AKO u školi ima jedno srpsko dete, ono treba da uči na srpskom jeziku. To što naša deca u Ruskom Krsturu nemaju nastavu na svom jeziku samo je jedan od slučajeva gde se srpski jezik ne poštuje i stavlja se na marginu. Kako može da se postavi bilo kakvo ograničenje pred decu koja su Srbi i kojima je srpski jezik maternji? To je nezamislivo u ozbiljnoj državi, to je neodgovorno postupanje prema srpskom jeziku u Srbiji.

Pročitajte još: Đaci u Ruskom Krsturu se izborili da uče na srpskom

Ovako je dr Sreto Tanasić, predsednik Odbora za standardizaciju srpskog jezika, prokomentarisao informaciju da u Ruskom Krsturu deca srpske nacionalnosti nastavu u Osnovnoj i srednjoj školi "Petro Kuzmjak" pohađaju na jeziku većinskog naroda u tom mestu - Rusina. Naša deca nastavu slušaju na stranom jeziku, koji ne znaju, zbog čega, kako se žale njihovi roditelji, imaju mnogo poteškoća. Deca koja, pak, hoće da uče na maternjem srpskom moraju da idu u školu u susednu Kulu. Proteklih dana dobili su obećanje da će od septembra dobiti nastavu na srpskom jeziku.

Pesnik i akademik Matija Bećković, povodom slučaja u Ruskom Krsturu, kaže da su najveći Srbi uvek bili tamo gde im je najteže i gde su imali najmanja prava, što će biti slučaj i sa srpskom decom koja nemaju pravo da uče na svom jeziku.

Sreto Tanasić ocenjuje i da manjinski jezici u našoj zemlji imaju mnogo više prava, nego srpski:

Pročitajte još: NE MOGU DA UČE NA SRPSKOM U SVOJOJ ZEMLjI: Srbi imaju nastavu na rusinskom

- Možda bi bilo bolje da srpski proglasimo manjinskim, onda bi, možda, imao bolji status nego što ga ima sada. Srpski potiskuju manjinskim jezicima, a to je u Evropi nezamislivo.

Tanasić je oštro kritikovao odnos nadležnih institucija prema ovom pitanju. Država, kaže on, može da finansira manjinske jezike koji su to samo na simboličkoj ravni.


Da bi manje od 15 đaka učilo na srpskom treba odobrenje ministra

- Na primer, bošnjački jezik je samo u simboličkom smislu poseban i ne zadovoljava kriterijume Evropske povelje o manjinskim jezicima. Neodgovorno je proglašen manjinskim jezikom i sada dobija sve "pogodnosti" koje iz toga proizlaze - napominje naš sagovornik.

A u Ministarstvu prosvete, povodom situacije u Ruskom Krsturu, "Novostima" je pojašnjeno da Zakon o osnovnom obrazovanju i vaspitanju propisuje da se nastava ostvaruje na jeziku manjine ukoliko se za to opredeli najmanje 15 roditelja, uz mogućnost odobravanja odeljenja od nadležnog ministra i sa manje od 15 učenika.


Sreto Tanasić

- Ministarstvo pristupa afirmativno i prilikom odobravanja odeljenja sa manjim brojem od 15 učenika. U praksi imamo odeljenja sa manjim brojem učenika od propisanog, upravo poštujući pravo deteta na obrazovanje na maternjem jeziku - naveli su u ovom resoru.

Međutim, Sreto Tanasić smatra da broj dece ne sme biti ograničavajući faktor, te da nastavu na srpskom treba organizovati ako u školi ima makar samo jedno srpsko dete.

- Nezamislivo je da neko tako tumači zakonske propise - kaže Tanasić. - Mi imamo škole sa mnogo manje od 15 đaka manjinske zajednice pa se u tim školama uči na manjinskom jeziku. Kada neko nešto hoće da uradi, ima načina. To je moglo da se reši povoljno i za decu i za roditelje, a da ne bude ponižavanja srpskog naroda i omalovažavanja srpskog jezika.

ANKETA ZA RODITELjE

RODITELjI srpske dece u Ruskom Krsturu tvrde da su pisali peticiju da se u školi otvori srpsko odeljenje za osnovce. Rukovodstvo škole "Petro Kuzmjak" ističe da je sprovodilo ankete među roditeljima da li žele da im deca slušaju nastavu na rusinskom ili na srpskom i navodno nikada nijedan roditelj nije zaokružio - srpski. Pojedini roditelji, međutim, tvrde da nisu anketirani.