Đaci prvo na fakultet, pa u sedmi razred

NOVI program iz istorije za sedmi razred nije dobar, jer Prvi svetski rat ne treba da se izučava na kraju sedmog razreda, kako je njime predviđeno. Takođe, treba popraviti i novi plan iz geografije, jer su ishodi previsoko postavljeni, tako da bi učenik trebalo da je završio fakultet da razume predviđeno gradivo. Ovo su osnovne primedbe istoričara i geografa koje su izneli na sednici Nacionalnog prosvetnog saveta (NPS), zbog čega su novi planovi i programi za sedmi razred (koji startuju u školskoj 2020/2021) vraćeni na doradu Zavodu za unapređenje obrazovanja i vaspitanja.

Pročitajte još: Šarčević: Smenjeno više od 30 direktora, u planu još 10

- Deo gradiva iz osmog razreda koji se odnosi na Prvi svetski rat prebačen je u sedmi razred, kako bi osmacima ostalo prostora za savremenu istoriju - pojašnjava za "Novosti" Dejana Milijić, zamenik direktora Zavoda za unapređenje obrazovanja i vaspitanja. - Kada je reč o geografiji, nesporazum je nastao jer Geografsko društvo smatra da su ishodi previsko podignuti i da se od đaka traži previše. Ta primedba je legitimna. Kada dobijemo primedbe od NPS, mi ćemo ih razmotriti.

Istovremeno, dr Momčilo Pavlović, predsednik Društva istoričara i član NPS, kaže da sadržaj iz istorije nije sporan, već hronologija.

Pročitajte još: U KNjIŽARAMA ŠIROM SRBIJE: Stigle zbirke za malu maturu

- Po ovom predlogu Prvi svetski rat bi se izučavao na kraju sedmog razreda, a pre se izučavao na početku osmog razreda - navodi Pavlović za "Novosti".

- Osmaci su zreliji da počnu sa Prvim svetskim ratom i da ga izučavaju kao deo jedne istorijske celine, sve do savremene istorije.

Problem može biti i što se ta važna materija izučava na kraju sedmog razreda, kada se deca više bave ocenama nego gradivom.

Srpsko geografsko društvo ima dosta primedaba na sadržaj novih planova i programa za sedmake.

- Učenik izgleda treba da završi fakultet da bi bio u stanju da postigne ishode koji su zadati - navodi se u njihovim primedbama, koje je na sednici NPS iznela Dobrila Lukić. - Prvih pet, šest stavki u ishodima zahteva vrhunsko poznavanje fizičko-geografskih elemenata sveta, kontinenata i regiona i njihove uzročno-posledične veze i odnose.

Geografi smatraju i da je gradivo pretrpano time što su lekcije o Evropi prebačene iz šestog u sedmi razred, gde su se do sada izučavali samo vanevropski kontinenti. Oni navode da učenici u sedmom razredu nemaju formiran geografski pogled na svet i potrebna predznanja o pojedinim kontinentima i regijama, tako da neće moći razumeti uopštavanja i procese iz oblasti društvene geografije na koje je stavljen akcenat.

Dejana Milijić iz Zavoda za unapređenje obrazovanja i vaspitanja poručuje da se ne dešava ništa dramatično, te da će biti dovoljno vremena da se otklone nedostaci i izdavači naprave nove udžbenike za školsku 2020/2021. za treći i sedmi razred.

TREĆACIMA TEŠKA "PIPI DUGA ČARAPA"

NA sednici NPS, takođe, bilo je primedbi na to što je planom za treći razred predviđeno da deca čitaju priče o Pipi Dugoj Čarapi. Jasna Janković, iz prosvetnog sindikata, koja je i čelnica NPS, pojašnjava da je od jednog aktiva učitelja dobila primedbu da trećaci nisu dovoljno veliki da razumeju taj sadržaj.

- Iznela samo to na sednici NPS, smatram da učitelji najbolje znaju šta deca u tom uzrastu mogu, a šta ne - kaže ona za "Novosti".