Umetnička biografija crnogorskog slikara Miroslava Mira Šukovića je kratka ali sadržajna. Rođen je 1977. godine u Bihaću, živi i radi u Kolašinu i Podgorici, član je Udruženja likovnih umetnika BiH. Imao je petnaest samostalnih izložbi u Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj i Srbiji. Beogradska publika ga je upoznala 2017. godine na izložbi u Galeriji "Štab". Ispod tih šturih podataka krije se neobično likovno bogatstvo Crne Gore, male zemlje velikih umetnika, u kojoj kao da nema loših stvaralaca. Poslednja velika zvezda na nebu te umetnosti je Šuković, kao i većina likovnih pregalaca iz Crne Gore posvećen čistoj likovnosti, bez tragova narativnog ili vulgarnog, u rasponu od hiperrealizma do telesne, nudističke umetnosti performansa.

Miroslav Šuković, uže gledano, pripada velikoj porodici crnogorskih iracionalista, koja u književnosti počinje sa Njegoševom "Lučom mikrokozma" a u slikarstvu sa Petrom Lubardom. Šuković, preciznije rečeno, najnovija je pojava u svetu crnogorske i balkanske likovne fantastike, koju su posle Dada Đurića, Uroša Toškovića, Voja Stanića i Mira Glavurtića unapredili brojni mlađi slikari na različite načine.

Pročitajte još - POGLED ISKOSA: Umetnost i vino

Slikar večne teme Janusa, ciklusa "Suze i sveci" i drugog koji je nazvao "Kost, kamen i oko" (legendarni profesor Dragan Lubarda tvrdio je da crtač mora da se zaboravi sve dok ne ugleda belinu svoje kosti), Miro Šuković je mitologičar i mag, jurodivi vesnik drugog, zaumnog sveta, duboko sakrivenog iza pojavnog. Taj tip umetnosti je sjajni fantasta, slikar Radovan Hiršl zvao "vesti iz nesvesti" i "mašta radi svašta". Šukovićevi radovi imaju dozu izvesne naivnosti kao neposrednosti potrebne da se prodre ispod kore civilizovanog i umesto sadašnjeg visokotehnološkog, robotskog, formalnog i otuđenog dopre do iskonskog. To znači da su umesto uobičajene estetike postavanagardizma njegovi kamerni radovi ogrezli u iracionalno, podsvesno, divlje, tajanstveno ali i intimno, kako bi Dragoš Kalajić rekao, njih prožimaju "opasne intuicije". Misticizam i snovi natapaju ova dela lišena bilo kakvih tragova upotrebnog pa i svakodnevnog. Šuković voli da se izražava kamerno, na manjem galerijskom formatu, stvarajući radove između crteža i slike, često koristeći slikarske tehnike na kartonu. Kao čisti likovni fantomi, kreativne utvare, opredmećeni tragovi čudesnog i jezovitog, levitiraju Šukovićevi crteži i slike u domenu između likovne slobode i apsolutne mašte. Slikar je tragač, psihonaut i Robinzon na svom ostrvu imaginacije. Nije li uostalom fantastika ne samo ponornica koja nepredviđeno nekom svojom voljom izbija na površinu kao večni stil ili metastil (onaj koji objedinjuje posebnosti svih drugih stilova) u pojedinim umetničkim epohama, ali i potpuni izraz slobode u likovnoj umetnosti. U tom duhu je ovaj slikar jednu svoju izložbu naslovio "Fantom slobode".