Princu novac za tri vile u Beogradu

DVE milijarde dinara planirano je u budžetu za 2018. za prva obeštećenja oduzete imovine koja ne može da bude vraćena u naturi, potvrdio je za "Novosti" direktor Agencije za restituciju Strahinja Sekulić. Oko 1.000 rešenja već je spremno i čeka da Vlada utvrdi koeficijent.

PROČITAJTE I:Restitucija: Naslednicima prva "rata" do kraja godine

- Budući da očekujemo završetak naturalne restitucije, naš glavni posao biće utvrđivanje prava na obeštećenje u svakom pojedinačnom slučaju, a zakon predviđa prve isplate krajem godine. Agencija je sa Poreskom upravom izračunala vrednost oduzete imovine za koju je tražen povraćaj, a koja ne može biti fizički vraćena. Očekuje se da Vlada sada utvrdi koeficijent - kaže Sekulić.

Osnovica obeštećenja za oduzetu imovinu iznosi 13.685.522.511 evra, a maksimalan iznos koji pojedinac može da dobije, bez obzira na ukupnu vrednost onoga što mu je oduzeto, biće pola miliona evra jer je ukupno opredeljena suma za isplatu dve milijarde evra.

Među onima koji će biti obeštećeni su i članovi dinastije Karađorđević. Oni neće dobiti novac za Beli dvor, čija sudbina će biti opredeljena posebnim zakonom. Međutim, ostale nekretnine, kao što su kuće u Krunskoj, Sarajevskoj ili Aberdarevoj (vlasništvo kraljice Marije), po rečima direktora Agencije, najverovatnije će biti isplaćene.

Kraljevska porodica je u januaru 2014. tražila povraćaj imovine koja je posle smrti kralja Aleksandra, ostavinskim rešenjem iz 1938, podeljena između sinova Petra, Tomislava i Andreja. U zahtevu su se našli: kompleks Belog i Kraljevskog dvora, nekoliko kuća u Beogradu, nameštaj, umetnine, srebrnina... Agencija je odbila zahtev za povraćaj dvorova, zbog čega su se Karađorđevići žalili Ministarstvu finansija. U toku je postupak pred Upravnim sudom, budući da ih je i Ministarstvo odbilo.

- Izračunavši vrednost oduzete imovine koja se potražuje uradili smo ogroman posao. Kada bude vraćena i poslednja nekretnina u naturi, moći ćemo da saberemo ono što je vraćeno i ono što će biti obeštećeno, i znaće se vrednost oduzete imovine u Srbiji koja je tražena nazad - kaže Sekulić, i dodaje da će u 2018. biti okončano 95 odsto naturalne restitucije, osim poljoprivrednog zemljišta.

Kuća u Krunskoj

Prošle godine je vraćeno 11.000 hektara oranica i čak i ako se ne promeni zakon ili podzakonski akti koji bi olakšali povraćaj njiva, ceo posao biće završen za pet godina. Jer, procene Agencije su da svake godine može da vrati 11.000-12.000 hektara.

Tokom ove godine završiće se i svi prvostepeni postupci u crkvenoj restituciji, a značajni pomaci očekuju se u zamenskoj. Dragocena imovina u zamenu mogla bi da bude vraćena Eparhiji bačkoj.

- Završićemo i najveći broj postupaka vezanih za povraćaj imovine oduzete u Holokaustu za one koji nemaju zakonskih naslednika, a rok ističe u februaru 2019. Sve što možemo vraćamo odmah i primer smo svima koji su dobronamerni. Postupak restitucije generalno uspevamo da držimo pod kontrolom i država nema finansijskih problema. Nezadovoljnih uvek ima, ali mi smo dužni da poštujemo zakon - zaključuje Sekulić.

Strahinja Sekulić

BILANS

POSLEDNjI podaci pokazuju da je do sada crkvama i verskim zajednicama vraćeno nešto više od 58.549 hektara poljoprivrednog, šumskog i građevinskog zemljišta, kao i 90.269 kvadratnih metara stambenih i poslovnih objekata. Građanima je vraćena 101 zgrada, 436 objekata, 104 stana, 231 poslovni prostor, oko 41 hektar neizgrađenog zemljišta, 895 hektara šuma i oko 10.309 hektara oranica. Jevrejskoj zajednici vraćeno je po zakonu o obeštećenju žrtava Holokausta 53 objekta i oko 540 hektara zemlje.