ARHITEKTU iz Nemačke, na proputovanju kroz Beograd, Mariku Brim, u Muzej savremene umetnosti, na retrospektivu Marine Abramović, dovelo je predavanje naše umetnice koje je slušala u Frankfurtu. Rođena Beograđanka Emina Braun (već 15 godina živi u Londonu) kaže da je presrećna što u gradu, iz koga potiču i ona i Marina, može da poseti ovu postavku ("drugačija je od svega što sam videla"). I prijateljicu Lanu Puzović, takođe nastanjenu u prestonici UK, povela je na izložbu.

Srpski zet, francuski grafički dizajner Fransoa Šarl Uje, smatra da je intervju - deo ove postavke, velika lekcija o umetnosti, koju mora da čuje svaki stvaralac:

- Nosim veoma jak utisak, iako su mi prijatelji rekli da su oko izložbe podeljena mišljenja.

Ovo su samo neki od posetilaca "Čistača" na beogradskom Ušću, uz studenta violine Miloša Bubala, konzervatora Istorijskog muzeja Bobana Veljkovića, Novosađanku koja vodi svoj biznis u Berkliju (Kalifornija), Olgicu Bakajin, novinara iz Španije, Tasija Olivera... Svakodnevno ih je oko hiljadu, uprkos otrovnim strelama koje se u javnosti odapinju i sa levice, i sa desnice, ili baš zbog njih.

VEČERA U "RADISONU" JEDAN od donatora izložbe je bio i hotel "Radison", u kom su bili smešteni gosti, ali i gde je za njih bila organizovana svečana večera. Mesecima pre otvaranja kolale su priče da će samo za večeru MSU platiti 50.000 evra: - Nismo mi za nju dali ni dinara, samo smo platili dva autobusa, za goste koji nisu imali prevoz - tvrdi Nakarada.

Na meti napada je najčešće cena projekta, previsoka za naše uslove, agresivni marketing, ali i sama umetnica, koju nisu zaobišle kritike nekadašnjih prijatelja i saboraca, ni optužbe da je predstavnik glamura, pa čak i okultizma (?!). Iz Ministarstva kulture stigla je i opomena zato što je propagandni materijal štampan na latinici.

Od 21. septembra do juče, kroz opus svetski slavne umetnice performansa prošlo je oko 18.000 ljudi. Da jednoglasnost nikada nije bila srpski običaj, primetila je Marina Abramović još na otvaranju, dodajući da se ne bi vratila kući kako dolikuje, da nije loših članaka o njoj i njenom radu.

Protivrečnosti našeg društva nisu mogle da zaobiđu ni ovaj događaj koji je MSU vratio na svetsku mapu, smatra Slobodan Nakarada, v. d. direktora.

PROČITAJTE I: Cena umetnikovih fekalija

- Srbija je ovom izložbom dobila nešto što nikada pre nije imala, počela je da se identifikuje kao zemlja gde se dešavaju stvari značajne za umetnost, a ne samo za sport - dodaje sagovornik, koji misli kako je bitno da to ne ostane samo na ovoj jednoj izložbi. - Ne tražimo nagradu, već samo da se prihvati da smo uradili nešto vanserijski.

Umesto javne pohvale, međutim, stigla su, kaže, saplitanja i kritike:

- Imamo neverovatnu zamenu teza, stalno se priča kako se ne ulaže dovoljno u kulturu, a onda kada se prvi put investira u jedan događaj ovog kalibra, mnogima to postaje problem.

Prema prvim procenama, potrošeno je manje novca od planiranih milion i po evra (budžet projektovan prema tome koliko je "Čistač" koštao u ostalim zemljama), navodi Nakarada, a više od polovine uložene sume, ostaće trajno muzeju, kroz tehničku opremu i unutrašnju arhitekturu (bile su i najskuplje stavke u pripremi).

- Država Srbija je, preko Ministarstva kulture, dala 78 miliona dinara, koji su pokrili troškove zakupa, putovanja, usluga, specijalizovanih usluga, marketinga, kao i honorare izvođača performansa, materijalne troškove, tehničku opremu - objašnjava sagovornik, uz napomenu da je sve rađeno transparentno. - Taj novac nije pokrivao sve troškove, pa nam je Vlada pomogla da dođemo do sponzora, što je presedan za jedan kulturni događaj.

Zahvaljujući sponzorima MSU je, nastavlja Nakarada, uspeo da dobije i trku sa vremenom. Naime, tenderske procedure, propisane za trošenje budžetskih sredstava, mogle su da dovedu do probijanja rokova, pa i odlaganja otvaranja. Kritične situacije rešavane su zato novcem od sponzora, a tenderi su zakonski obustavljani. Zahtevnost projekta je pokazala i zrelost njihove institucije:

- Spočitavali su nam da nemamo kapaciteta za ovako složen posao. Stvorili smo zato odmah tim od 25 ljudi, od zaposlenih u muzeju i onih koje smo dodatno angažovali. Oni su godinu i po radili non-stop, razrađujući svaki detalj, od transporta do osiguranja - priča Nakarada, ističući da su tako postignuti visoki profesionalni standardi koje su propisali umetnica i njeni saradnici iz inostranstva. - Kada je prvi put obišla izložbu, Marina je izašla bez ijedne zamerke.

Ovakvi projekti, mišljenja je sagovornik, zahtevaju zajednički rad i nepodeljenu podršku, što se, tvrdi, u ovom slučaju nije desilo:

- Naglašavam, nismo imali dovoljnu podršku ni Upravnog odbora MSU, a povuklo se potpuno i Ministarstvo kulture - zaključuje Nakarada, v. d. direktora MSU.

OD SUVENIRA 4.000 EVRA

NEKI mediji pogrešno su preneli da više nema karata za izložbu, ali se i pored velikog interesovanja, one još mogu naći za sve termine. Već u prvim danima prodat je veći deo suvenira, u vrednosti od četiri hiljade evra. Reč je o katalozima, majicama, čašama, šoljama, magnetima, cegerima, posterima i agendama. Agende, cegeri i magneti su potpuno rasprodati i biće doštampani, a i katalog se odlično prodaje, kažu u MSU.