ALARM je odavno zazvonio, Srbija je na ivici demografske katastrofe. Na 1.000 stanovnika u proseku se za 365 dana rodi devet beba, a 14 ljudi umre. U Boru je još drastičnije - 16 prema jedan. Na jugoistoku Srbije na svet godišnje dođe šest mališana, a više od 20 ljudi umre. Prirodnim putem, svake godine nestane grad od 35.000 stanovnika, a varošica od 15.000 stanovnika se odseli u inostranstvo...

Da li je moguće stati na put ovom negativnom trendu? Kako? Na to pitanje "Novosti" će narednih dana pokušati da daju odgovor kroz razgovore sa predstavnicima državnih institucija, lokalne samouprave, nauke... Pitaćemo javne ličnosti, pozivamo i vas, čitaoce, da date svoje ideje, otvoreni za originalnu misao, bez okova uobičajenog načina razmišljanja, fraza, izanđalih rešenja i kafanskih uprošćavanja. Složen problem nije isto što i zamena sijalice. A defetizam je drugo ime za povlačenje u mišju rupu.

Najave da će nas stići pomenuta katastrofalna statistika potiču još od sredine prošlog veka. Nedavno je slika još više zacrnjena prognozom da će nas za nekoliko decenija biti čak za milion manje. Brojke govore da je prošle godine u Srbiji rođeno 64.500 beba, a umrla 101.000 ljudi. Prosečna starost majki je 29 godina, dok se stopa plodnosti iz godine u godinu smanjuje.

PROČITAJTE JOŠ - Država podstiče rađanje prvog i drugog deteta

SVI NA SEVER NAJNIŽE stope nataliteta, manje od pet rođenih beba na 1.000 stanovnika, zabeležene su u Rekovcu, Kučevu, Gadžinom Hanu, Malom Crniću i Kniću. Novi Sad i pojedine beogradske opštine izdvajaju se po najvećem pozitivnom migracionom saldu. Najveća negativna migraciona kretanja beleže se u Kruševcu, Užicu, Kraljevu, Leskovcu i beogradskim opštinama Savski venac i Stari grad. Zemlja se prazni, ljudi se grupišu u dva najveća grada.

"Novosti" se pitaju: Kako da nas bude milion - više?

Šta treba da promeni država? Da li treba da menjamo i sebe, svoja shvatanja i očekivanja? Smatramo li, iskreno, decu i ljude najvećim bogatstvom? Šta želimo od života? Naš cilj je da pomognemo vlastima, školama, firmama... sadašnjim i budućim majkama i očevima da sami pronađu odgovore na ta pitanja. I, da pokažemo kako se sa sličnim problemima bore u našem okruženju, i u svetu.

Opšta je saglasnost da Srbiji treba rađanje drugog deteta. Čak 52 odsto majki ima tek jedno dete, a da bismo imali tzv. prostu reprodukciju, odnosno da bi nas bilo onoliko koliko i ove godine, 11 procenata žena bi trebalo da ima jedno, njih 44 odsto dvoje, a 45 odsto troje dece. Sada svega osam odsto majki ima troje i više mališana.

Kada su u pitanju žene između 30. i 33. godine, trećina njih uopšte ne planiraju da budu roditelji, i to je drastičan podatak. Razlozi su nepoverenje u partnera, porodicu i državu. Statistika je godinama prilično loša, ali ohrabruje podatak da u 2017. nije bilo manje rođenih beba nego u prethodnoj. Napravljeni su početni koraci u državnoj strategiji i postoji politička volja, koja mora da se spusti na gradove i opštine, jer, ako se ne uvaže kulturološke specifičnosti konkretnih sredina, nećemo odmaći od projekata. A papiri i dokumenta nisu sami sebi cilj...