DOK smo do pre dve decenije kada zazvoni fiksni telefon trčali da se javimo da ne bismo propustili to što neko s druge strane veze ima da nam kaže, danas se na zvonjavu stabilnog telefona ne obaziremo. Puštamo ga da uporno zvoni, sigurni da to mogu biti samo dosadni prenosioci raznoraznih ponuda.

Da li će stabilni telefon, uveden u Srbiju pre 136 godina, otići definitivno u zaborav vreme će pokazati. Ipak, statistika jasno pokazuje da je za poslednjih 10 godina u Srbiji milion korisnika fiksne telefonije manje.

Od kada su se telefoni odomaćili u domovima uvek su stajali na vidnim mestima, tamo gde je mogla da se čuje njihova zvonjava. Pored crvenih ili zelenih naprava, sa slušalicom u rukama, sedeći na stolici i u predsoblju, većina je ćaskala sa porodicom i prijateljima. Deca su sa drugarima, preko telefonske veze, radila domaće zadatke iz matematike, bake i deke pričale sa rođacima u inostranstvu. Poslednjih godina mnogi su zaboravili na kulturu javljanja na telefon i imaju ga reda radi.

Danas zovemo na mobilni telefon. Sa onima u inostranstvu komuniciramo putem "Vajbera" ili "Vocapa". Bake i deke pak, zovemo na fiksni telefon, mada i oni sve češće koriste ove internet aplikacije i "pametne" uređaje. Zato je sve više onih koji fiksne priključke otkazuju.

PROČITAJTE I: Fiksni telefon više ne zvoni u 200.000 kuća

- Korisnici pomoću "pametnih" telefona obavljaju raznovrsne aktivnosti, kako poslovne, tako i one u svakodnevnom životu - kažu u "Telekomu Srbija". - Mobilna telefonija i "pametni" telefoni su zamenili više uređaja, budući da omogućavaju standardne i video-pozive, slanje poruka putem mobilne mreže ili aplikacija koje koriste internet, primanje i slanje elektronske pošte, čak i gledanje televizije. To je dovelo do smanjenja korišćenja drugih standardnih servisa, među kojima je i fiksna telefonija. Takav trend primetan je i u svetskim okvirima. U Srbiji u 2019. godini imamo oko dva miliona korisnika fiksne telefonije, što je za oko 900.000 korisnika manje u odnosu na 2012. godinu.



U ovoj kompaniji su ubeđeni da fiksna telefonija i dalje ima određene prednosti, poput stabilne i kvalitetne veze. Dodatni plus je jednostavnost korišćenja, jer ne zahteva poznavanje aplikacija. Postoje i dodatne mogućnosti za privatne korisnike, poput jeftinijih poziva ka inostranstvu ili besplatni pozivi u "Telekom Srbija" mreži i ka fiksnim brojevima i ka mobilnim brojevima za korisnike "boks" usluge.

Poznavaoci tvrde i da su se stabilni telefoni u kriznim situacijama, poput elementarnih nepogoda, pokazali sigurnijim za korišćenje. Dok građani nisu mogli da uhvate signal mreže mobilne telefonije, fiksni telefoni zvonili su bez problema. Navode i da se velike kompanije, zbog bezbednosti razgovora, ne odriču tako lako stabilnog telefona.


NAVIKE IAKO fiksna telefonija beleži pad, navike korisnika se ne menjaju. Tako učešće u ukupnom ostvarenom saobraćaju u fiksnoj mreži čine pozivi ka drugim fiksnim brojevima - čak 69,7 odsto. Saobraćaj ka fiksnim mrežama u inostranstvu iznosi 16,5 odsto, dok sa stabilnog telefona mobilne uređaje zovemo samo u 6,4 odsto slučajeva.

Prema podacima Regulatorne agencije za elektronske komunikacije i poštanske usluge (RATEL), u trećem kvartalu 2018. godine 2,43 miliona korisnika imalo je priključak za stabilni telefon, što pokazuje trend opadanja ove usluge. Ovoliko pretplatnika, u ovom periodu, ostvarilo je oko 860 miliona minuta razgovora, što znači da je svaki od njih u proseku razgovarao 3,9 minuta dnevno. To je dokaz da se smanjuje i broj minuta koje sugrađani provode uz slušalicu, ali i prihodi kompanija koje pružaju uslugu fiksne telefonije.

PROČITAJTE JOŠ: Hoće li fiksni telefon "preživeti" tehnološki bum?

- Ukupan saobraćaj ostvaren preko fiksne mreže u 2017. godine smanjen je za oko 18 odsto u odnosu na 2016. godinu i procenjuje se na 4,3 milijarde minuta u domaćem i 300 miliona minuta u međunarodnom saobraćaju. Tendencija smanjenja saobraćaja se nastavlja, pre svega zbog prelaska korisnika na druge vrste usluga, poput mobilne telefonije ili prenosa govora putem interneta - navodi se u poslednjem godišnjem izveštaju RATEL za 2017. godinu.

Uslugu fiksne telefonije, kako se u tom dokumentu navodi, pruža 39 operatera, od kojih tržište sa čak 86 odsto pokriva "Telekom Srbija". Drugi najveći operater je SBB, sa učešćem od 12,2 odsto.


ISTORIJA

SEDAM godina posle otkrića Aleksandra Grahama Bela, prvi telefon u Srbiji zazvonio je 14. marta 1883. godine u Beogradu, zahvaljujući upornosti Pante Mihajlovića, svojevremeno šefa "Simensove" njujorške filijale i prijatelja Mihajla Pupina. Prvo "alo" čulo se iznad kafane "Tri lista duvana", gde su se nalazile prostorije ministra vojske Teše Nikolića.

Maja 1887. proradila je prva centrala, a prvi pretplatnik bio je novinar Ljuba Bojović.

ANKETA: DA LI KORISTITE FIKSNI TELEFON?


JOVANA ŠIŠIĆ (36) - PREDUZETNICA

- Nemam fiksni telefon, uopšte ga ne koristim. Čak ni za posao, a ni privatno. Svi prijatelji su odavno prešli na mobilne telefone. Čak ni moji roditelji nemaju stabilni telefon.



VLADA JANIĆIJEVIĆ (40)- RADNIK

- Imam fiksni priključak i ne nameravam da ga otkažem. Koristim ga jedino da se čujem sa roditeljima i rođacima. Doduše, na fiksni nas zovu samo roditelji i prodavci koječega.



NEVENKA MILOSAVLjEVIĆ (66) - PENZIONERKA

- Koristim i jedan i drugi telefon, kod mobilnog mi je važan "Vajber". Prijatelje zovem na stabilni, dok decu češće zovem na mobilni. Kada duže želim da razgovaram, uvek radije biram stabilni.



SAVA BRANKOVIĆ (69) - PENZIONER

- Majku, rođake i prijatelje zovem na fiksni telefon. Razgovori su jeftiniji, veza se ne prekida. Zbog paketa koji imam razgovori su mi besplatni. Nemam nameru da otkažem svoj priključak.




ANĐELKA JOVANOVIĆ (73) - PENZIONERKA

- Deca nemaju priključak za fiksni, pa ih zovem na mobilni. Doktora i prijateljice uvek zovem na stabilni, da se lepo ispričamo. Dok sam živa neću ga otkazati!