VIŠE od 65.000 dece iz cele Srbije krenulo je 3. septembra u školu. Otprilike toliko porodica, baba i deda, tetaka, prijatelja, komšija, obradovalo se ovom danu, koji je, otkad postoji institucionalno obrazovanje, imao posebno mesto u životu svakog čoveka.

U našoj sredini malo kome nije ostalo neko sećanje na prvi susret sa školom. Međutim, sudeći po ehu, koji su početku školovanja dale društvene mreže, sadašnja generacija prvaka pamtiće ga kao početak pravog rijaliti programa.

Simbolika učenja, čitanja, marljivosti, ustukla je pred snimcima i fotografijama "haljinice za prvi dan", poklona, scena na putu ka školi, zabava i proslava poput svadbi ili nekadašnjeg polaska u vojsku.

Kome je bilo važno da na virtuelni sokak iznese šta je prvačić obukao ili šta je dobio na poklon, u kakvom se raspoloženju probudio pred "veliki dan"? Ne možemo se požaliti da nam je to "neko" servirao, a mi "samo" gledali. Ovaj film o kupovnoj moći u kojem su nam sopstvena deca protagonisti i svedoci, snimili smo sami. Za potrebe pozicioniranja u društvu. Nema podele krivice. Nema svaljivanja odgovornosti na nastavnike.

Pročitajte još - Štrajkovi osakatili generacije učenika

Jer, posle "kolektivne" proslave prvog dana škole na društvenim mrežama, koja je dostizala razmere događaja dosad nezabeleženog, teško je optužiti bilo koga što nije u stanju da zavede red i, na primer, zabrani upotrebu mobilnih u školama, kao što su to uradili Francuzi.

Na toliko privatnih snimaka prikazuju se upravo telefoni kao pokloni za polazak u prvi razred. Kao da se aparati deci serviraju direktno u ruke, sa zadatkom: da upravo iz učionice naprave što više snimaka koje će "ukrasiti" društvene mreže. I ne mari što je to zabranjeno.

Nema tog advokata koji bi nas oslobodio odgovornosti. Ne pred zakonom, već pred našom decom.