KROZ razgovore o kulturi lakše se ostvaruje bliskost, dolazi se do sličnih stavova. Kultura je bila i ostaće jedinstveno mesto susreta. To je prostor na kom se govori univerzalnim jezikom i gde se civilizacije, narodi i pojedinci mogu razumeti i zajedno živeti u slozi - poručio je u utorak ministar kulture Vladan Vukosavljević u uvodnoj reči prilikom predstavljanja Srbije u sedištu Uneska, u Parizu.

Pročitajte još: Handkeu s ljubavlju vino i rakija iz Srbije: Kusturica i ministar Vukosavljević sa nobelovcem na večeri u Parizu (FOTO)

Centralni deo promocije naše zemlje bilo je rezervisano za slavnog reditelja Emira Kusturicu koji je održao predavanje na temu "Kultura i raznolikost", posle čega je u sedištu Organizacije UN za obrazovanje, nauku i kulturu na programu bio koncert "No smoking orkestra".

Pročitajte još: Handke je od njih već dobio nagradu: Da li još neko srpsko selo ima potpis nobelovca?

Najavljujući govor Emira Kusturice, "čiji je život raskrsnica kultura i koji svojim višedecenijskim radom iznova potvrđuje da samo jedinstvo u raznolikosti daruje umetnost koja govori sve jezike, a koju razumeju svi narodi", Vukosavljević je podsetio da je Srbija ponovo kao samostalna država članica Uneska od 2003. godine, a da je kao deo SFRJ u ovoj organizaciji od 1950.

- Kulturne razlike u vremenu u kom živimo su u opasnosti da budu pregažene savremenim tendencijama akulturacije i stvaranja monokulture kao opšte, jedinstvene uniformne kulture za sve. Samo poštovanje jedinstva u raznolikosti može generacijama danas i onima koje će doći otvoriti lepezu materijalnog i nematerijalnog nasleđa od kog je satkan kulturni matriks svih nacija sveta - rekao je ministar.

Moderna društva, po Vukosavljevićevim rečima, uključuju u sebe mnoštvo različitih načina života i životnih stilova, ona su mozaik čiji su delovi neodvojivi deo celine, ali koji nose svoje poruke i neguju autentične kodove:

- Bogatstvo tradicija na svetskoj kulturnoj paleti ne teži zatvorenim sistemima, naprotiv, prožimanje, davanje i primanje uticaja važni su elementi vitalnosti baštine celog sveta. Kulture nisu autonomna ostrva, one nemaju život u okvirima samo jedne nacije, jednog naroda, jedne teritorije. Odbacivanje tuđeg i zatvaranje u okove svoje istorije i svog nacionalnog stvaralaštva ne dozvoljava umetnosti i kulturi da se razgrana i osveži blagorodnim uticajima suseda ili drugih, nekad veoma različitih energija.

Današnje su kulture upletene, nastavio je ministar, one dozvoljavaju protok ideja, one se ne sudaraju, već se susreću i razumeju jer nose jezike koji se ne zaustavljaju na formalnim oblicima komunikacije već idu dublje, do korena koji nas sve spaja bez obzira na poreklo i veru.

- Treba uvek imati u vidu da ne postoji ništa što je apsolutno tuđe, kao što ne postoji ništa što je apsolutno "svoje". Tokom duge istorije ljudi i kulture su se formirale u saradnji, one su se mešale, razmenjivale dragocene sadržaje i tako obogaćivale - naglasio je Vukosavljević.

Kulturna strujanja, kako je rekao, ne odnose u vihor individualnosti već, naprotiv, kulturnom supstratu daju novi sjaj prihvatanjem svežih uticaja. Međutim, kroz sve promene kroz koje tokom vremena prolazi kultura jednog naroda, nudeći dragocenosti iz asortimana svoje baštine i primajući elemente drugih kultura, ona mora da sačuva svoje jezgro, onaj identitetski izvor bez koga bi usahla i utopila se u njoj neimanentni tok.

- Mi u Srbiji znamo da ne možemo razumeti druge kulture dok sasvim ne shvatimo i ne prihvatimo svoje nasleđe, dok ne utonemo u njegove dubine i dok ne saznamo koji su nas putevi doveli do vremena u kom živimo i stvaramo. Iza nas su vekovi narodne imaginacije upletene u baštinu kojoj danas svedočimo i koju moramo da sačuvamo da bismo i sutra znali ko smo. Srpski identitet se gradio dugo. Prihvatao je darove drugih kultura kroz vreme ali nije iz vida ispuštao autentično seme iz kog se razvijala srpska kulturna tradicija - rekao je Vukosavljević.

Kulture, samo brojem, malih naroda delovi su kulturnog kolaža bez kojih bi slika svetske baštine bila siromašnija. Podrška osnaživanju pojedinačnih kultura u ime bogatstva svetske kulturne pozornice koju prepoznajemo kao jedan od ciljeva rada Uneska daje nam energiju da istrajemo u prezentaciji srpske, u svojoj suštini autentične ali i multikulturne tradicije, čija raskoš počiva upravo na slobodi da uticaje primi i uklopi u svoje narodno stvaralaštvo, uz čuvanje dragocenih slojeva.

Kulturno nasleđe naroda ne sme biti predmet svojatanja, krađe i otimanja ili identitetskog inženjeringa.

USPESI MLADIH STVARALACA

DANAS identitet srpske kulture nastavljaju mladi stvaraoci. Oni se ogledaju i to sa velikim uspehom u novim umetničkim disciplinama. U Srbiji razvijamo multimedijalnu umetnost, nastojimo da se popnemo na vrh evropske pozornice u oblasti dizajna, stripa, filma, video-igara... Bogata kreativnost mladih stvaralaca održava vitalnost srpske kulture i daje dah savremenosti našoj umetničkoj sceni, čime se dodaje novi sloj srpskoj kulturnoj baštini.