ŠKOLSKA godina koja počinje sutra biće u znaku reformi. U gimnazije su uvedeni novi izborni predmeti, obaveznu informatiku i nove nastavne planove i programe imaće i učenici šestog razreda. U IT gimnazije upisano je više od 1.200 đaka. Osnovne škole opremljene su sa 2.000 digitalnih učionica, uvedeno je više od sto elektronskih udžbenika, a e-dnevnik stići će u još 1.200 škola.

Ovo su novine u predstojećoj školskoj godini, koje za "Novosti" najavljuje Mladen Šarčević, ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

On kaže da su samo iz republičkog budžeta potrošene 11,3 milijarde dinara za rekonstrukciju 860 škola, kao i da očekuje da bar još polovinu tog iznosa izdvoje i lokalne samouprave.

* Đake će sutra dočekati i skraćeni časovi u velikom broju škola, imate li razumevanja za zahteve prosvetara?

- Sindikati su samo delimično u pravu. Ali, trebalo je da uđu u pregovore odmah posle odmora, a oni su i pre toga "uperili reflektore", da ojačaju svoju poziciju pre razgovora koji su u toku. Imaju legitimno pravo da traže da budu bolje pozicionirani u okviru javnog sektora, ja sam im tu dobar saveznik i oni to znaju. I dalje postoji prostor da se neke stvari poprave, kada je reč o platnim razredima. Sistem, recimo, nije prepoznao bibliotekare u školama, pa smo to popravili i oni su sada u grupi sa ostalim stručnim saradnicima.

* Sindikalci se žale da će i ubuduće povećanje plate najviše zavisiti od godina staža, a ne od kvaliteta rada...

- To nije tačno. U startu su odvojeni nastavnici koji rade u otežanim uslovima, kombinovanim ili bilingvalnim odeljenjima, kao i oni koji su već stekli neko od pedagoških zvanja. Nije još ni konačno odlučeno da li će prosvetni radnici biti u osmom ili devetom platnom razredu, u kome se nalaze lekari.

* Ukoliko zarade budu uvećana do kraja godine, a potom država uvede platne razrede, kolika će biti plata nastavnika?

- Teško je sada odrediti precizan iznos, jer sistem još nije finalizovan. U svakom slučaju, za većinu će biti bolje. Promene idu sporije, jer predviđaju da nikome ne može da bude smanjena zarada, a to produžava vreme u kome treba da se promeni odnos najniže i najviše zarade u prosveti. Da bi svima bilo dobro i da bi se primenio idealan raspon plata treba nam 100 milijardi dinara više u budžetu.

Pročitajte još: Šarčević: Potencijal Zrenjanina da postane Centar za tehničke studije

* Mnoge brine i da li će ostati bez posla, jer je dece sve manje. Koliko je ove godine tehnoloških viškova?

- Trenutno je reč o 4.000 ljudi, ali za većinu će se naći rešenje u okviru sistema.



* Hoćete li smenjivati direktore koji odbiju da prime tehnološke viškove i čuvaju mesta za svoje kandidate?

- Zakon mi sada dozvoljava da to uradim, ali sve je manje takvih direktora. Pre dve godine bilo ih je desetak, prošle samo trojica. Ne dozvoljavam ni da budu imenovani direktori koji su kompromitovani. Već nekoliko puta šalju mi da potpišem imenovanje direktora jedne škole koji ima problem sa Agencijom za borbu protiv korupcije. Neću to da uradim i gotovo da me teraju da uvedem privremene mere.

* Usvojili ste i nove propise. Može li se očekivati godina bez skandala u vezi sa putovanjima ili trovanjem učenika?

- Zbog spornog putovanja u Španiju smenio sam i starog i novog direktora beogradske Devete gimnazije. To je signal svima kako treba da rade. Bavimo se i ishranom u školama. Trenutno analiziramo kapacitete školskih kuhinja, a računamo i na resurse predškolskih ustanova. Promene su potrebne i u vrsti hrane, koja treba da bude zdravija.

DIREKTORI ORGANIZUJU PROTEST * KOLIKO će još škola biti ugašeno u narednom periodu? - Vojvodina sada pravi svoju mrežu škola, gde će biti spajanja. U prvom talasu, radili smo samo srednje škole, jer su one u nadležnosti Ministarstva prosvete. Mrežu osnovnih škola treba da predlože lokalne samouprave i to najkasnije do marta sledeće godine. Nećemo gasiti škole koje imaju perspektivu, ali sažimanje je negde bolje i za decu i za budžet. Proteste protiv spajanja organizuju direktori, jer samo oni mogu biti na gubitku, i to ne posla, već samo funkcije. Hrvatska je u jednom danu zatvorila 117 škola zbog manjka dece. Ne možemo ni mi da zatvaramo oči pred demografskim problemom.

* Spremili ste novine i za gimnazijalce - drugačije izborne predmete. Jesu li spremni nastavnici da ih predaju?

- Nije to za njih velika novina u radu. Ako ste dobar nastavnik geografije ili biologije, nije vam nikakav problem da predajete ekologiju. Teže je bilo urediti da se otvori ovako veliki broj informatičkih odeljenja u gimnazijama. Povećali smo i obuhvat dualnog obrazovanja, po kome se uči u 80 odeljenja više od 30 škola. Po dualnom modelu učiće dva i po puta više đaka nego prošle godine.

* Očekujete li da sa produženjem roka studija, poslanici potvrde i validnost osporavanih doktorata?

- Nema nijednog razloga da se ne usvoje izmene zakona, jer je Nacionalni savet za visoko obrazovanje prihvatio sve stavke jednoglasno. Aferu o takozvanim spornim doktoratima isfabrikovao je prethodni sastav Komisije za akreditaciju, pri svom odlasku. Privatnima zameraju što nisu podneli zahtev, koji nisu podnosili ni mnogi državni, jer su smatrali da je to formalno pitanje. Ako se to spori samo za 20 fakulteta, a ostalima ne, onda to nije fer. Takvih diploma je više od hiljadu i ti ljudi bi mogli da nas tuže. Jednom se mora staviti tačka na taj problem koji je star 13 godina.

* Zatražili ste od fakulteta da obelodane nelegalna izdvojena odeljenja i zapretili im gašenjem. Je li se iko javio?

- Javljaju se, ali ne u dovoljnoj meri. Otkrili smo ih oko 30, a ima ih bar još toliko. Neće više moći da postoje takozvani konsultativni centri van sedišta, što su, zapravo, bila nelegalna odeljenja po celoj Srbiji. Našli smo i neke iz BiH, koji nemaju dozvolu za rad.

Pročitajte još: Šarčević: U pripremi više zakona, pregovaramo sa prosvetarima

* Hoće li inspektori krenuti u lov na "divlje" fakultete?

- Udružiće se i sa drugim inspekcijskim službama i krenuti na teren. Svima je bolje da prijave i ugase, nego da ih mi sami pronađemo. Kazna je dva miliona za ustanovu i 200.000 dinara za rukovodioca. Dobijaju i opomenu da zatvore odeljenje za koje nemaju dozvolu, a ako se ogluše, ostaće bez licence za rad. Ići ćemo do kraja.

* Najavili ste i formiranje Fonda za nauku. Hoće li on prikupiti više sredstava za finansiranja?

- Zakon o Fondu za nauku nam je prioritet, kako bi on bio prepoznat u budžetu za 2019. godinu. Plan je da se naučna zajednica jednim delom finansira iz Ministarstva prosvete, za deo plate i za društveno-humanističke oblasti, koje mogu manje da zarade od projekata. Drugi, veći deo, stizaće kroz fond i to za naučne projekte. Ta sredstva odvajaće i druga ministarstva, a pre svega privreda. Novom strategijom naučnog razvoja biće predviđeno da se privreda angažuje dva puta više od države. Kada se sva ta sredstva udruže, dobićemo moćan fond.


* Kada naučnici mogu da očekuju konkurs za novi projektni cikus? Umesto četiri godine, aktuelni traje gotovo duplo duže.

- Kada se završe poslovi oko zakona, više nećemo imati kočnice i naučnici mogu da očekuju konkurs naredne godine. Bilo nam je važno da uvedemo hiljadu mladih istraživača, da oni ne ostanu po strani. Imamo punu podršku naučne zajednice za ovo što radimo. Problema je mnogo, gomilaju se decenijama i ne mogu da se reše preko noći. Nemam čarobni štapić.

ŠANGAJSKA LISTA

* Za pad Beogradskog univerziteta na Šangajskoj listi, naučna zajednica krivi kašnjenje konkursa za projekte i opreme za istraživanje...

- Ima malo i toga, ali i drugih stvari. Promenjena je metodologija ocenjivanja, pa su sada ocenjivane i društveno-humanističke nauke. Univerziteti u Kini, recimo, ulažu ogromna sredstva, koja su daleko iznad naših mogućnosti, i to se odražava na njihov sve bolji rejting. Da bi Univerzitet u Beogradu imao što više uslova za napredovanje, dobiće status institucije od nacionalnog značaja.