OSNOVNA plata istraživača neće, kao do sada, zavisiti od toga da li su prošli na nekom projektu ili ne, što je već dugo bio zahtev naučne zajednice.

To je jedna od najvažnijih novina koju donosi Predlog zakona o nauci i istraživanjima, kojim se uvodi institucionalno finansiranje istraživača. Ovaj propis nedavno je usvojila Vlada Srbije, a do kraja meseca trebalo bi da bude usvojen u Skupštini. Vlada je zatražila od Skupštine vanredno zasedanje, na kome bi se raspravljalo i glasalo i o ovom zakonu.

- Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja je, uzevši u obzir brojne nagomilane probleme, kao i činjenicu da je velika većina istraživača u naučnoj zajednici nezadovoljna postojećim zakonskim okvirom, odlučilo da sprovede kompletnu reformu sistema finansiranja naučnih istraživanja - prelazak sa finansiranja u kome su svi projekti, bez obzira na kvalitet, dobijali sredstva, na institucionalno i finansiranje samo najboljih projekata - pojašnjava za "Novosti" prof. dr Vladimir Popović, državni sekretar u ovom ministarstvu. - Raspisivanje projektnog poziva po sličnim pravilima koja su važila do sada ne bi nam donelo ništa novo, svako bi se bavio samo temama kojima želi, uglavnom bi učestvovali isti istraživači.

Pročitajte još - Ugrožene i zarade naučnika

Naš sagovornik podseća da je prvi konkretan korak u toj reformi već učinjen - u Skupštini je krajem prošle godine usvojen Zakon o Fondu za nauku, koji je prvi novi zakon donet u ovoj oblasti posle 12 godina.

- Osnovna namera je da se kompletna procedura i upravljanje kompetitivnim projektnim pozivima odvija preko Fonda za nauku. U međuvremenu je izabran v. d. direktora, Upravni odbor, kao i Naučni savet Fonda. Prvi poziv za izuzetne projekte mladih istraživača se može očekivati već za 10 dana. Drugi, ključni korak u reformi sistema je Zakon o nauci i istraživanjima.

Prof. dr. Vladimir Popović Foto Tanjug

Prilikom donošenja ovog propisa kao veliki izazov pojavio se status istraživača na fakultetima koji nisu u nastavi, a primeljeni su preko projekata i bave se isključivo naukom.

- Sistemski je definisano angažovanje studenata doktorskih studija u svim naučnoistraživačkim organizacijama, i to kako onih koji su trenutno u sistemu, tako i onih koji će tek biti uključeni - kaže Popović.

Naš sagovornik navodi i da je Ministarstvo prethodnih godinu dana mnogo učinilo i na podmlađivanju naučne zajednice. Primljeno je 1.157 istraživača rođenih 1988. godine ili kasnije, sa prosekom iznad devet.

Pročitajte još - NAUČNICIMA SIGURNIJE PLATE: Usvojen Zakon o fondu za nauku

- Time smo poslali jasnu poruku da mlade želimo u sistemu, da hoćemo da ostanu kod nas i ovde se razvijaju - ističe Popović.

DRŽAVNI ZADACI INSTITUTIMA

ŽELIMO i da nam se deo instituta bavi poslovima važnim za državu, jer su neki od njih zato i osnovani. Rezultati koje očekujemo od naučne zajednice nisu samo radovi u časopisima, već i konkretni doprinosi državi i celom društvu - ističe prof. Popović.