Jubilej “Novosti”: Preživeli i najteže lomove

VREMENSKO razdoblje od novembra 1972. do kraja sedamdeset treće bilo je, svakako, jedno od najtežih u dugoj istoriji "Večernjih novosti". Bilo je to vreme osude liberala u Srbiji. Pod optužbom za "liberalizam" smenjeni su Marko Nikezić, Latinka Perović, Bora Pavlović, Mirko Tepavac, a iz solidarnosti sa njima povukao se i Koča Popović. Mirko Stamenković, glavni i odgovorni urednik "Novosti", bio je prisiljen da podnese ostavku i isključen je iz CK Saveza komunista Srbije. List je ostao bez osnivača, a žestoki napadi i kritike pljuštali su sa svih strana - spolja, ali isto tako žestoko i u samoj kući.

PROČITAJTE JOŠ - SERIJAL O JUBILEJU "NOVOSTI": Uvek korak ispred ostalih

Skraćivanje Titovog govora u "Novostima", iz koga je izbačena jedna rečenica, bilo je okidač za napad na tadašnje rukovodstvo Srbije, na čelu sa Markom Nikezićem. Ali, ceh je platio i Stamenković. Prebačen je u "Sport", bilo mu je zabranjeno da se potpisuje i svoju novinarsku karijeru nastavio je kao - redaktor, sa ponižavajuće malom platom.

PROČITAJTE JOŠ - JUBILEJ "NOVOSTI": Prvi smo stigli u Vijetnam

TEKST Titovog "tajnog govora", koji je održao na zatvorenoj sednici Izvršnog komiteta CK SK Hrvatske, 4. jula 1971. godine u vili "Vajs", bio je sastavljen na osnovu tuđih beležaka. Tito je tada Hrvatima poručio: "Ja neću govoriti o drugima, ali sada je počeo kurs i protiv mene, i kod vas, i kod njih u Srbiji. Meni je dosta vlasti, ali sada, kada je ovakva situacija, neću da idem."

PROČITAJTE JOŠ - JUBILEJ "NOVOSTI": Talenti osvajaju novine

Tada, je Tito progovorio o divljanju hrvatskog nacionalizma. Rekao je: "Kod vas odnos između Srba i Hrvata nije dobar. U nekim selima, zbog uznemirenosti, Srbi drže straže i naoružavaju se. Proustaški i pročetnički elementi sada mašu raznim prijetnjama. Hoćemo li opet imati 1941. godinu?" Ubrzo posle toga, usledila je smena hrvatskog partijskog vrha.

Ovu optužbu koju je Broz izneo na zatvorenom sastanku, "Novosti" su objavile na dve trećine strane, s tim što bi ostali delovi njegovog govora bili objavljivani idućih dana, u nastavcima, kao feljton. Govor je kraćen negde oko ponoći, tekst slagan pre podne, a prvi otisci složenog teksta mogli su da se iz štamparije u redakciji pojave oko deset časova pre podne. Prvi primerci "Novosti" koji su mogli doći do čitalaca, pojavili su se oko 13 časova. I to je bilo nezaustavljivo.

IPAK je do CK procurilo da su "Novosti" nešto "zabrljale". Slobodan Glumac je tada bio direktor "Borbe" i on je pozvao Stamenkovića i preneo mu da se Hrvati ljute što je iz teksta govora izbačena rečenica o "kursu protiv njega... i u Srbiji". Nikad nije utvrđeno da li je onaj koji je skratio tekst želeo da od javnosti u Srbiji sakrije tu kritiku, ili je prevideo težinu te rečenice. Ali, novo hrvatsko rukovodstvo je to shvatilo, i potom predstavilo, kao političku subverziju dirigovanu iz vrha srpskog rukovodstva, na koje je već bila nakačena etiketa "anarholiberalizma i tehnokratizma".

Bio je to vrlo surov period u kome je partijska lomljava ozbiljno uticala na novine i uređivačke koncepte. Otišao je Mirko Stamenković, a kao vršilac dužnosti došao Jovan Jauković. Stizali su predlozi za raznorazne partijske kazne, bilo je i pomeranja nekih ljudi zato što su viši partijski organi mogli da izriču kaznu, ali "Novosti" u tom trenutku nisu izgubile na tiražu. Tiraž od 250.000 i 300.000 primeraka dnevno potvrđivao je da su one bile čitane.

VREME koje je prethodilo ovim događanjima u "Novostima", bio je period političkih potresa u Jugoslaviji. Pojava Maspoka u Hrvatskoj, tehnokratije u Sloveniji, rađanje liberalističkih ideja u Srbiji iz temelja su poljuljali Savez komunista Jugoslavije. Posle prvih pojava nacionalističkih shvatanja u Hrvatskoj, došlo je do reakcije u Centralnom komitetu SKJ radi suzbijanja ovakvih pojava. Dijametralno suprotno od nacionalističkih skretanja u Hrvatskoj, u Srbiji su se pojavile liberalističke struje u najužem rukovodstvu. Upravo zato je novinarima bilo najteže, ali i najinteresantnije da prate partijske forume.

Dragocena specifičnost "Novosti", po kojoj su se razlikovale od drugih novina, bila je i ta da su na dan kada je počinjao kongres morale na drugoj strani da imaju govor predsednika republičkog CK. U to vreme rad partijskih organa pratili su Manojlo Vukotić i Jovan Kesar. Vukotić je kasnije 12 godina bio generalni direktor i glavni urednik "Novosti", dok je Jovan Kesar mnogo godina bio zamenik glavnog i odgovornog urednika.

SVI govori su bili pod embargom, dok ih čelni ljudi partije ne pročitaju. Novinari su se dovijali na razne načine da te govore na vreme obezbede. Među novinarskim anegdotama pamti se i događaj sa republičkog kongresa u Sarajevu, gde je izveštačima i bilo najteže da obavljaju svoj posao. Dopisnik "Novosti" Mensur Ostojić i Vukotić su dan pre početka kongresa nekako uspeli da se "snađu" za govor Branka Mikulića. Kada su ujutro kolege iz drugih listova videle u "Novostima" Mikulićev govor, rekli su im da ne veruju da će dočekati podne u Sarajevu i da će biti proterani. Vlast je u Bosni bila stroga. Kad je Mikulić posle dva sata pročitao svoj govor, pritrčali su da mu pokažu šta su "Novosti" uradile. A, taj surovi Mikulić je rekao: "Tako to rade prave novine!" Kolege iz "Oslobođenja" prišle su Kesaru i Vukotiću: "Danas smo naučili lekciju. Ovo nam se nikad više neće dogoditi."

Naš list je, zahvaljujući Vukotiću, prvi objavio materijal o Hrvatskom proleću, koji je sačinio Stipe Šuvar. Šuvar je u to vreme bio sekretar za prosvetu i kulturu Hrvatske. Ta njegova polemika sa vođama Maspoka dovela ga je na loš glas među sunarodnicima, koji su ga proglasili lošim Hrvatom. Ali, novinari "Novosti" tih sedamdesetih godina nisu upadali u nacionalnu euforiju, nisu učestvovali u raspirivanju mržnje, ni tada, a ni nekoliko decenija kasnije. "Novosti" su, kao i danas, prosrpski orijentisane, srpski obojene, ali nisu nacionalističke novine. I to ih čini drugačijim od ostalih.

U BEOGRADU, maja 1974. godine, pripremao se Deseti kongres SKJ. Kesar i Vukotić su, kao i obično, pre vremena obezbedili govor Josipa Broza. Glavnom uredniku Živku Miliću, koji je na čelo "Novosti" došao nekoliko meseci ranije, rekli su da bi taj govor skratili, pripremili i čekali da u deset sati kad počne kongres foto-reporter samo napravi sliku da se vidi da je Tito tamo. Do prve pauze, "Novosti" bi bile odštampane.

Međutim, pronela se vest da se ne zna da li će Tito, koji je u to vreme već bio slabog zdravlja, da pročita govor. Postojala je mogućnost da to urade Edvard Kardelj ili Veljko Vlahović. Ova vest zbunila je glavnog urednika, ali kolege su mu objasnile da je to istorijski dokument, koji će biti podeljen delegatima i da je s toga potpuno nevažno da li će ga Tito pročitati ili ne. Vukotić i Kesar prihvatili su odgovornost u slučaju da se ova stvar zakomplikuje. Na sreću, Tito je otvorio kongres i pročitao govor, a za vreme pauze, negde oko podne, stigle su sveže odštampane "Novosti". Još su mirisale na olovo...

NOVINARI tog doba tvrde da su, bez obzira na komunistički režim, mogli da pišu slobodno skoro o svemu. Nisu smeli da napadaju samo Tita i JNA. Za dobar novinski tekst bili su spremni na žrtvovanje, da istrpe kritiku i napade, ali posle nekih objava u našem listu bilo je i funkcionera koji su morali da napuste položaj. Bilo je zahteva, bilo je prigovora, bilo je pritužbi, ali kako je govorio Slobodan Glumac:

"Oni pritiskaju, a naše je da odgovorimo."

Dešavalo se da neko plati kaznu, ali seče glava nije bilo. Samo na kapijama giganata kakvi su bili IMT u Rakovici ili Elektronska industrija Niš svakog jutra prodavalo se po nekoliko hiljada primeraka "Novosti" kada bi naš list otvorio neku "vruću temu" o ovim preduzećima.

SUTRA: Tito - brzi ste kao vetar