SA ulaskom u 2019. Srbija će ući u osmu godinu od kad dinastija Karađorđević s nestrpljenjem očekuje donošenje posebnog zakona o Belom dvoru. Njime bi trebalo da bude rešeno pitanje vlasništva nad najpoznatijom nekretninom u državi, ali i pitanje ko će u njoj i da li će iko stanovati - da li će tu ostati prestolonaslednik ili će ga deliti s ostalim naslednicima.

Donošenje ovog propisa predviđeno je Zakonom o vraćanju imovine i obeštećenju iz 2011, u kom se doslovce kaže da je dvorski kompleks na Dedinju izuzet iz naturalne restitucije i da će njegov statut biti rešen posebnim zakonom. Za donošenje ovakvog akta, međutim, izgleda da niko nije nadležan, niko ga ne priprema, niti bilo ko ima odgovor zašto kasni.

- Nemam saznanja da je u pripremi bilo kakav propis o Dvoru, mada je ključan za rešavanje pitanja restitucije dinastije Karađorđević - kaže advokat Zoran Živanović, koji je zastupao prestolonaslednika Aleksandra u postupku povraćaja imovine. - Posebnim zakonom trebalo bi da se odredi status ne samo dvorova i parka, već i nameštaja, umetnina, dvorskog inventara... Država će odlučiti da li će kompleks ostati državni ili privatni. Ukoliko ostane državni, odlučiće ko će u njemu živeti.

Na primer, može da odluči da vlasnik bude država, a držalac kao i do sada prestolonaslednik Aleksandar i njegova porodica.

Direktor Agencije za restituciju Strahinja Sekulić takođe tvrdi da nema saznanja da je u toku izrada posebnog zakona o Belom dvoru, kao i da ne zna zašto se sa njim kasni. Ali, Agencija će se, kadgod on bude donet, pridržavati slova zakona.

PROČITAJTE I: Tajna podzemnog grada ispod Belog dvora


- Prema mojim saznanjima, ovakav propis rađen je na više mesta i od različitih autora, od kojih su neki sarađivali sa određenim ministarstvima - kaže Dragoljub Acović, član Krunskog saveta. - Ipak, to nikada nije rezultiralo konkretnim zakonskim predlogom, niti je vrednost kompleksa ikada procenjena.

Da će ga veštaci uskoro proceniti potvrđeno nam je u Agenciji za restituciju, koja je u prvi mah odbila povraćaj Dvora Karađorđevićima. Pošto joj je Upravni sud vratio predmet na ponovno odlučivanje, Agencija je najavila da će u ponovljenom postupku, sledeće godine, doneti odluku da im država nadoknadi sve nekretnine koje potražuju, a ne mogu ih dobiti u naturi. Maksimalna ukupna vrednost obeštećenja može biti pola miliona evra.


- Država ima dve mogućnosti - kaže Mile Antić iz Mreže za restituciju. - Prva je da kroz poseban zakon pokloni Beli dvor dinastiji, a druga da ih novčano obešteti. Po meni, ovo obeštećenje ne mora da čeka donošenje posebnog zakona.

Antić kaže da je pre tri godine u jednom momentu pokrenuto rešavanje pitanja vraćanja celokupne imovine kraljevim naslednicima, ali se od toga brzo odustalo.

Dvorski kompleks na Dedinju prostire se na 134 hektara, i u okviru njega su Kraljevski i Beli dvor, kao i crkva Sv. apostola Andreja Prvozvanog. Mada nikada nije formalno procenjen, na prvi pogled je jasno da vrednost kompleksa višestruko nadmašuje iznos koji bi članovi dinastije trebalo da dobiju u obeštećenju. Pored nekretnina, ogromnu vrednost ima i nameštaj, raskošna biblioteka od nekoliko desetina hiljada knjiga, porcelan, srebrnina, škrinje, bronzani i kristalni lusteri, slike.

U umetničkoj zbirci dvorova nalaze se čak dva ulja Nikole Pusena, dva Kanaleta, flamanski, nemački i francuski stari majstori, Vekijo, skulpture Meštrovića i Tome Rosandića, dve slike Vlaha Bukovca, platno "Kralj Aleksandar" Paje Jovanovića, Peđa Milosavljević...


FRESKE IZ DEČANA

KRALjEVSKI dvor izgrađen je u periodu 1924-1929. ličnim sredstvima i po nalogu kralja Aleksandra. Svečani hol ukrašen je kopijama fresaka iz Dečana i Sopoćana, Plavi salon opremljen je u baroknom stilu, a Zlatni i trpezarija u renesansnom. Zgrada Belog dvora zidana je po želji kralja za njegove sinove Petra, Tomislava i Andreja. Pošto je ubijen u Marselju, 1934. godine, gradnju završava knez-namesnik Pavle. Zdanje krase veliki Svečani hol i niz salona u stilu Luja XV i Luja XVI sa venecijanskim lusterima.