VEČERNjE novosti" su novine preko kojih su se moji roditelji upoznali!

Ovom rečenicom počeo je razgovor sa Tihomirom Stanićem povodom rođendanskog broja našeg lista. Istaknuti glumac prisetio se oglasa u rubrici "Lični kontakti" u kome je njegov otac, "učitelj prijatne spoljašnosti tražio radi braka devojku trgovca ili trgovačkog pomoćnika".

- Šifra je bila naslov romana Fransoaza Sagana "Dobar dan, tugo". Mama je tada živela u Vrbasu, a otac u selu Šeškovci, opština Laktaši. Posle su se našli i venčali. Tako da su "Novosti" nekako uticale na činjenicu da sam rođen.

Tihomir ovih dana radi punom parom. Završio je snimanje serije "Ubice mog oca", uskoro se vraća roli inspektora Marjanovića u "Državnom službeniku", a trenutno na Paliću ponovo "oživljava" lik našeg čuvenog nobelovca Ive Andrića.


PROČITAJTE JOŠ: Životna saputnica Danila Kiša za Novosti: Još nas boli njegovo odsustvo

- U produkciji RTS snimam TV film "Proleće na poslednjem jezeru" po scenariju Vuleta Žurića, a u režiji Filipa Čolovića. Priča obrađuje period kada se Andrić zatekne na Bodenskom jezeru zajedno sa ostalim diplomatama, koji su bili na službi u zemljama koje je okupirao Treći rajh.

TEK ME ČEKA PRAVA ULOGA * Ko je najznačajniji lik koji ste igrali? - Onaj koji me tek čeka. Voleo bih da me posluži zdravlje pa da sa ovim iskustvom budem u prilici da radim stvari koje me uzbuđuju. Ako se tu još potrefi neki odličan tekst, reditelj, uloga, može se desiti da sa ovim iskustvom i pristupom poslu odigram nešto što će uzbuditi i mene i publiku koja to bude gledala.

Na pretrpan raspored Stanić se ne žali. Pažljivo bira role, i smatra da mu odmor ne treba, budući da mu rad predstavlja uživanje.

- Znate, kada govorim Andrića "Na Drini ćuprija", ja to govorim sat vremena. Ma koliko bilo naporno, ja sam posle tog izvođenja i odmorniji i bolje se osećam. Često iz čista mira u kafani ili u razgovoru u bilo kojoj situaciji odrecitujem glasno neku pesmu, jer kada mi pluća rezoniraju poeziju Crnjanskog ili Simovića, onda u toj lepoti kao da kročim u neku kosmičku harmoniju.

Upravo tom magijom, koju ume da utka u najkomplikovanije likove i tako ispriča bolne i istinite priče, Tihomir nas je nedavno "uveo" u svet alkoholizma u filmu i seriji "Delirijum tremens". U maestralnoj izvedbi glumca Dagija, koga je pre njega u istoimenoj predstavi tumačio legendarni Predrag Ejdus, Stanić nam je dočarao tragikomičnu borbu sa unutrašnjim mrakom. Delo, koje je režirao Goran Marković, ostvarilo je veliki uspeh na ovogodišnjem Festu, a Tihomir je ovenčan nagradom Gran--pri Filmskih susreta "Naisa" u Nišu. Ovom glumačkom zadatku proslavljeni glumac je pristupio sa lakoćom.

- Bio sam spreman, a Hamlet kaže biti "Biti spreman, to je sve!" Zaista je sve išlo spontano, kao jedan lepi slobodni ples. U film i seriju utkao sam dosta ličnog iskustva, osećanja, odnosa prema činjenici da sam takav kakav jesam. Kao što je glavnom junaku psiho-drama pomogla da shvati i da spozna sopstveni život, tako sam i ja posle premijere filma na Festu shvatio sam da sam izlečen od mnogih strahova. Iako sam protagonista ovog dela, na mene je kao čoveka iz publike delovalo tako snažno da mi je pokazalo da ako umetnost i pozorište možda ne mogu da promene svet, možda mogu da naprave neku promenu u čoveku.

U reditelja Gorana Markovića, još od prvog profesionalnog susreta na predstavi "Život je san", ima potpuno poverenje. Sarađivali su i na filmu "Turneja", "Falsifikator", "Slepi putnik na brodu ludaka".

- Razumem njegov svetonazor, njegovu vrstu duhovitosti, kojom on često kaže bolne istine. I privatno smo postali veliki prijatelji. Ogromno je zadovoljstvo raditi sa njim. - ističe glumac.

NE TREBA SE U SREĆI GORDITI * KAKAV je vaš odnos prema samom sebi? - Jedan moj prijatelj je rekao da nikada nije sreo čoveka koji je tako strog prema drugima, a tako slab prema sebi. Možda je i to tačno, zavisi kako kad. Nekako, uvek se setim reči prote Mateje Nenadovića koje smo učili iz dikcije "Ne treba se u sreći gorditi, ni u nesreći očajavati". Kada mi je loše, onda sam prema sebi nežan i dobar, kada mi je dobro, onda sam strog.

* Koliko je važno javno govoriti o porocima?

- Mnogo ljudi se suočava sa nekom vrstom poroka, bilo da je to alkoholizam, kocka, narkomanija. Ipak, nije svako spreman da o tome priča. O alkoholizmu sam govorio uvek, jer verujem da možda mogu, pošto su mi mediji dostupni, da utičem i da spasem još nekoga. Ima ljudi, mojih prijatelja koji se na mene ljute jer im ja dajem "negativan primer". Odnosno, njihovo okruženje na njih vrši pritisak da prestanu da piju i kažu im: "Vidi kako Tihomir može". Mislim da imam obavezu da, kao što pričam i o nekim društvenim problemima, kada god mi se ukaže prilika govorim i o tome i da nemam prava da ćutim. Meni bliska osoba, koja živi u Kanadi, za film "Delirijum tremens" napisala je "Lečenje duše je konačno stiglo u Srbiju, baš tamo gde i treba".

* Šta je za vas bio presudni momenat koji vas je "trgnuo" od poroka?

- Ono što je najtačniji, najzdraviji i najnormalniji impuls - deca. Mom detetu su rekli: "Tvoj tata je pijanac" i dete me je pitalo šta to znači. Shvatio sam tada svoju odgovornost. Uvek dobro uradim kada poslušam decu, jer ona znaju mnogo više nego mi.

* Da li ste zadovoljni karijerom i postoji li neka uloga koja se još nije desila?

- Ne postoji. Jedna od uloga koju sam kao mlad glumac želeo bila je rola Henrika Četvrtog u Pirandelovom komadu "Henri Četvrti", i to se slučajno desilo - da mi je to ponuđeno i da sam to odigrao. Nekada sam na snimanjima tražio novi dubl ili da nešto ponovim kada nisam zadovoljan, sada ni to ne radim, jer će na kraju reditelj ili montažer odabrati po sopstvenom ukusu. Trudim se da u prvom pokušaju uradim maksimalno najbolje što mogu u tom trenutku.

PROČITAJTE JOŠ: Godišnjica smrti slavne glumice: Bele ruže za Milenu (FOTO + VIDEO)

* Kada ste prepoznali glumu kao vaš životni poziv?

- Već sa tri godine sam nastupao i tvrdio da ću biti glumac.

* Koliku povezanost osećate sa rodnim krajem, koji se nalazi u Republici Srpskoj i kakva je njena budućnost?

- Idem često tamo. Ceo taj kraj je žrtva politike. Kada smo se spremali da radimo film "Turneja", išli smo u Derventu, i na pitanje kakva je situacija tamo, jedna gospođa Milica je rekla: "Ko gleda dnevnik, veoma loše, ko ne gleda, odlično". Kada političari i čuvari granica, shvate koliko su nebitni i beznačajni, za njih će već biti kasno, a generacije koje dolaze siguran sam da će živeti lepše i bolje nego mi. Zato što znaju više nego mi. Smatram da će obrazovanje i znanje, koje sada postaje dostupno i u najmanjim sredinama, spasti svet.

* Šta se sve falsifikuje danas, koliko živimo u netačnim i falsifikovanim pričama?

- Očigledno sve, ali prave emocije i ljubav se nekako uvek prepoznaju.