POGLED ISKOSA: Arheologija sna

PREDRAG Peđa Todorović (Beograd, 1967) kompletan je umetnik, izražava se kao slikar, mozaičar, akvarelista, keramičar, bavi se akvarelom, pastelom i ilustracijom knjiga za decu i odrasle. Njegov opus ima notu naivnosti preko potrebnu, u isuviše profesionalizovanoj umetnosti, zapaloj u tehničenje po svaku cenu.

Izraz je to čiste, umetničke duše, slikara koji je kao Vilijam Blejk i njegov učenik Semjuel Palmer sačuvao dete u sebi. Iz neophodne veze sa detinjstvom ističu sokovi ove umetnosti, kao svetački miro svaku sliku kupa blaga svetlost i plemenita sazvučja boja. Posebno je ovaj slikar radio na tome da u svoja dela prizove magiju svetlosti, sunčane, veštačke u noći, kao i nadnaravne, one božanske, kao u objavama. U skladu sa tim osvetljenjem koje može da savlada samo veoma vešt slikar je i njegov kolorit - blistav i vrcav, pun kontrasta, lokalnih tonova, neočekivanih akcenata na slici bogatoj detaljima, promišljene i složene kompozicije.

Todorović poseže u tri carstva - hrišćansko, antičko pagansko i alhemijsko, u religiju, mitologiju i magiju. Njegov unutrašnji duhovni svet je širok i dubok, on je i jedan od najboljih interpretatora starog srpskog pevanja, koji kada peva zapada u trans. Celo njegovo stvaralaštvo je ritualno i u keramici u malom formatu ostvario je dela izrazite mašte, bolje reći ritualno nego fantastično, taj pojam se od stalne (zlo)upotrebe izlizao i sada znači previše toga neumetničkog i u samom slikarstvu. Ovaj slikar je na suprotnoj strani, na drugoj obali od stvarnosti, većim delom ne pripada ovom svetu, a ponajmanje hladnom ilustrativnom hiperrealizmu u koji tone savremeno fantastično slikarstvo. Za razliku i od umetnika razularene, podivljale mašte, zanima ga ravnoteža duha, tela i umetnosti, on se i fizički ne menja sa godinama. Reč je o pravom umetniku, zanesenjaku i posvećeniku koji nestaje u eri robota, hajtek ništavila i totalitarizma, umno i duhovno oskudnog savremenog čoveka. Njega interesuju izgubljena carstva, deca, osećanja i mitske životinje. U svemu tome pronalazi zlatnu meru, kod njega nema satanske estetike čudovišnog, šokantnog, užasnog i torture, koji sve više i brže osvajaju umetnost. Vratio je osećajni momenat na velika vrata u umetnost, a idejni, drugi uslov umetnosti u što većoj meri proširio ka iracionalnom.

PROČITAJTE JOŠ: POGLED ISKOSA: Umetnost i vino

On je sada jedan od likovnih čarobnjaka, nalik Milošu Filipoviću Fići ili Borisu Dragojeviću na početku njegove karijere, likovno drugačiji od svega na sceni te je zato i Ljuba Popović bio zainteresovan za njegovo slikarstvo, razmišljajući da ga predstavi u Modernoj galeriji "Valjevo", kultnoj za imaginarne vrste umetnosti. Ljuba je inače poznat po najstrožem vrednosnom kriterijumu. Peđa je veliki maštar, sanjar, arheolog podsvesti, psihonaut, san je nadmoćna tematika pa je izložbu autor naslovio "Arheologija sna".