NIJE laka stvar ni mali napor ni neznatna žrtva gledati celog veka ljude i svet oko sebe očima karikaturiste. Moći tako videti i umeti tako prikazati društvo i čoveka u njemu, a ne podleći profesionalnoj deformaciji, ne pasti u pesimizam i negaciju, ne otuđiti se od sveta i ljudi, to pokazuje veliku latentnu snagu i ravnotežu duha, urođenu blagorodnost i čistotu.

PROČITAJTE JOŠ - 51. PJER: Moćne slike naših sudbina

Ove misli veliki Ivo Andrić posvetio je konkursu za novinsku karikaturu "Pjer" u organizaciji "Večernjih novosti", koji je i tada, i sada posle više od pola veka - jedinstven između ostalog i po uverenju da je ova disciplina kao krivo ogledalo koje pokazuje pravo lice društva u kome nastaje. Ove godine 52. put, sredinom novembra, ugledni žiri, u koji naša kompanija poziva akademike, pisce, slikare, glumce i naravno satiričare i karikaturiste, odlučiće kome će, među selektovanim od nekoliko stotina prijavljenih autora, pripasti zlatno, srebrno i bronzano odličje "Pjer", svojevrsni domaći pandan domaćem Oskaru u oblasti karikature.

PROČITAJTE JOŠ - Zoran Petrović: Satira je umrla u Nemačkoj

Konkurs koji su, daleke 1967. godine ustanovili Slobodan Glumac, tadašnji glavni urednik "Večernjih novosti", i majstor karikature Dragan Savić, proširen je i na nagradu za mlade, a priznanje za portret odnedavno nosi ime "Ranko Guzina". Upravo je legendarni karikaturista našeg lista, koji nas je napustio 2016, bio dobitnik nagrade za portret na prvom konkursu (ali i mnogo puta posle toga), čijem žiriju je predsedavao čuveni pesnik nadrealista Aleksandar Vučo.

Članovi su bili, ništa manje slavni, legendarni glumci Viktor Starčić i Mira Stupica, akademik Pavle Savić, slikar Sabahudin Hodžić, oslobodilac Beograda Peko Dapčević, politički radnik Voja Vucelić, i naravno, osnivači priznanja Glumac i Savić. Odluka je bila hrabra, za tadašnju društveno - političku situaciju, nagradili su karikaturu koja prikazuje osmerac, u kome sedmoro kormilari, a jedan vesla, ljubljanskog autora Albina Rogelja.

Naredne godine žiriju, u kome su između ostalih bili "oskarovac" Dušan Vukotić i satiričar Vladimir Bulatović Vib, predsedavao je Branko Ćopić, koji će se još nekoliko puta potom naći u ovoj ulozi. Pod njegovom palicom glavna nagrada dodeljena je tada mladom karikaturisti Dušanu Petričiću. Prvu nagradu je potom, 1969. godine, dobio Zoran Jovanović, a prema odlucu profesora i pesnika Dušana Matića (predsednika žirija), filmskog reditelja Vatroslava Mimice, književnog kritičara Petra Džadžića... Ostalo je istorija jugoslovenske i potom srpske karikature, jer gotovo da nema značajnijeg autora sa ovih prostora koji se bar jednom nije "ovekovečio" priznanjem "Pjer".

"Zlatnog Pjera" prošle godine dobio Zoran Petrović

Istorija i značaj ove nagrade, kao i zemalja u kojima se dodeljivala, a da nije izmeštana iz "Večernjih novosti" (SFRJ, SR Jugoslavija, Srbija), može da se čita i iz imena "sudija" koje su o njoj odlučivali. Među njima su između ostalih bili Danilo Kiš, Igor Mandić, Olja Ivanjicki, Miljenko Smoje, profesor Radomir Lukić, Miroslav Mika Antić, Vojo Stanić, Srđan Karanović, Ljubivoje Ršumović, Jovan Ćirilov, Ljubiša Georgijevski, Duško Trifunović... Jedinstven je primer Zuka Džumhura, koji je često i žirirao i osvajao nagrade.

Članovi "Pjerovog" žirija bili su i Gordan Mihić, Predrag Matvejević, Boro Drašković, Slobodan Novaković, Aleksandar Popović, Slobodan Mašić, Milovan Vitezović, Ratko Božović, Siniša Pavić, Aleksandar Luković, Rastko Ćirić, Dušan Kovačević, Bogdan Kršić, Petar Kralj, Caja Radojčić, Emir Kusturica, Momčilo Bajagić Bajaga, Siniša Kovačević, Ljubomir Simović, Dragoslav Mihajlović, Voja Žanetić...

Uskoro ćemo videti ko će se naći u ovogodišnjem žiriju, i kako će proceniti veštinu karikaturista da se uhvate ukoštac sa ovim vremenom, a njihove odluke činiće, tradicionalno, deo izložbe "Pjer", koja će biti otvorena početkom decembra.

U ČAST VELIKANA

KARIKATURISTA, novinar, esejista, pisac, jedan od osnivača "Ošišanog ježa", Petar Križanić, rođen je u Glini 1890. Pseudonim Pjer, po kome je ovaj konkurs, njemu u čast, poneo ime, koristio je od prvih objavljenih radova protiv austrougarske politike, 1908, u zagrebačkom satiričnom časopisu "Koprive". Manje je poznato da je prilikom jednog boravka kod rodbine u Srbiji, 1911, sa Urošem Predićem, oslikao ikonostas u manastiru Grgeteg. Posle Prvog svetskog rata, preseljava se definitivno iz Zagreba u Beograd, gde čitav radni vek provodi u "Politici". Autor koji je svojim delom zadužio jugoslovensku i srpsku karikaturu umro je 1962. u Beogradu.