SANjALA sam ovaj dan od kad su nas pre sedamdeset godina izbacili iz ove kuće i preselili u dve sobice u zajedničkom stanu u Molerovoj ulici. Imala sam samo 13 godina i nisam razumela zašto nam se to događa. Pitala sam se zašto su neki ljudi odveli mog oca, a sestri Ivanki i meni oduzeli detinjstvo. Dugo smo se borile da nam vrate oteto, ali Ivanka je, nažalost, umrla samo nekoliko sati pre nego što je stigla odluka Vrhovnog kasacionog suda, kojom nam je vraćena porodična vila.

Pročitajte još: Vlasnice ulaze u Tadićevu rezidenciju

Sa prizvukom tuge u glasu govori nam Jelena Obradović, koja je u utorak posle mnogo godina prošla kroz vrata kapije u Lackovićevoj 10. Iako je bilo najavljeno, u utorak nije izvršena zvanična primopredaja vile na Dedinju, koju je 1948. država oduzela Jeleninom ocu, inženjeru Konstantinu Stankoviću, a koja je posle dugog sudskog spora vraćena naslednicima. Ipak, Jelena, njena kćerka Marina i Ivankina kćerka Ana obišle su kuću, koja im sad ponovo pripada.

- Postignut je dogovor da se za mesec dana stvari isele i da se napravi zvanična primopredaja, kako dolikuje republičkim organima i Direkciji za imovinu - kaže advokat Dušanka Homen Subotić, koja je vodila ovaj sudski spor. - Sud je presudio, presuda je pravosnažna, ali nismo hteli da idemo na izvršenje po sudskoj presudi, jer očekujemo da je postignut dogovor.

Kuća izgrađena četrdesetih godina bila je interesantna mnogim političkim funkcionerima koji su se od Drugog svetskog rata smenjivali u njoj. Iako je na papiru vlasnik polovine bila Vera Stanković, Konstantinova supruga, njeni stanari bili su uglavnom političari.

- Iseljeni smo iz kuće navodno zbog "višeg državnog interesa", a ispostavilo se da je taj "interes" bio Veljko Zeković, član Centralnog komiteta - kaže Jelena Obradović.

U vili u Lackovićevoj su živeli i predsednici savezne vlade Milka Planinc, Džemal Bijedić, Branko Mikulić i Momir Bulatović.

- U vreme SFRJ mi nismo znali ko ovde stanuje - govori Jelena Obradović. - Kada je nastradao Džemal Bijedić na televiziji su rekli da je njegovo telo u njegovoj kući i sećam se da je mama tad govorila: "Nije u njegovoj, nego u mojoj". Novac za kiriju dobijale smo tek od 2004, kada se ovde uselio Boris Tadić, koji je u to vreme bio predsednik.

Vila ima oko 700 kvadrata, a plac se prostire na četiri hektara. Jelena se seća lepo uređenog dvorišta, sa stoletnim lipama i drugom vegetacijom.

- Kad smo se uselili u Lackovićevu, imala sam sedam godina - kaže ona. - Pošto je Drugi svetski rat počeo, tata je u podrumu napravio sklonište. U vreme bombardovanja Beograda, naš podrum je bio pun ljudi. Na Dedinju je bilo malo kuća. Sećam se da smo gajili povrće, imali smo voćnjak, prasiće i kokoške.

Jelena i njena sestra Ivanka bile su žigosane kao nepoželjna buržoazija, mada se nikad nisu bavile politikom.

- Nisu mi dozvolili da upišem Muzičku akademiju, jer sam kćerka "državnog neprijatelja" - kaže Jelena Obradović, inače profesorka engleskog jezika. - Sa 25 godina sam napustila zemlju i otišla u Francusku. Moj suprug Aleksandar Obradović je sa 14 godina bio pripadnik Ravnogorskog pokreta, a po oslobođenju prebegao je prvo u Italiju, pa odatle u Francusku. Sada živimo u Ruanu.

STRADAO ZBOG TUĐEG PISMA

INŽENjER Konstantin Stanković rehabilitovan je 2009. godine. Uhapšen je 1946. samo zbog toga što je odneo tuđe pismo u prostorije američke ambasade u Beogradu.

- Odneo je pismo mog dede, njegovog tasta Miloša Trifunovića, koji je bio predratni ministar prosvete - kaže Jelena Obradović. - Tata se nikad nije bavio politikom, bio je inženjer i sve je stekao radom. Gradio je Staro sajmište, Hram Svetog Save, pruge, puteve i stari beogradski aerodrom.