednika, lovačkih udruženja, organizacija civilnog društva kao i upravljača zaštićenih područja", zaključuje Aleksa Vukićević.