RESTITUCIJA NI BLIZU KRAJA: Građani traže 100.000 hektara

MREŽA za restituciju u Srbiji uputila je u petak inicijativu Vladi da se okonča postupak izmena Zakona o restituciji, tako što će se ozakoniti supstitucija, odnosno zamenska restitucija, za sve vrste zemljišta - oranice, šume i građevinske parcele. Tako bi restitucija, makar naturalna, konačno mogla da se privodi kraju.

Prema predviđanjima Agencije za restituciju, povraćaj imovine u naturi trebalo je da bude gotov sledeće, eventualno 2020. godine, a isplata obveznica da počne u decembru ove godine. Od toga, međutim, nema ništa. Od poljoprivrednih parcela za sada je vraćena tek trećina, odnosno oko 50.000 hektara, a bar još dva puta toliko čeka na povraćaj. Glavni problem je komasirano zemljište, za koje bivši vlasnici, da bi im bilo dato nazad, moraju da dostave tačne dokaze o parceli.

Ovo je u praksi nemoguće, jer su prilikom komasacije poništene ranije parcelizacije i sada im se ne može ući u trag. Da ova zemlja ne bi čekala na isplatu, za koju još nije određen ni koeficijent, Mreža za restitituciju insistira na zamenskoj restituciji. Zemljišta za vraćanje ima, a to je dokazao i javni spisak koji je prošle nedelje objavila Uprava za poljoprivredno zemljište nadležnog ministarstva.

PROČITAJTE I: Restitucija: Stare gazde čekaju koeficijent

- Bez obzira na to što je Republička direkcija za imovinu popisala samo oko 35.000 hektara, Ministarstvo poljoprivrede je omogućilo uvid preko interneta u skoro 20 puta više državnog poljoprivrednog zemljišta. Na njemu ima 600.000 hektara oranica, a građani mogu videti i da li se one obrađuju, ima li nelegalne gradnje, koje su kulture zasejane i sl. Realno je uskoro očekivati i objavu više od 1.350.000 hektara državnog šumskog zemljišta - kaže Bogdan Veljković, predsednik Udruženja građana za povraćaj oduzete imovine "Beograd" u okviru Mreže.

Potraživana imovina, prema rečima Mileta Antića iz Mreže za restituciju, daleko je manja od ovoga. Država ima 1.000 puta više šuma nego što se traži, oko šest puta više oranica i oko 30 puta više građevinskog zemljišta.

- Budžetski fond za restituciju, formiran 2002. godine, u poslednjih deset godina ne beleži rast, a bilo kakvo uvećavanje javnog duga Republike zbog restitucije je neprihvatljivo. Zato bi trebalo zakonom omogućiti supstituciju - kažu u Mreži.

PLjUŠTE NEOSNOVANE ŽALBE

NAJVIŠE žalbi na rešenja Agencije za restituciju stiže upravo na odluke o vraćanju poljoprivrednog zemljišta, priznao je direktor Agencije Strahinja Sekulić. Samo prošle godine Ministarstvo finansija, kao drugostepeni organ, odbacilo je 600 žalbi. Cilj žalbi je, prema Sekuliću, odugovlačenje povraćaja, da bi zemljište mogli da koriste zakupci po povlašćenim cenama.