"PJERA", tačnije priznanje sa Križanićevim likom, sanjao je Zoran Petrović, kao i valjda svi karikaturisti, otkako je kao klinac "počeo da žvrlja". I dosanjao je, posle dva "Srebrna Pjera", i ovog zlatnog, na 51. konkursu "Novosti", gde je njegova ilustracija - da li samog pitanja, da li odgovora na pitanje "Kako li se uopšte ulazi u tu Evropsku uniju?", odnela apsolutnu pobedu.

- I ovoga puta "krivac" za moje učešće na konkursu bio je Jugoslav Vlahović, koji mi uvek "podvikne" i podseti me da pošaljem radove. Tako mi je i ove godine, veče pred istek roka, samo zapovedio: "Šalji!" Ja sam, srećom, poslušao, i doživeo ostvarenje svog dečačkog sna.

Ovako priča Petrović, koji gotovo četiri decenije živi u Nemačkoj, tokom kratkog boravka u Beogradu, u koji je prvi put dospeo kao osamnaestogodišnjak iz svoje Kosovske Mitrovice. Kaže da se rado vraća da uživa u "neponovljivom šarmu Balkana", ali je i u Nemačkoj našao svoj mir, na istom mestu gde ga je nekada otkrio i Karlo Veliki - te se varoš i zove Karlov Mir.

Crtačke početke veže za listove "Student", "Mladost" i legendarni "Jež", a "držao" je i studentsku rubriku, iako je samo "kao studirao", i to "sve i svašta", od ETF, preko ekonomije i turizma, do prava, samo ne i medicinu - iako mu je taj fakultet bio najbliži i imao najbolju menzu.

* Da li su vas nekad cenzurisali?

- U "Ježu" sam imao frku zbor karikature indeksa sa toalet-papirom i u "klozetskom ambijentu", a našli su me i "propitali" tim povodom u kafani "Brankovina".Potom, u vojsci u Pločama (tadašnje Kardeljevo), zamalo sam zaradio samicu zbog "problematičnog" crteža (fabrike iz koje se izvija dim u obliku simbola Mediteranskih igara) u "Slobodnoj Dalmaciji"...

* Zaputili ste se davno "trbuhom za kruhom" preko okeana, ali ste se zaustavili već na frankfurtskom aerodromu.

PLAĆAM SLIKAMA - SLIKAMA plaćam ne samo kafanske račune - godinu dana sam besplatno ručavao u jednoj kafani koju sam "opremio" svojim radovima, već i svog zubara, poreskog savetnika, stanodavce, napunio sam slikama stanove obeju bivših žena, dece i njihovih prijatelja...

- Krenuo sam u Ameriku, za kumom koji je već bio na Floridi i koji mi je rekao da mu se javim kad iz Frankfurta poletim za Njujork. Međutim, kako sam stigao u Nemačku, gde mi je živela sestra, shvatio sam da tu i nije loše, i nisam otišao "dalje" svih ovih godina.

- Najpre sam, kao svaki pravi imigrant, dve-tri godine na gradilištima dodavao Šiptarima cigle i malter, kopao kanale... Na nagovor zeta, poslao sam jednu karikaturu u "Bild" i dobio za nju nagradu od nekih (tada nezamislivo velikih) hiljadu maraka. Tako je krenulo...

* Kažete da je satira na izdisaju u Nemačkoj, gde je u stvari i rođena. Kakva je "situacija" u ostatku Evrope?

- Satira je umrla u Nemačkoj. Još sedamdesetih je započeo talas sveopšte komercijalizacije i uprosečavanja, danas široke mase traže sasvim drugačiju vrstu humora. Sve karikature su sa tekstom: ti dakle prosečnom Nemcu sve moraš da objasniš, da mu napišeš, ne samo da nacrtaš ono što si hteo da kažeš.

- Austrijanci i Danci se još drže satire, Švajcarci su jako dobri, i naravno nemilosrdni Francuzi, sa svoja tri velika festivala i "Šarlijem" čije su karikature pravo "histerično dranje", beskompromisne, brutalne, nikog ne štede.

Pročitajte još: "Zlatni Pjer" za Petrovića

* Šta se to zbilo sa "prosečnim Nemcem", da li je uplašen, nezainteresovan...?

- Nemac danas reaguje isključivo kada ga "lupiš po novčaniku". Istina, lagano se i tamo, usled zbivanja širom Evrope, širi nekakav tinjajući bunt.

- Lepo je pokojni, bivši kancelar Helmut Šmit rekao da Nemci nemaju m..a. Za razliku od Francuza, očigledno. Merkelova je lagano "odsvirala svoje", a eto tom Makronu nije pošlo za rukom ni da postane "novi Napoleon". Inače, Šmit je vrlo jasno upozoravao i na to da se zanosi svako ko misli da će se islam prilagoditi hrišćanskom okruženju, govoreći da će se hrišćani prilagođavati muslimanima.

* Karikaturisti, ipak, ne odustaju od provokacija upućenih islamistima? Valja li tu, ipak, nekad stati?

- Religiju možeš da udeneš u svaki kontekst, to je možda najzahvalnija tema, ali u svetlu svih nemilih dešavanja u Evropi moramo imati svest o tome da je ponekad bolje ne talasati previše. Kao član žirija na nekim festivalima, prošao sam kroz vrlo neprijatne situacije i uverio se da je nekad najmudrije neku izuzetno provokativnu ili uvredljivu karikaturu "sakriti", ne objaviti.

* Koje su vaše teme, ako već religija ne spada u njih?

- Poslednja knjiga koju sam ilustrovao, doduše po narudžbini, bila je o vinu, sa karikaturama na originalnim vinskim kutijama. Inače, probudim se, nešto mi padne na pamet i počnem da crtam. Poslednja serija radova zove se "Nema neba za anđele". Najčešće krenem sa karikaturom, ali se uvek rado vratim klasičnom, realističnom crtežu ili slikanju u ulju.

* A leti se "odmetnete" u šume Švarcvalda i sa motornom testerom prionete na - radni odmor...

- Da, radim skulpture u švarcvaldskom hrastu, javoru, bagremu, pojuri me katkad divlja svinja... To je rad, ali i moj odmor. Nedavno je izlagana serija figura uličnih muzičara i uz njih kip prosjaka visokog metar i osamdeset centimetara, čiji je šešir tokom izložbe bio non-stop pun para. Izlažem te skulpture na Bijenalu kod Bordoa. Ove godine počeo sam da izlivam u cementu, o kome ništa nisam znao, a sad već mogu da napišem doktorsku disertaciju o radu sa tim materijalom.