JUBILEJ NOVOSTI: Titova smrt - milionski tiraž

MEĐU najvećim zadacima koje je redakcija "Novosti" ikada izvela bez sumnje jeste i izveštavanje o smrti Josipa Broza Tita i njegovoj sahrani maja 1980. godine. To su i dani kada je tiraž našeg lista dotakao svoj istorijski maksimum. Broj "Novosti" od 5. maja sa maršalovim portretom i naslovom "Umro Tito - živi delo" imao je pet izdanja i odštampan je u 1.030.150 primeraka. To je rekordni tiraž koji je ikada dostigla jugoslovenska štampa.

Vest o smrti jugoslovenskog maršala nije stigla iznenada. Još od polovine januara doživotni predsednik Jugoslavije bio je na bolničkom lečenju u Ljubljani. Da godine i bolest počinju ozbiljno da narušavaju njegovo zdravlje široki auditorijum posumnjao je još u novogodišnjoj noći, kada gledaocima nije promaklo da je čestitku narodima i narodnostima Tito izgovorio sedeći. Država je sa zebnjom iščekivala kada će nastupiti neizbežno.

U STROGOJ diskreciji beogradske redakcije su, svaka po svojim informacijama i mogućnostima, počele pripreme i za dan kada će Jugoslavija ostati bez svog vođe. Najdalje su svakako otišli Radio i televizija Beograd, koji su zajedno sa JNA i Saveznim izvršnim većem daleko od očiju javnosti, još u januaru 1980. razradili detaljan plan realizacije programa i prenosa sahrane u slučaju Titove smrti. Koncept četvorodnevnog komemorativnog programa, međutim, čekao je zaključan u dubini sefa u Hilandarskoj i Aberdarevoj ulici. Titova smrt, zvanično, nije se pominjala.

PROČITAJTE JOŠ - JUBILEJ "NOVOSTI": Zatresle se i Ujedinjene nacije

Maršalova bolest bila je s proleća 1980. godine jedna od glavnih tema i u redakciji "Novosti". U novinama su na udarnim mestima objavljivana štura saopštenja lekarskog konzilijuma koji je brinuo o Titovom zdravlju. Urednicima "Novosti", oka naviknutog na intonaciju svih mogućih izjava, saopštenja i kominikea, nije promaklo da je njegovo stanje sve gore. "Stabilno" stanje tiho i neosetno postalo je "zabrinjavajuće", potom "složeno", zatim "teško", "izuzetno teško", pa "kritično"...

KOLEGIJUM "Novosti", sa glavnim urednikom Tomom Milinovićem na čelu, bez pompe i prevelike buke napravio je grubi plan izveštavanja za slučaj da Tito umre. Nije bilo velike mudrosti - radiće cela redakcija. Najosetljiviji zadaci trebalo je da pripadnu najboljim reporterima. Čekala se samo vest.

Ona je stigla 4. maja, posle podne. Bila je nedelja, u redakciji je radila dežurna ekipa koja je uobičajeno pripremala broj za ponedeljak. Oko 17 časova u redakciju na trećem spratu "Borbine" zgrade došao je glavni urednik Toma Milinović sa nalogom da se okupe svi urednici i novinari koji su u Beogradu. Dok je nešto dalje u Abardarevoj ulici spiker Miroslav Zdravković izgovarao antologijsku rečenicu "Umro je drug Tito", u "Novostima" je doneta odluka - štampaće se odmah vanredno izdanje. Rok - čim bude materijala makar za nekoliko strana.

IZABRANA je fotografija - profil Tita sa naočarima i u tamnom odelu sa tri Ordena narodnog heroja (identična naslovnica pripremljena je i za "Sport", a istu fotografiju uz vest o smrti objavila je i sutrašnja "Politika"). Titov portret u debelom crnom okviru zauzimao je gotovo celu stranu, a ispod glave "Novosti" objavljen je tekst saopštenja o maršalovoj smrti.

Dok su prvi primerci vanrednih "Novosti", oko 20 časova, izlazili iz rotacije u prizemlju, redakcija je dignuta na noge. Okupljeni su svi kuriri, honorarci, mlađi novinari sa zadatkom da sa tek odštampanim novinama izađu na ulicu.

"Izašli smo na Terazije. Vladala je čudna tišina. Vest o Titovoj smrti već se pročula među narodom. Novine su bez obzira na to išle kao alva. Ljudi su ih kupovali i u neverici posmatrali Titovu fotografiju u crnom okviru. Bilo je i onih koji su plakali...", prepričavali su kasnije članovi redakcije "Novosti" koji su prve primerke izneli na beogradske ulice.

PROČITAJTE JOŠ - JUBILEJ "NOVOSTI": "Lov" na oskarovce i nobelovce

BROJ novinskih strana tokom štampe se povećavao. Smenjivala su se izdanja - provincijsko prvo, provincijsko drugo, zatim treće, pa beogradsko... Štamparske mašine te noći nisu se zaustavljale. Tiraž - milion. Poslednja dopuna - još 30.000!

Titovo telo "Plavim vozom" sutradan je iz Ljubljane dopremljeno za Beograd. Dopisnici "Novosti" slali su izveštaje iz svih gradova gde je voz stao. Sve se slivalo u redakcijsko dopisno odeljenje, odakle su izveštaje preuzimali novinari Deska i priređivali ih za štampu.

Toga dana "Novosti" imaju i prvu ekskluzivu sa Titovog ispraćaja. Naš reporter Borislav Komad bio je jedini novinar koji je iz Ljubljane u Beograd doputovao "Plavim vozom". Pored kovčega sa maršalovim telom, i gardista koji su se sve vreme smenjivali odajući mu poslednju počast, jedini putnici bili su policajci i pripadnici Državne bezbednosti. Komad se u vozu našao gotovo slučajno, a priliku da Tita poslednji put posmatra izbliza dobio je samo zahvaljujući novinarskoj drskosti i hrabrosti. Nosio je u to vreme elegantan balon-mantil, koji su u to vreme često nosili policajci u civilu. U Ljubljani je ležerno ušao u voz, kao što bi to učinio svaki policajac na dužnosti, te tako nije izazivao nikakvu sumnju među onima koji su to zaista bili.

USLEDILI su dani opštenarodne žalosti. "Novosti" su, pored zvaničnih saopštenja, popunjavane beskrajnim nekrolozima, telegramima, zapisima iz Knjige žalosti, sećanjima boraca... Reporteri našeg lista danima su beležili utiske radnika, seljaka, intelektualaca, studenata... Novinarska ekipa bila je neprekidno u koloni ljudi koji su se slivali ka Skupštini SFRJ kako bi odali poštu najvećem sinu Jugoslavije.

"Ostaju suze i jecaji na platou pred Skupštinom, u Pionirskom parku, na trgu njegovih učitelja Marksa i Engelsa. Plače Beograd za njim, plače Jugoslavija, a sa njom i celi svet koji oseća ljude i narode", zapisao je u svojoj reportaži sa poslednje pošte iz skupštinskog zdanja legendarni novinar "Novosti" Jovan Hadži-Kostić.

REPORTERI našeg lista danonoćno beležili su mimohod pored Titovog odra. Zapazili dolazak prvoboraca, narodnih heroja, Desanke Maksimović, svetski poznatog fotografa Džona Filipea, Majkla Denisona...

PROČITAJTE JOŠ - JUBILEJ "NOVOSTI": Sa perom u ruci i srcem na čelu

Narednih dana na naslovnim stranama "Novosti" smenjivali su se naslovi: "Titu istorija dala za pravo", "Cela zemlja - mi ti se kunemo", "Titovo delo ne umire", "Radni korak Titovim putem"... U istom duhu nastavljeno je i posle sahrane u Kući cveća. "Novosti" 10. maja pod naslovom "Oplemenio nas narod" donose priču o žalosti rudara iz Vreoca, desetorice oficira Garde, kao i počasnoj straži petorice metalskih radnika. Na udarnim mestima u novinama objavljena je ispovest Brozovog ađutanta Zvonimira Kostića ("Poslednji pozdrav suza admirala"), tekst o Titu u privatnom životu (Jednostavan - običan čovek), reportaža iz Titovog rodnog kraja ("Otišao je naš Joža"), seljaku sa Majevice ("Pozdrav komandante")...

ŽALOST i tugu, u danima posle sahrane, smenjivala su obećanja i zaklinjanja. Tako je naš list 13. maja na naslovnoj strani motivisao ljude da se okrenu uobičajenom životu, slaveći "radni elan i svakodnevne rekorde u proizvodnji". Duh vremena najbolje dočarava redakcijska oprema teksta koji je nosio naslov "Zavet Titu radom". Ona je glasila:

"Veliki radni zamah spontano i masovno oduživanje radnih ljudi delu voljenog predsednika. Pregalaštvo miliona radnih ljudi udruženih u naporu da izgradnju svoje bolje budućnosti najbolji je put da bolni rastanak sa Titom pretvorimo u izvor nadahnuća i snage za ostvarivanje ciljeva i zadataka koje je pred nas postavio."

Sutra: Memorandum trese Jugoslaviju