JUBILEJ NOVOSTI: Do vrha - brzo, kratko i jasno

PROŠLO je mnogo vremena, svet se izmenio, a formula "brzo, kratko, jasno", postala je zapovest modernog novinarstva u našoj zemlji. Napor da usavrše vesti bio je preokupacija generacija i generacija novinara "Večernjih novosti".

- "Novosti" su krenule naizgled od sitnice, najmanjeg novinarskog izraza - vesti. Ali vest po vest nas je odvela do vrha - uveren je Rade Brajović, nekadašnji glavni i odgovorni urednik "Novosti".

- Vesti su dobijale mesto svuda, u svim rubrikama, na svim stranama - od prve do poslednje. Vesti su slika onog što je novo u događaju ili najvažnijem delu događaja, ugrađena, kako su nas učili stariji, a mi od tada mlađe, u prvu rečenicu i predstavljena čistim jezikom i jasnim stilom, koji su oslobođeni svega nepotrebnog. Ovakvi i slični standardi opstaju samo ako je vest brza i ekskluzivna.

Da bi prvi došli do prave vesti, novinari "Novosti" doslovno su preskakali ograde. U proteklih 65 godina nema iole važnog događaja koji nije zabeležen u našem listu. "Novosti" su bile na strani nevinih, obespravljenih, mučenih, hrabrih... Tamo gde su drugi okretali glavu, "Novosti" su pravile priču. Tako su postale svedok vremena bez kojeg je teško, neki put i nemoguće, sklopiti celovitu sliku o nekim događajima. Pomagao je naš list koliko i kako je mogao, budio humanost u ljudima, tražio spas za bolesne, siromašne, zaboravljene, posrnule...

PRVOG aprila 1972. naši novinari Vladimir Krasić i Jovan Kesar postali su dobrovoljni zatočenici u karantinu za obolele od velikih boginja u motelu "Hiljadu ruža" na Avali, gde su uglavnom umirali najteže oboleli tokom epidemije variole vere. Kesar i Krasić bili su prvi novinari koji su ušli među obolele. Kada su se vratili u redakciju, mirno su seli i napisali tekst, kao da su došli sa neke proslave.

"Nismo Cigani već nacija", bio je naslov koji su 1. marta 1969. godine izvikivali tamnoputi kolporteri prodajući "Novosti". Bila je to ogromna akcija našeg lista, vodio ju je Jovan Kesar, a u njoj su ovi vekovni nomadi prvi put javno, iz dana u dan, govorili o diskriminaciji kao svojoj sudbini.

PROČITAJTE JOŠ - SERIJAL O JUBILEJU "NOVOSTI": Uvek korak ispred ostalih

- Dosta je spasavanja bekstvom. Moj narod traži ono što su svi drugi dobili - pravo da bude nacija. Jugoslavija je jedina zemlja na svetu u kojoj Romi, ta lutajuća plemena, koja podrugljivo zovu Cigani, mogu da se nacionalno konstituišu - govorio je romski književnik i publicista Slobodan Berberski Lala našem Kesaru. - Moj pradeda je bio lutalica, ne zato što nije mogao da se navikne na "sivilo istovetnih krajolika" i što je njegova "vrela krv" tražila uvek nove predele. Jahao je on na sipljivoj kobili zato što je u čergi, koja je stalno menjala mesta, pronašao svoju jedinu odbranu. Moji preci lišili su se ognjišta iz straha da ne budu potpuno pokoreni.

VIŠEMESEČNA kampanja "Novosti" pod nazivom "Rom traži mesto pod suncem" presudno je uticala na to da pripadnici ovog naroda budu priznati kao nacionalna manjina. Uz Jovana Kesara, koji je bio spiritus movens akcije, i reportera Spasoja Ubovića, ovaj plemeniti posao izneli su dopisnici iz svih krajeva naše zemlje. "Novosti" su, kao i mnogo puta pre i posle toga, stale iza čoveka. Izdržale su sve pritiske, napade i prokrčile put emancipaciji jednog naroda. Romi su Kesara svrstali među trojicu najznačajnijih za njihovu emancipaciju u svetu.

"Novosti" su čuvale iskru čovečnosti, pravde i istine. Malo je poznato da se upravo naš list sedamdesetih godina borio i izborio za zaštitu privatnosti i pretpostavke nevinosti u medijima, odnosno da se umesto imena pišu inicijali svakog ko je optužen za krivično delo dok se ne dokaže da ga je zaista učinio.

AKCIJA "Večernjih novosti" koju je vodio naš list krajem osamdesetih dovela je do uvođenja jeftinije struje vikendom. Iz dana u dan Danijela Nedeljković, sada Miladinović, kao mladi honorarac, pisala je o razlozima zašto bi trebalo da struja bude jeftinija subotom i nedeljom. Urednik beogradske rubrike Mensur Šačić i kolegijum podržali su akciju "Subotom - jeftinije" na zadovoljstvo čitalaca. Čitalačka publika je uzvratila povećanjem tiraža, a struja je posle šestomesečne kampanje i pojeftinila.

- Primernih požrtvovanja i izuzetnih uspeha bilo je mnogo, toliko da smo ih često doživljavali uobičajenim i normalnim - istakao je Brajović. - Najviše je, naravno, podviga bilo u mirnodopskim vremenima i u uobičajenim novinarskim poslovima. Prve su "Novosti" dobile intervju od Andrića pošto je dobio Nobelovu nagradu, a dopisnici "Novosti" iz sveta su uspevali i ono što se činilo nemogućim. Tu ne spadaju intervjui sa državnim liderima, koje smo dobijali bez preteranih muka, već pravi i retki novinarski podvizi.

IZ BOGATOG zbira tekstova naših dopisnika, izdvaja se takav jedan - iz Brajovićevog pera. Zbio se, pre pet decenija, u Kini - susret i razgovor sa majkom nad majkama, koja je, pre kineske revolucije, bila primorana da proda dvoje dece da bi dvoje spasla.

- Ovakvo iskustvo, o kojem je još samo pisala Perl Bak, po svemu je jedinstveno, sa njim se ne mogu meriti druga, ma koliko zanimljiva novinarska, bilo koja saznanja - kazao je Brajović. - A bilo ih je, nemalo - kad su, na primer, "Novosti" objavile intervju sa Sihanukom, a mesecima ranije sva svetska štampa i razne službe tvrdile su da je, u puču, burmanski predsednik - ubijen. Desilo se i to da naš dopisnik, igrom slučaja, u prisustvu Indire Gandi, posmatra zadnji čin pogibije njenog sina, Sanđaja, u padu sportskog aviona - poenta je u tome što dopisnikovu ekskluzivnu informaciju "Novosti", u drugom beogradskom izdanju, greškom nisu objavile, već prilog agencije koju je s tim događajem kolegijalno upoznao naš dopisnik.

MONOGRAFIJA "Brzo kratko jasno", objavljena povodom pola veka našeg lista, čuva i uspomenu na susret u to vreme mladog reportera Miroslava Zarića s prvom damom krimi-romana Agatom Kristi.

- Kada su mi rekli da treba da idem u Ohrid da uradim intervju sa Agatom, pomislio sam da je bolje da ne stignem na vreme, jer prvo što sam saznao o prvoj dami kriminalističkog romana u svetu bilo je da ne trpi novinare i da ih izbegava koliko god može - sećao se Zarić. - "Pazi da ti konkurencija ne podmetne neku drugu babu, jer bi to bila velika bruka", upozorio me je urednik nedeljnog izdanja Mihailo Rašić. Razgovarao sam sa gospođom Kristi, članak je objavljen pod naslovom "Agata ubija iz kupatila", jer mi je objasnila da piše romane sedeći u kadi i jedući jabuku za jabukom.

TAMO gde drugi nisu mogli, ili hteli, stizali su naši reporteri - u rudnike, na Himalaje, na prvu liniju fronta, u Albaniju. Ono što drugi nisu smeli, puštali su naši urednici.

Borislav Međedović je "jurio" Fikreta Abdića, "privodio" Zgonjanina, šefa policije u BiH, znojio Ćulafića zbog rođačkih afera u Crnoj Gori... Borislav Komad se uvek probijao u zonu ekstrema: ćaskao sa Gadafijem bez reči, našao običnog vojnika koji je otrgnuo sablju Hitlerovoj uzdanici, generalu Leru, "sudio" u Zagrebu zlikovcu Andriji Artukoviću, progonio teroristu Mira Barešića... Milena Marković je ušla u Albaniju u vreme najžešćih nemira koji su zemlju orlova potresali posle prevrata. Zbog burnih događaja, sve redakcije su pokušavale da prodru na novo ratište na Balkanu. I "Novosti" su nastojale da dobiju vizu za svoje novinare, ali nisu uspele. Reporter Milena Marković tada odlučuje da se posluži "švercerskim putem", preko Skadarskog jezera i s foto-reporterom Igorom Marinkovićem kreće u avanturu. Ne razmišljajući o tome u kakav se rizik upuštaju, Milena i Igor su pošli i posle mnogobrojnih zavrzlama, nedaća i opasnosti, vratili su se u redakciju na Trgu Nikole Pašića sa ekskluzivnom pričom - u nastavcima.