ČUVENA Vojnića palata, prelepo zdanje u centru Subotice, proglašeno za nepokretno kulturno dobro i spomenik kulture, uskoro će biti vraćeno starim vlasnicima. U pitanju su potomci plemićke porodice Lelbah, budući da je palata nekada pripadala Magdolni Vojnić Bajšai, udatoj za Đulu Lelbaha.

- Za sledeću nedelju zakazan je uviđaj na licu mesta, u ulici Korzo 1, da bi se utvrdilo da li je bilo promena gabarita objekta. Ali, po svemu sudeći, deo poslovnih prostora trebalo bi da bude vraćen u naturalnom obliku - otkriva, za "Novosti", Jasna Selaković, direktor Područne jedinice Agencije za restituciju u Novom Sadu.

Vojnića palata projektovana je 1893, u stilu francuske renesanse, sa elementima cvetne gotike, za Matu Bajšai Vojnića, po projektu Janoša Jadličke iz Budimpešte.

Prema rečima Selakovićeve, ovo nije jedina nekretnina koju Lelbahovi traže nazad. Oni su podneli zahtev i za vraćanje oko 900 jutara poljoprivrednog zemljišta (jedno jutro odgovara 0,575 hektara). Ova zemlja vraćena je kroz četiri rešenja, na teritoriji opštine Bačka Topola.

PROČITAJTE JOŠ - RESTITUCIJA NI BLIZU KRAJA: Građani traže 100.000 hektara

- Kada je reč o porodici Vojnić, podnosioci zahteva potražuju oko 1.500 jutara poljoprivrednog zemljišta u katastarskim opštinama Mali Beograd i Gornja Rogatica, na teritoriji opštine Bačka Topola. Nalazi veštaka su stigli i biće im vraćeno zemljište u naturalnom obliku, budući da su parcele u komasacionom području - kaže Selakovića.

Imovinu traže i naslednici plemićke porodice Fernbah. Iza Janoša Balinta Fernbaha i njegovog sina ostali su kaštel i 470 jutara poljoprivrednog zemljišta u katastarskim opštinama Stara Moravica i Gornja Rogatica. U Agenciji čekaju nalaz veštaka, posle čega će biti održana rasprava i doneto rešenje. Naslednici traže i 520 jutara oranica u Somboru koje su pripadale Karolju Fernbahu, kao i kudeljaru i njive u Apatinu, koji su ostali iza Jozefa Fernbaha.

Članovi porodice Vojnić na konjskim trkama u Beogradu Foto "Bajša.net"

Porodica Vojnić, inače, potiče iz Dalmacije, a u Vojvodinu se doselila u 17. veku. Njeni članovi su se borili u austrijskoj vojsci protiv Turaka, zbog čega ih je carica Marija Terezija nagradila plemićkom titulom. Rodonačelnik loze Ištvan Vojnić postaje glavni tužilac u Subotici i ujedno najbogatiji i najugledniji čovek u kraju. Njegovi sinovi kupili su polovinu Bajše i trećinu Rogatice.

PROČITAJTE JOŠ - OBEŠTEĆENjE ZA KARAĐORĐEVIĆE: Dobiće 500.000 evra umesto Belog dvora


Fernbahovi iz Apatina, poreklom Nemci iz Baden-Virtemberga, bili su jedna od najbogatijih porodica industrijalaca i trgovaca žitom u Austrougarskoj. Krajem 19. i početkom 20. veka imali su velike industrijske objekte i ogromne komplekse zemlje u Bačkoj, Banatu i okolini Segedina. Braća Jožef, Janoš, Balint, Antal i Karolj imali su i nekoliko dvoraca: Jožef u okolini Apatina (kasnije su ga otkupili Dunđerski), Balintov je bio letnjikovac u Sonti, pored kog je izgradio prvi zoološki vrt u ovom delu Evrope, i na Krivaji, Antal je imao dvorac u Temerinu, a veliki župan Karolj u Aleksi Šantiću, poznat kao Baba Pusta.


VLASNICI ZOBNATICE

LELBAHOVI su bili veleposednici kojima je, između ostalog, zajedno sa Vojnićima, pripadala i čuvena ergela Zobnatica. Julije Lelbah bio je priznat uzgajivač trkačkih grla. Imao je oko 300 ždrebaca, i pored Šimona Vojnića i Balinta Terleija, osnovao je ergelu. Od njega je za potrebe agrarne reforme oduzeto više od 760 katastarskih jutara zemlje.