NIKOLA SELAKOVIĆ ZA NOVOSTI: Šta će nam država ako u njoj nema ko da živi

SVAKOG dana se u Srbiji sruši jedan avion sa svim putnicima i članovima posade. Šta radi Vlada kada se to stvarno dogodi? Uvode se vanredne mere, digne se čitava država na noge. Naša zemlja svakodnevno gubi onoliko stanovnika koliko staje u taj avion, i takva situacija traje godinama unazad a da niko ništa nije preduzeo.

Ovim rečima Nikola Selaković, generalni sekretar predsednika Aleksandra Vučića, slikovito objašnjava alarmantnost problema nataliteta u Srbiji.

- To je jednostavna matematička priča. Svakoga dana nas je 107 manje, Albanaca na KiM 41 više, a onih u Albaniji u plusu je 23. Ovo su podaci koji ne znam kome ne mogu jasno da odslikaju stanje u kome se nalazimo. A nije uvek bilo tako. Na svakodnevnom nivou, nas je za jedan avion manje, a Albanaca je za skoro jedan autobus više. To se ne dešava zbog NATO, EU, Amerike ili nekog dela međunarodne zajednice koji nam nije naklonjen. Postoje stvari na koje možemo da utičemo samo mi sami, a mi ni tu nismo uticali.

PROČITAJTE JOŠ - Nikola Selaković gost "Novosti": Država protiv bele kuge

* Šta treba učiniti?

- Moramo kao narod da se mnogo više uozbiljimo i da spoznamo sami sebe. Uspešno sprovođenje populacione politike podrazumeva aktivnost svih resora i ne razlikuje se od pitanja poboljšanja položaja Srbije na Duing biznis listi, borbe protiv sive ekonomije ili smanjenja javnog duga. Neprijatelj kakav je bela kuga ne napada se iz jednog ugla. Ovo nije borba u kojoj je važno učestvovati, već je važno samo pobediti.

* Kako oročiti mere, da se ne dogodi da se s promenom vlasti ne promene i one?

- Zaista se pitam da li je neko na srpskoj političkoj sceni spreman da ukine ovakve mere. Država mora da bude najveći garant. Ako je nekoga motivisala ili podstakla na roditeljstvo, ona to mora i da nastavi. Sigurno je da dok je ova politička struktura na vlasti, one će se primenjivati. Razmotrićemo da li postoji mogućnost zaštite mera kroz posebnu proceduru promene zakona.

* Deo javnosti je, čini se, populacione mere dočekao "na nož".

- Nažalost, to je tako. Mere se odnose na svaku majku u Srbiji, bez obzira na rasu, jezik, nacionalnu ili konfesionalnu pripadnost. To su majke Srbije i one rađaju decu Srbije. To što u pojedinim krajevima ima više beba govori o zdravijem pogledu na svet. Ako gradiram pitanje Kosova i Metohije i ovo, za mene je ovo važnije. Srbi moraju biti narod koji nastaje, a ne nestaje, zato je pitanje postojanja nas kao ljudi osnovno pitanje, ali da ne bude pogrešno shvaćeno: šta će nam zemlja ako na njoj nema ko da živi?

* Činjenica je da više žrtava imamo danas u tri meseca mira nego što smo ih imali u Prvom balkanskom ratu.

- Tako je, pričamo o izgubljenim ratovima, a mnogo više gubimo u miru. Bili smo na strani pobednika i u Drugom svetskom ratu, ali smo posle tog rata izgubili mnogo više ljudi. Samo treba promeniti ugao gledanja.

PROČITAJTE JOŠ - SRBIJA JE NA IVICI DEMOGRAFSKE KATASTROFE: Zemlja koja može da nestane

* Godišnje gubimo oko 30.000 ljudi u reproduktivnoj fazi, odlaze u inostranstvo, iz manjih u veće gradove... Kako sprečiti te trendove?

- Od 2014. godine, širom Srbije, a najviše na liniji Koridora 10, imamo otvorenih više od 60 fabrika, uglavnom stranih investitora. Sva sreća, gradi se i Koridor 11, pa će se investirati u zapadnu Srbiju i Pomoravlje, koji su izvor nove radne snage, a gde do sada, zbog nepostojanja putne infrastrukture, nije bilo mogućnosti za veća ulaganja. U velikim gradovima, poput Valjeva, Čačka i Kraljeva, stvaraju se uslovi za nastavak investicija. U Čačku će biti oko 1.000 novih radnih mesta. Otvaranjem "Kontinentalovog" centra u Novom Sadu zaposlićemo stotine novih inženjera informatike i elektrotehnike. Pokušavamo da zadržimo i najviši obrazovani sloj stanovništva koji decenijama unazad odlazi.

* Nisu baš svi poslodavci naklonjeni roditeljstvu. Kako rešiti problem čuvanja dece dok su roditelji na poslu?

- U Srbiji postoje gradovi gde nema dovoljno radne snage, kao što su Smederevo, Stara Pazova, Inđija i Ruma. Ima toga sve više i na jugu zemlje. Najviše se radi na otvaranju novih preduzeća u Nišu, ali investitori dolaze i u Krupanj, Lebane, Žitorađu, Belu Palanku, tamo gde 50 godina niko nije otvorio ništa novo. Formiraju nove industrijske zone, gde ćemo sistemom subvencija otvarati obdaništa, što će roditeljima biti veliko olakšanje.

* Da li država ima način da animira i lokalne samouprave u sprovođenju ovih mera?

- Ovaj signal predsednika Republike je više nego jasan signal svakoj lokalnoj samoupravi da uz ovo što radi država moraju i one da se aktiviraju. Ne bih rekao da sve zavisi od jednog čoveka, ne postoji ništa što je besplatno, svaku besplatnu užinu ili komplet udžbenika neko mora da plati. Ako je taj koji plaća optšina, onda to zavisi od stanja u kasi. Već sada ima dobrih primera - jedna Nova Varoš, koja je doživela ozbiljnu depopulaciju, za svako rođeno dete daje 100.000 dinara, pa još plus ono što daje država, to je ozbiljan podsticaj.

PROČITAJTE JOŠ - Država podstiče rađanje prvog i drugog deteta

* Koje su još opštine uvidele problem i počele da ga rešavaju?

- Napravićemo zajedno s konferencijom gradova i opština i Ministarstvom državne uprave i lokalne samouprave Family friendly opštine, da vidimo koje su najpoželjnije za roditeljstvo. Postoji niz onih koje već imaju ozbiljne mere. U Velikom Gradištu predsednik opštine na svakih nekoliko meseci primi sve majke koje su u prethodna dva ili tri meseca dobile naslednike. Ako su gradonačelnici spremni da prime investitore, zašto ne bi i majke. To mora da bude praksa svih nas koji smo u javnoj vlasti. U Čačku postoji odlična akcija organizacije "Tri plus", koja majkama s troje i više dece daje karticu s kojim mogu da ostvare popuste na više od 50 mesta. To se širi i na druge opštine, što je dobro, jer ništa nećemo postići ako se ovim problemom ne bavi čitavo društvo.

* Brojke pokazuju da novac, ipak, nije uvek uslov za više dece.

- Srbija ima istovetne pokazatelje kao što ima zemlja koja je Srbima na listi najpoželjnijih za život, a to je Nemačka. Mi imamo fertilitet 1,4, kao i oni, BDP je kod nas 5.900 dolara, a u Nemačkoj 44.180 dolara, prosečna plata im je 3.700 evra, pa opet nema šta ne rade da poboljšaju stanje nataliteta. Reč je o životnom stilu, o načinu života. Koliko nas je spremno da se odrekne odlaska na more ili boljeg automobila zarad još jednog deteta? Veoma malo. Slično je u Japanu, Hongkongu, Singapuru, Austriji...

PROČITAJTE JOŠ - Dr Predrag Marković: Pomiriti porodicu i individualizam

* Gde Srbija gubi bitku?

- Od 2003. do 2016. godine broj dece u osnovnim školama je manji za 123.000. To je 6.000 praznih učionica. Statistika govori da imamo 51,8 procenata porodica sa jednim detetom, 40 sa dvoje, a 6,7 odsto sa troje dece. Cilj nam je da porodice s troje mališana podignemo na 10 odsto, a to je mnogo teško. Ako utičemo na samo 10 odsto majki koje su rodile dvoje dece i podstaknemo ih da rode treće, a nastavi se tendencija sadašnjeg rađanja troje dece, to je uspeh. I to nije nemoguće. Novi Sad je primer za to, tamo već sada 11 odsto porodica ima toliko naslednika.

* Osamdesetih godina važio je standard "dvoje dece po porodici". Taj model nas je, čini se, i doveo dovde.

- Srpsko društvo je tih godina doživelo kulturološke i sociološke promene. Ljudi su se masovno naseljavali u gradove i stvarali svoje porodice. Svi su želeli da budu što bliže gradu i centru dešavanja. Iz kuća su se selili u stanove, što je uticalo na formiranje manjih porodica. O tome govori i sadašnji primer da je na centralnoj beogradskoj opštini Vračar 2016. godine na 67.000 stanovnika rođeno 685 dece, dok je u Busijama broj stanovnika utrostručen. Oni sada imaju 600 školaraca, odnosno petina tamošnje populacije je do 15 godina. Radimo na tome da država podstakne bankarski sektor, da stimulišemo ljude koji rešavaju stambeno pitanje da sagrade kuću, a ne da kupuju stanove. Kuća stvara domaćina. Zato treba podstaći njihovu izgradnju u unutrašnjosti zemlje, jer ako 100 mladih bračnih parova stavite u 100 kuća, imaćete duplo više dece nego u stanovima.