Isplata obeštećenja za oduzetu imovinu od decembra 2018.

U decembru naredne godine treba da počne obeštećenje građana kojima je imovina oduzeta posle Drugog svetskog rata, a ne postoji način da im bude vraćena, kaže direktor Agencije za restituciju Strahinja Sekulić.

On je za Tanjug rekao da će obeštećenje biti u obveznicama, koje dospevaju u roku od 12 godina, a da je maksimalni iznos koji vlasnik oduzete imovine ili naslednici mogu da dobiju pola miliona evra, bez obzira na tržišnu vrednost imovine.

"Po slovu zakona u decembru 2018. godine treba da počne isplata obeštećenja. Mi smo u toku ove godine zajedno sa Poreskom upravom procenili imovinu koja ne može da se vrati i za koju će ići obeštećenje", rekao je Sekulić za Tanjug.

PROČITAJTE JOŠ: Naslednica Tadićeve rezidencije: Kuću sam sanjala 70 godina

Procenjena vrednost imovine je 13,6 milijardi evra, a Sekulić kaže da je zakonom predviđen fond za obeštećenje od dve milijarde evra i da je to maksimum koji država može da isplati.

Vlada Srbije treba da donese koaficijent za obeštećenje po kojem će se obračunavati konkretni iznosi za isplatu bivšim vlasnicima.

"Dve milijarde su ogroman novac. Vlada Srbije može da donese drugačiju odluku, ako proceni da u ovom trenutku naše finansije ne mogu da izdrže taj teret. Može izmenom zakona da se iznađe neko drugo rešenje, koje bi bilo prihvatljivije za naš budžet", pojasnio je Sekulić.

PROČITAJTE JOŠ: 4.000 porodica čeka da im država vrati otete njive

On je dodao da niko neće ostati bez neke vrste kompenzačije, ali da sigurno neće biti svi zadovoljni, jer "nijedna država koja je radila proces restitucije nije uspela da uradi restituciju 100 odsto, odnosno da vrati koliko je oduzeto".

Do sada je u postupku restitucije vraćeno oko 6.000 poslovnih objekata, stanova i kuća, gotovo 30.000 hektara poljoprivrednog i šumskog zemljišta i to samo u građevinskoj restituciji, dok je u crkvenoj restituciji vraćeno više od 50.000 poljoprivrednog i šumskog zemljišta.

"Prva faza restitucije je pri kraju, to znači vraćanje u naturi, što je u režimu javne svojine što može da se vrati, vraćeno je. Na pragu smo sledeće faze, a to je postupak obeštećenja", naglasio je on.

U Agenciju za restituciju stiglo je više od 86.000 zahteva samo u građevinskoj restituciji i do sada ih je rešeno 64 odsto.

"Za pet godina očekujemo da sve prvostepene odluke budu donete i još dve godine je potrebno za drugostepene odluke", naveo je Sekulić i pojasnio da bi restitucija trebalo da bude završena za sedam godina, a da 2024. godine prestaje rad Agencije za restituciju.

Srbija je jedina zemlja, dodaje, koja nije zabranila vraćanje imovine Nemcima, ali primećuje da je od "folksdojčera" stiglo malo zahteva.

Time što nije zabranila vraćanje imovine Nemcima Srbija je, smatra, preuzela ogroman rizik, jer su sve zemlje u okruženju to zabranile.

Vraćanje zemlje strancima u Makedoniji je zabranjeno potpuno, Hrvatska nema reciprocitet u poljoprivrednom zemljištu, Slovenija je dozvolila, pa ograničila vraćanje imovine, u BiH i nema restitucije, podseća Sekulić i dodaje da su svi nalazili načine da ograniče vraćanje imovine strancima.

"Srbija nije zabranila vrćanje imovine strancima i dobro je što nije, jer nismo pretrpeli štetu zbog toga, a pokazali smo moralnu spremnost u odnosu na ostale. Srbija, koja nije bogata, dala je pođednake šanse svima", ocenio je.

U Kraljevini Jugoslaviji, podseća Sekulić, živelo je 340.000 "folksdojčera", u čijem je vlasništvu bilo 600.000 hektara zemlje u Vojvodini.