NOVI program iz istorije za sedmi razred nije dobar, jer Prvi svetski rat ne treba da se izučava na kraju sedmog razreda, kako je njime predviđeno. Takođe, treba popraviti i novi plan iz geografije, jer su ishodi previsoko postavljeni, tako da bi učenik trebalo da je završio fakultet da razume predviđeno gradivo. Ovo su osnovne primedbe istoričara i geografa koje su izneli na sednici Nacionalnog prosvetnog saveta (NPS), zbog čega su novi planovi i programi za sedmi razred (koji startuju u školskoj 2020/2021) vraćeni na doradu Zavodu za unapređenje obrazovanja i vaspitanja.

Pročitajte još: Šarčević: Smenjeno više od 30 direktora, u planu još 10

- Deo gradiva iz osmog razreda koji se odnosi na Prvi svetski rat prebačen je u sedmi razred, kako bi osmacima ostalo prostora za savremenu istoriju - pojašnjava za "Novosti" Dejana Milijić, zamenik direktora Zavoda za unapređenje obrazovanja i vaspitanja. - Kada je reč o geografiji, nesporazum je nastao jer Geografsko društvo smatra da su ishodi previsko podignuti i da se od đaka traži previše. Ta primedba je legitimna. Kada dobijemo primedbe od NPS, mi ćemo ih razmotriti.

Istovremeno, dr Momčilo Pavlović, predsednik Društva istoričara i član NPS, kaže da sadržaj iz istorije nije sporan, već hronologija.

Pročitajte još: U KNjIŽARAMA ŠIROM SRBIJE: Stigle zbirke za malu maturu

- Po ovom predlogu Prvi svetski rat bi se izučavao na kraju sedmog razreda, a pre se izučavao na početku osmog razreda - navodi Pavlović za "Novosti".

- Osmaci su zreliji da počnu sa Prvim svetskim ratom i da ga izučavaju kao deo jedne istorijske celine, sve do savremene istorije.

Problem može biti i što se ta važna materija izučava na kraju sedmog razreda, kada se deca više bave ocenama nego gradivom.

Srpsko geografsko društvo ima dosta primedaba na sadržaj novih planova i programa za sedmake.

- Učenik izgleda treba da završi fakultet da bi bio u stanju da postigne ishode koji su zadati - navodi se u njihovim primedbama, koje je na sednici NPS iznela Dobrila Lukić. - Prvih pet, šest stavki u ishodima zahteva vrhunsko poznavanje fizičko-geografskih elemenata sveta, kontinenata i regiona i njihove uzročno-posledične veze i odnose.

Geografi smatraju i da je gradivo pretrpano time što su lekcije o Evropi prebačene iz šestog u sedmi razred, gde su se do sada izučavali samo vanevropski kontinenti. Oni navode da učenici u sedmom razredu nemaju formiran geografski pogled na svet i potrebna predznanja o pojedinim kontinentima i regijama, tako da neće moći razumeti uopštavanja i procese iz oblasti društvene geografije na koje je stavljen akcenat.

Dejana Milijić iz Zavoda za unapređenje obrazovanja i vaspitanja poručuje da se ne dešava ništa dramatično, te da će biti dovoljno vremena da se otklone nedostaci i izdavači naprave nove udžbenike za školsku 2020/2021. za treći i sedmi razred.

TREĆACIMA TEŠKA "PIPI DUGA ČARAPA"

NA sednici NPS, takođe, bilo je primedbi na to što je planom za treći razred predviđeno da deca čitaju priče o Pipi Dugoj Čarapi. Jasna Janković, iz prosvetnog sindikata, koja je i čelnica NPS, pojašnjava da je od jednog aktiva učitelja dobila primedbu da trećaci nisu dovoljno veliki da razumeju taj sadržaj.

- Iznela samo to na sednici NPS, smatram da učitelji najbolje znaju šta deca u tom uzrastu mogu, a šta ne - kaže ona za "Novosti".