NA Šestom festivalu šumadijskih vina, u organizaciji Udruženja vinara Šumadije, održava se tradicionalna izložba, po pravilu jedna od najboljih u Srbiji kada je reč o klasičnom likovnom izrazu, štafelajnom i figurativnom slikarstvu i skulpturi lišenoj eksperimentalnih redukcija. I ove godine izložba se održava u Vinogradarevoj kući na Oplencu u Topoli tokom jula i u Kući kralja Petra u Beogradu u septembru. Umetnike je kao i obično okupio profesor i magistar vajarstva Nebojša Savović Nes, izvođač kamene skulpture na Crkvi Svetog Save na Vračaru. Ove godine na izložbi učestvuje dvadeset umetnika a tekst u katalogu napisala je slikarka Jasna Opavski, jedna od novih zvezda na likovnoj sceni. Srpskoj umetnosti sve više nedostaju ovakve tematske smotre kao i revijalne izložbe, koje podsećaju na neka za umetnost bolja vremena i veoma raduju publiku. Savović je celu ovu likovnu smotru sada izdigao na viši nivo, pa se od prošle godine na njoj dodeljuje Nagrada publike koju je opet dobio Vasilije Vasa Dolovački, a od ove i Nagrada stručnog žirija, koja ide Slavku Kruniću.


PROČITAJTE JOŠ - POGLED ISKOSA: Narodni muzej kao najveći kulturni događaj


"Vino je tečna ljubav", veli poslednji evropski mudrac Bela Hamvaš u knjizi "Filozofija vina", čiji je jedini greh i nedostatak bio u tipično evropskom nerazumevanju i osudi pravoslavlja, koje se proteže još od renesanse i Voltera. Upravo se u slatkom pravoslavlju neguje kult vina, manastir Hilandar kao i drugi ima više hektara vinograda nego što je neophodno za crkvene potrebe. Po svetu se širi kult vina, Srbija se u odnosu na socijalistički period u tom smislu veoma uzdigla, a stručnjaci kažu da je vino jedini prirodni i ljudski proizvod koji je u savremenoj epohi postao neuporedivo bolji nego u prošlosti, kada su mnoga vina često bila samo "kiselice", kako opisuje i književnik Uismans. "Vino u čoveku budi ljubav a ne razvrat", kaže Jasna Opavski, pokreće lepa osećanja, jer svako dobro vino ima karakter i šarm. Balkanac često zapada u sevdah, dert i karadert. Nasuprot njemu je hedonista i poznavalac vina, vinski čovek koji pije zbog čulnosti, ljubavi i lepote, kome su srpski umetnici posvetili ovu izložbu. "Dokaz tome je što su vinogradski krajevi poput Šumadije idilični, a svi pravi ljubitelji vina ujedno i ljubitelji lepih umetnosti", kaže slikarka Opavski. Umetnost su u Evropi najviše razvili Grci i Italijani, narodi koji slave vino i vinske bogove. Predstave čokota, grožđa i vinove loze veoma su stare, u ranom hrišćanstvu simbol su Hrista, a vino slavi i barok. "Vesela braća, žalosna im majka" Uroša Predića je poznata a najuspelija slika u srpskoj umetnosti posvećena vinskoj poetici je "Italijanski vinogradar" Katarine Ivanović, koja se oslanja na staru predstavu Vertumnusa, rimskog boga godišnjih doba, polja i vinograda. Umetnici sa izložbe "Umetnost i vino" baštine višemilenijumsku tradiciju, što daje dublji unutrašnji smisao njihovom radu.


PROČITAJTE JOŠ - POGLED ISKOSA: Čudesne vizije Igora Vasiljeva