Nebojša Bradić: Bolne sudbine od Troje do Gračanice

GLUMCI prištinskog Narodnog pozorišta i zaječarskog pozorišta "Zoran Radmilović", premijerno će u ponedeljak veče, na sceni Doma kulture u Gračanici izvesti Euripidove "Žene iz Troje" u režiji Nebojše Bradića. Prvu reprizu predstava će imati u Zvečanu.

Ova antička tragedija, prema rečima reditelja, može se događati svuda i u svakom vremenu, od antičke Grčke i Drugog svetskog rata, preko Bosne, Kosova, Iraka i Sirije...

- Poređenja sa modernim "Trojama" uvek su moguća - objašnjava Bradić za "Novosti". - Naše vreme dodaje nova značenja kako pitanjima, tako i odgovorima na njih: ko je moderna Hekuba, kakvi su današnji osvajači, da li Helenu možemo porediti sa princezom Dajanom ili sa Merilin Monro, da li je hor grupa očajnih izbeglica ili ujedinjena grupa žena koje se bore da ostanu zajedno i prežive dok njihov "Titanik" tone... Verujem da će ova predstava pokrenuti kod naše publike asocijacije, pozitivne i negativne identifikacije, duboka i teška osećanja, razmišljanja o uzrocima i posledicama ljudske destruktivnosti, i neminovan zaključak kako strašnija od bolne i preduge istorije, može biti jedino sudbina pojedinca u njenom kovitlacu.

* Da li će nekom od tih značenja doprineti činjenica da se premijera igra u Gračanici?

- Svaka predstava koja se igra u Gračanici je jedinstvena. U takvom okruženju, emocije su obojene posebnim spektrom boja i snage, baš poput onih u antičkim tragedijama. Ispred sale Doma kulture nalaze se fotografije koje ukazuju na gubitak bližnjih: muževa, očeva, braće, sinova, dece... Drama o gubitku doma i porodica se na taj način sa scene prenosi u realnost i obrnuto. Neizvesnost koju prikazujemo u drami, realna pretnja i blizina neposrednog stradanja, očajničko preplitanje nade i iluzije života sa bespomoćnošću, deo je aktuelnog osećanja sveta i tragičnih ishoda koji se ciklično ponavljaju na Balkanu.

Pročitajte još - NARODNO POZORIŠTE U BEOGRADU: Bradiću nepotpuna dokumentacija

* Šta nam poručuju "Žene iz Troje", koliko je ovaj Euripidov "ženski pogled na rat" ono što bi i danas trebalo da bude otrežnjujuće?

- Pozicioniranje žene kao uzroka Trojanskog rata je korišćenje lepote i slabosti jedne žene kao alibi za sva zla koja čine zavidni, mržnjom ostrašćeni muškarci željni moći. Neuporedivo je lakše osramotiti, osuditi i kazniti ženu zbog preljube, nego se suprotstaviti moćnom kralju. Helenina odluka da ode sa Parisom korišćena je kao izgovor za početak rata. Ali, njen muž Menelaj pošao je u rat ne da bi kaznio Helenu, već Parisa koji je zloupotrebio njegovo gostoprimstvo i povredio njegovu sujetu. Slična je priča o povodima i uzrocima savremenih ratova. Suštinski nevažni povodi, povređena sujeta i fatalne posledice. Žene iz Troje osećaju, jasnije vide i bez dileme raspoznaju život kao najveću dragocenost.

Pročitajte još - Nebojša Bradić: Balkansko "cveće zla" brzo buja

I NA LETNjIM FESTIVALIMA

ZA "Žene iz Troje" Bradić je osmislio i scenografiju, dok je kostime uradila Marina Vukasović Medenica. Uloga Hekube poverena je Ivani Kovačević, Kasandre - Ani Bretšnajder, Andromahe - Mileni Jakšić, a lepu Jelenu igra Isidora Građanin. U realizaciji projekta učestvovalo je Udruženje "Dunavfest" , a "Žene iz Troje" gostovaće i na festivalima "Viminacijum fest", "Novi Tvrđava teatar", "Teatar u tvrđavi", "Nišvil Teatarski festival" i "Antika fest".