KORICE sa 131 dosijeom, u kojima je 4.600 dokumenata na više od 20.000 strana, a među njima i dosije srpskog patrijarha Gavrila Dožića, koga su, čini se, pratile sve službe, kao i dve kutije opšte arhive - to je sadržaj dokumentacije koju je BIA dostavila još 2003. Istorijskom arhivu Beograda, a danas je dostupna istraživačima.

Ova arhiva, u koju su zavirili reporteri "Novosti", pominjana je početkom nedelje pred Višim sudom u Beogradu, kao dragocena građa koju bi sud trebalo da zatraži u postupku rehabilitacije Milana Nedića, premijera kolaboracionističke vlade za vreme Drugog svetskog rata.

Među dosijeima koje su vodili Specijalna policija Beograda i Gestapo, a zatim nasledili Ozna, Udba, SDB i na kraju BIA, nalaze se, pored Dožićevog, i dosijei predsednika Komesarske uprave Milana Aćimovića (Nedićevog prethodnika), komandanta banjičkog logora Svetozara Vujkovića, jedne od najznačajnijih ličnosti Specijalne policije Božidara Bećarevića, kao i ministra policije 1942-1943. Tanasija Dinića. Tu su i dosijei Milisava Grujića, kapetana ljotićevog Srpskog dobrovoljačkog korpusa, Strahinje Janjića, šefa malo znanog "srpskog Gestapoa", specijalne obaveštajne formacije koju su stvorili Nemci, Valtera Grubera, jednog od glavnih cenzora u okupiranoj Srbiji, Milana Stojadinovića, predsednika predratne Vlade, Dragoljuba Jovanovića...

PROČITAJTE I:Patrijarh Irinej uskoro sa komandantom "Bondstila" Dučićem

Po rečima Slobodana Mandića, pomoćnika direktora Istorijskog arhiva Beograda, ova građa sadrži personalne dosijee, zapisnike sa saslušanja pred Specijalnom policijom ili Gestapoom, kao i saslušanja specijalnih agenata posle rata pred Oznom, zatim pisma, dopise, delove zapisnika sa suđenja, materijale o političkoj aktivnosti pojedinaca između dva rata, dokumentaciju o optuženima za ratne zločine posle rata. Posebna pikanterija je da su neke od dosijea počeli da vode još Specijalna policija i Gestapo, a nastavila ih Udba.

NIJE DOSTUPNO JAVNOSTI OVAJ materijal, kako objašnjava pomoćnik direktora Mandić, nije otvoren za javnost, s obzirom na to da još nije donet zakon o tretiranju dosijea, niti zakon o arhivima. Tako se primenjuje interni Pravilnik o korišćenju arhivske građe, po kome je dozvoljen uvid uz nadzor i odobrenje direktora, u naučne, obrazovne, informativne i slične svrhe. Ostali uvid mogu izvršiti samo uz odobrenje Višeg suda.

- Dosijea BIA smo dobili u dva navrata, 2003. Veći deo građe, oko 70.000 dosijea, završio je iz BIA u Arhivu Srbije, dok su ovi dosijei stigli kod nas jer se naslanjaju na dokumentaciju koju smo dobili 1968. i 1982. - kaže Mandić.

Posebno zanimljivi su dosijei komandanta Banjice Svetozara Vujkovića i šefa 4. "antikomunističkog" odseka Specijalne policije Bećarevića. Vujković daje prilikom saslušanja u Ozni vrlo iscrpan opis osnivanja i svakodnevnog života u banjičkom logoru, spiskove streljanih, ali i rešenja o spasavanju života pojedinaca i ilegalnih grupa. Po rečima istoričara Aleksandra Stojanovića, koji je imao uvid u deo dokumentacije, vidi se da su agenti Specijalne policije, uključujući i Bećarevića, nudili novim komunističkim vlastima da rade za njih među emigracijom. Bećarević je čak predlagao istražiteljima da fingiraju njegovo bekstvo i ubace ga kao agenta u inostranstvu.

Iz Vujkovićevog elaborata o Banjici, vidi se da je za kategorizaciju zatvorenika i određivanje ko će biti u kvotama za streljanje glavni krivac Dragoljub Jovanović, prvi čovek Specijalne policije i komandant grada.