JUBILEJ NOVOSTI: Memorandum trese Jugoslaviju

NEBROJENO afera za proteklih 65 godina otvoreno na stranicama "Večernjih novosti". Većina njih dobila je svoj epilog, ali nije malo ni onih koje se i danas, mnogo kasnije, pominju u medijima, tumače i analiziraju. Jedna od svakako najvećih jeste slučaj sa objavljivanjem Memoranduma SANU - dokumenta koji je pre više od tri decenije objavljen na stranicama našeg lista, a i danas se smatra jednim od najkontroverznijih političkih dokumenata novije istorije.

Spis koji je pod velom misterije iznet iz Akademije od prvog dana proglašen je "planom razbijanja Jugoslavije", "programom 'velike Srbije'", "platformom "velikosrpskog nacionalizma"... Epicentar nezapamćenog potresa bio je u delu teksta kasnije označavanog kao - srpsko pitanje. Bez mnogo uvijanja i biranja reči akademici su ukazali na nezavidan položaj srpskog naroda u trusnoj i ruševnoj Jugoslaviji.

OVAJ nikad nezavršeni dokument na kome su radili akademici na svetlo dana izašao je preko dva teksta objavljena 24. i 25. septembra 1986. godine na stranicama "Večernjih novosti". Prvi članak koji je doneo izvode iz još uvek radnog teksta akademika nosio je naslov "Ponuda beznađa", dok je njegov nastavak objavljen sutradan bio naslovljen sa "I Avnoj je lažiran". Oba teksta, komentatorski intonirana, potpisao je tadašnji novinar i urednik "Novosti" Aleksandar Đukanović. Ova dva članka izazvala su nezapamćenu buru u jugoslovenskoj javnosti i polemiku na stranicama našeg lista koja je utihnula tek krajem 1987. godine.

PROČITAJTE JOŠ - JUBILEJ "NOVOSTI": Titova smrt - milionski tiraž

Kampanja protiv Memoranduma, SANU i akademika usledila je iz celokupne zvanične državne i partijske strukture. Ovome je umnogome doprinela i činjenica da se rukovodstvo Srbije zbog celog slučaja našlo u škripcu i pod žestokim pritiskom. Trebalo je efikasno počistiti svoju kuću, i tako izbeći optužbe iz drugih republika da je i CK Srbije na strani razbijača Jugoslavije i rušitelja vladajuće ideologije. Stambolićeva ekipa zaledila je odnose sa SANU i zatražila da se Akademija odrekne svog spisa, ali i smeni Antonija Isakovića sa čela Komisije za izradu Memoranduma.

DANAS se često zaboravlja da su "Novosti", objavljujući navode rada akademika, čvrsto stajale na tadašnjem zvaničnom državnom ideološkom i političkom stanovištu. Novinar našeg lista Aleksandar Đukanović žestoko se obrušio na stavove pisaca Memoranduma, koji su predvideli raspad Jugoslavije, ali i glasno digli glas protiv režima koji, kako su tvrdili, nije uvažavao interese srpskog naroda.

"Dva su barjaka pod kojim autori memoranduma pozivaju na otvaranje očiju. Jedan je nacionalizam, a drugi država. A sve to zajedno zvuči na mnogim stranicama kao novi poziv na bratoubilaštvo i novo prolivanje krvi", komentarisale su "Novosti", ali i konstatovale da je napisan nacionalistički i antikomunistički program, koji "u novoj formi i starim argumentima poziva "Srbe na okup". Zbog iznete surevnjivosti prema Titu i Kardelju, Đukanović je akademike uporedio sa Milanom Nedićem, ali i Šimom Đodanom i "drugim istaknutim maspokovcima".

TIME su "Novosti" otvorile polemiku koja se mesecima nije skidala sa stranica jugoslovenske štampe. Tadašnji režim ovu atmosferu iskoristio je i za pokretanje do tada nezamislive hajke na akademike i SANU. Probudili su se nacionalisti, stari građanski intelektualci, otrežnjeni komunisti... Režim se, međutim, branio punom snagom. Od optužbi, pravih i lažnih argumenata, pozivanja na odgovornost, pretnji, ideologije i demagogije - sve je prštalo.

PROČITAJTE JOŠ - JUBILEJ "NOVOSTI": Zatresle se i Ujedinjene nacije

Svoje pisanje novinar Aleksandar Aca Đukanović pravdao je samo novinarskom željom da, ne bežeći od stanovišta zvanične politike, ukaže na moguće posledice onoga što su akademici napisali.

"Teze akademika smatrao sam veoma opasnim - objasnio je Đukanović za naš list 30 godina kasnije. - Smatrao sam da se rat može izbeći samo očuvanjem Jugoslavije i suživotom Srba i Hrvata. U to vreme bio sam žestoki kritičar stavova Dobrice Ćosića, čiju sam ulogu u SANU i istupe u javnosti među prvima javno osuđivao. On i njegove ideje stajale su i iza ovog projekta Akademije. Jedini razlog što sam objavio delove Memoranduma i žestoko napao SANU, bio je njegov sadržaj. I danas sam ubeđen da su stavovi akademika vodili raspadu Jugoslavije, što nije moglo da prođe bez rata. Hteo sam da se to zna.

I DOK se Jugoslavija drmala od komentara našeg lista, beogradska novinarska čaršija, ušančena za stolovima "Prešernove kleti" (koja je, uzgred, godinama bila povezana telefonskim "lokalom" sa redakcijom "Novosti"), "Grmeča", "Madere", "Lipe" i "Šumatovca" imala je drugu preokupaciju.

"Odakle Aci Memorandum SANU", lebdelo je pitanje koje je jedan od glavnih razloga za triler karakter ovog dokumenta. Žarku radoznalost novinara izazivao je put ovog teksta od zdanja Akademije u Knez Mihailovoj do stubaca "Večernjih novosti". Pojavilo se mnoštvo verzija. Suština najpopularnije je bila da je Đukanović materijal dobio od svog tasta akademika Jovana Đorđevića, koji je delimično radio na njegovom pisanju. Pominjala se čak i krađa sa njegovog radnog stola, a šuškalo se i o prstima sveprisutne Udbe.

Tekst u „Novostima“

POSEBAN začin memorandumskoj priči daje činjenica da je Đukanović posle otvaranja ove afere upućen na mesto dopisnika iz Pariza. Novinarski svet, posebno onaj njegov deo naklonjen stavovima akademika i žedan javne reči o istinskom položaju srpskog naroda u Jugoslaviji ovaj potez protumačio je nagradom za dobro obavljen posao. Đukanović je kasnije objašnjavao da mu je ovo mesto gotovo pa sledovalo i pre pisanja tekstova kojim je napao akademike.

PROČITAJTE JOŠ - JUBILEJ "NOVOSTI": "Lov" na oskarovce i nobelovce

Starije kolege dobro se sećaju trenutka atmosfere u kojoj je Memorandum stigao u redakciju na tadašnjem Trgu Marksa i Engelsa.

"Glavni urednik "Novosti" bio je u to vreme Ilija Borovnjak. Aca Đukanović pojavio se jednog dana sa "ekskluzivom". Doneo je sa sobom neki tekst, otkucan na pisaćoj mašini. Ličio je na školsku svesku, ukoričen u plave korice. Kako je materijal bio obiman, nekolicina mlađih novinara iz Unutrašnje rubrike pomagala mu je u prekucavanju. Ubrzo se čulo da je reč o Memorandumu SANU, za čije su postojanje bolje obaveštene kolege već znale. Osećali smo da je taj tekst važan, ali mu nismo pridavali veći značaj. Titrala je, međutim, slutnja da će neki veliki đavo iz toga da izađe", prisećaju se članovi tadašnje redakcije "Novosti".

SVE spekualcije o volšebnom putu memorandumskog teksta Đukanović je, međutim, negirao. Do njega je, kako je to pre dve godine objasnio u razgovoru za svoj nekadašnji list, došao svojim novinarskim vezama.

- Memorandum nikome nisam ukrao. Izmišljotina je da sam ga krišom uzeo sa radnog stola mog tasta akademika Jovana Đorđevića i bez njegovog znanja obelodanio u novinama. Nisam radio za Državnu bezbednost, niti mi je ona doturila materijal. Akademija nije krila da radi na njemu. U to vreme imao sam jake veze u SANU, kao i u drugim "sektorima" i nije mi bio problem da dođem do materijala. Jovan Đorđević je bio toliko ljut što sam se uopšte time bavio da tri godine nije hteo sa mnom ni da razgovara. Nikakvu dilemu, međutim, nisam imao. Seo sam za mašinu i otkucao sve što sam mislio - posvedočio je tri decenije kasnije Đukanović.

Sutra: Smena u političkom vrhu Srbije