Brodvejske i druge Vragolije u Pozorištu na Terazijama

ŠTO sam stariji, moja naklonost prema mjuziklu raste - kaže reditelj Nebojša Bradić uoči sutrašnjeg premijernog izvođenja "Brodvejskih vragolija" na sceni Pozorišta na Terazijama. Biće to njegov četvrti naslov u istom žanru ("Jadnici" i "Rebeka" u Madlenijanumu, "Buđenje proleća" u Beogradskom dramskom), ali prvi u našem jedinom muzičkom teatru.

Govoreći o zadovoljstvu koje donosi angažman u muzičkom pozorištu, on podseća na reči slavnog Ingmara Bergmana da je starenje naporan, težak, neglamurozan rad sa dugim smenama, ali da muzika postaje suštinski važna upravo u poznim godinama. Uostalom, tada je slavni švedski reditelj i postavio na scenu operu "Čarobna frula".

- Veliko je zadovoljstvo raditi mjuzikl sa živom pričom, koja komentariše zlatna pravila žanra. Tim pre, što mjuzikl ima dugu tradiciju na pozornicama Brodveja, Vest Enda, pa i Beograda. "Brodvejske vragolije" su licencni naslov, što znači da je muzička partitura definisana, dok reditelji i ostali saradnici imaju potpunu umetničku slobodu - ističe Bradić.

PROČITAJTE JOŠ: Nebojša Bradić: Bolne sudbine od Troje do Gračanice

Jer, stvaranje čarolije u pozorištu, osnovni je imperativ ovog na prvi pogled lepršavog (a u stvari izuzetno zahtevnog) žanra. Za reditelja, utoliko je uzbudljiviji proces:

- Gledalac u muzičkom teatru prihvata iluziju čim se zavesa podigne. Inače, "Brodvejske vragolije" bile su predlog Pozorišta na Terazijama. Ali, i ja sam želeo da konačno radim jednu muzičku komediju, premda me publika na osnovu prethodnog rada uglavnom povezuje sa drugim, "ozbiljnijim" žanrovima. Stvaranje tima za mene je poseban izazov: našao sam se pred četiri ansambla kuće, od kojih je trebalo da napravim jedinstveno "tkivo". Posebna je stvar što mjuzikl od izvođača traži visoke kriterijume - da peva, igra, glumi i "izgleda".

Foto: Zoran JOVANOVIĆ

Zato su, objašnjava naš sagovornik, pripreme bile vrlo specifične:

- Mi nemamo muzičko pozorište kao predmet u umetničkim školama, a današnje produkcije svuda u svetu traže ovakva znanja i veštine. Čak i mnoge operske kuće na svoj repertoar stavljaju mjuzikle. Šta reditelj u takvom teatru mora da zna? Pre svega, da čita muzičku partituru. Potom da uđe u slojevitost dela i, što je najvažnije, ima senzibilitet za žanr.

Na pitanje u čemu se njegovi dosadašnji muzički naslovi razlikuju jedni od drugih, Bradić odgovara:

- "Jadnici" su imali veliki narativ, Igoovu prozu sa snažnim likovima. Zanimljivo je da su u Hongkongu demonstranti za svoju himnu odabrali numeru "Čuj kako ljudi pevaju", dok je s druge strane, i jedan pretendent na vlast, za kampanju odabrao temu iz "Jadnika" o dolazećoj nadi (pod nazivom "Još jedan dan") - Bil Klinton, 1992. godine... "Rebeka" je zasnovana na istoimenom Hičkokovom filmu, bliska opereti, sa elementima misterije. Usledila je Vedekinova drama "Buđenje proleća" (kao rok mjuzikl) i evo, sada, komedija. Ta originalna priča vraća nas u "herojsko" doba nastanka mjuzikla, komentarišući ga iz našeg vremena. Radnja se odvija u dvadesetim godinama prošlog veka, kada su bogataši točili šampanjac u "potocima", a mladi ludovali za džez zvukom. Posebno je interesantna relacija između ta dva doba: osim tehnološkog napretka, mnogo štošta se u međuvremenu nije bitno promenilo u našim životima.

Sledeći muzički zadatak je pred Bradićem u inostranstvu: na sceni Muzikalnog teatra u Sofiji, u njegovoj režiji će u januaru premijerno biti izveden "Violinista na krovu".

- Potom me očekuje učešće u berlinskom žiriju Prix Europa, na festivalu televizijskih ostvarenja. Inače, Srbija ima naslov u konkurenciji (urađen povodom dve decenije bombardovanja RTS) - "O životu i smrti" Predraga Perišića.