PRIBLIŽAVANjE početka penzionog staža veliki broj stanovnika Srbije navodi na razmišljanja kako uštedeti i kasnije na skromnu penziju dodati neki iznos.

Štednja u obliku privatnih penzionih fondova, jedan je od najznačajnijih vidova štednje tokom radnog veka, postaje sve popularniji trend i u Srbiji, pa danas oko 200.000 korisnika uplaćuje privatne penzije, što je oko devet odsto zaposlenih, piše u statistici Narodne banke Srbije.

Dobrovoljni penzioni fondovi u Srbiji postali su značajne ustanove na koje odlazi deo mesečnog budžeta velikog broja građana Srbije, koji žele da se obezbede za decenije ispred sebe i životno razdoblje kada će njihova jedina primanja biti državne penzije. Pošto mesečni čekovi nisu veliki, sve veći broj ljudi u našoj zemlji se odlučuje na ovaj vid štednje. Posebno olakšavajuća činjenica koja ide u prilog mnogima je ste da uplate ne moraju biti redovne, već klijenti imaju potpunu slobodu kada uplaćuju novac i mogu da biraju iznos za uplatu, koji mora biti najmanje 1.000 dinara. Sa druge strane, ukoliko korisnik u nekom trenutku odluči da više ne uplaćuje novac, ne postoje nikakve pravne sankcije koje bi snosio. U tom slučaju, uplaćeni novac ostaje na računu klijenta dok ne stekne zakonsko pravo da ga koristi, što je danas navršenih 58 godina života.


PROČITAJTE JOŠ:
U inostranstvo poslato 26 pacijenata

Jedna od najvećih kompanija koje građanima nudi mogućnost da uštede za starost navodi da je za deset godina poslovanja uvećala svoju imovinu na 13,7 milijardi dinara, što čini 41 odsto tržišnog učešća, a samo u proteklih godinu dana, imovina je porasla za 1,4 milijarde dinara. Od 80.000 članova, najveći broj njih čine zaposleni u čiju korist poslodavci uplaćuju dopunske doprinose od 77 odsto, dok individualnih članova ima 23 procenta. U odnosu na početak poslovanja, struktura članova pokazuje znatan rast fizičkih lica koja sama štede za starost.

O mirnoj starosti najviše razmišljaju muškarci, kojih je 61 odsto, a žena 39 odsto. Prosečna uplata iznosi 4.000 dinara, dok je prosečna starost članova 47 godina. Postoje i maloletni sugrađani na čije ime se uplaćuje u ovakve fondove, dok je najmlađi u trenutku početnog uplaćivanja dobrovoljni penzioni fond imao samo sedam meseci. Poslednji podaci govore da je na računima članova u proseku oko 150.000 dinara.

Izveštaji Narodne banke Srbije govore da je, čak, svaki peti korisnik član dva ili više dobrovoljnih penzionih fondova, dok je prosečan iznos sakupljenih sredstava na računima članova fondova iznosio oko 200.000 dinara.

Iako se tokom radnog veka čini da su žene obazrivije kada je reč o raspolaganju budžetom, statistika govori da su većina korisnika muškarci, čak njih 60 odsto. Sa druge strane, prosečna starost korisnika je oko 45 godina. Najviše je korisnika starosti od 30 do 50 godina, oko 60 odsto, dok onih koji su stariji od 53 godine ima 25 odsto. U Srbiji posluju četiri društva za upravljanje, koja upravljaju imovinom sedam dobrovoljnih penzijskih fondova. Dobrovoljni penzijski fondovi su u Srbiji počeli da posluju 2006. godine i od tada je prosečan prinos investicionih jedinica svih fondova iznosio 9,9 odsto. Najveći deo imovine fondova minus 79,2 odsto, uložen je u državne obveznice.

Oni koji žele veću penziju u toku trećeg životnog doba u vidu dodatka iz privatnih fondova potrebno je da najpre pronađu jedan od sigurnih i registrovanih fondova, učlane se i prikupe sve informacije kako bi znali koja su njihova prava i obaveze.

Kada se odabere privatni penzioni fond, potpisuje se ugovor o učlanjenju. Ovaj ugovor sadrži sve podatke o članu, podatke o privatnom penzionom fondu i obavezniku uplate. Sredstva na računu koja se prikupljaju za budućnost, uvećavaju se uplatom doprinosa i prihodom od investiranja. Potom se uplaćena sredstva investiraju u hartije od vrednosti izdavalaca, s visokim kreditnim rejtingom. Ostvarena dobit redovno se pripisuje na račun korisnika - objašnjavaju nadležni u Narodnoj banci Srbije.

Dobrovoljni penzioni fondovi nalik su ostalim investicijama sa posebnim pravilima. Sredstva mogu da uplaćuju i sami građani i pravna lica, a mogu i da se ostvare poreske olakšice na doprinose koji se uplaćuju. Ova, privatna penzija kasnije ne zavisi od dužine radnog staža već pre svega od toga koliko su uplate bile redovne, koji je bio tempo uplata i načina na koji su se sredstva investirala. Ukoliko se dogodi da građani ne mogu redovno da uplaćuju rate, neće izgubiti sredstva koja su do tada akumulirana.


NAGRADA ZA ŠTEDNjU

ZAPOSLENI koji ima 30 godina i mesečno uplaćuje u privatni penzioni fond 2.800 dinara mesečno naredne tri decenije, može da računa da će od 60. do 80. godine primati penziju od 40.000 dinara.

Godišnje će uplaćivati 33.600 dinara, a za tri decenije ukupno 1.008.000 dinara. Kada bude primao privatnu penziju, sve što je uplaćivao pune tri decenije nadoknadiće mu se za dve godine i tri meseca. Ostalih 17 godina i devet meseci dođe kao nagrada za štednju.


PROČITAJTE JOŠ:
"Bereta" nišani srpske fabrike oružja

ZAKONSKA ODREDBA

ZAKON o dobrovoljnim penzijskim fondovima i penzijskim planovima donet je 2005. godine, nakon čega je revidiran.

Najvažnije odredbe tiču se starosne granice za početak povlačenja akumuliranih sredstava sa računa korisnika, a mogućnost povlačenja jednokratnom isplatom ograničena je na 30 odsto od ukupnog uplaćenog iznosa, dok se ostatak isplaćuje na neke druge načine.