NAJVEĆI dogaćaj mog života je ovo što smo podelili. Hvala. Volim vas! Nikada ovo neću zaboraviti!

Ovim je rečima u subotu veče posle skoro dvosatnog javnog predavanja Marina Abramović pozdravila posetioce ispred Muzeja savremene umetnosti, gde do 20. januara traje njena retrospektivna izložba "Čistač".

Obezbeđenje i policija rekli su "Novostima" da je oko 3.000 ljudi bilo na događaju, a po završetku organizatori su u saopštenju objavili da je Abramovićeva "okupila više od 5.000 ljudi sa kojima je podelila detalje iz svog života, stvaralaštva i umetnosti performansa". Inače, početkom septembra publika je za samo dva dana na muzejskoj blagajni i putem interneta "razgrabila" 6.500 besplatnih karata za javno predavanje, čija tema se tajila do poslednjeg trena.

Velika bina pod vedrim nebom postavljena je u parku Ušće kod ulaza u MSU. Duž glavne staze koja vodi do beogradskog hrama savremene umetnosti, kao i Bulevara Nikole Tesle i ulice Ušće postavljena je visoka žičana ograda.

IKONE KAO INSPIRACIJA RAD "Zlatna maska" posvetila sam našim ikonama. Na lice sam stavila med i listove dvadesetčetvorokaratnog zlata. Svetlo ne dolazi od njega, već iznutra iz prodornog pogleda. Zbog toga nisam smela treptati, a listovi su treperili zbog teškog disanja.
- Dobro veče, deco! Pošto ima toliko mladih ovde. Dobro veče, moji vršnjaci, kojih nema mnogo. U pedeset godina karijere nikada nisam imala ovoliko publike. Mislim da je nije imao nijedan vizuelni umetnik. Zato vam se od srca zahvaljujem - obratila im se Abramovićeva. - Ovo je predavanje o specijalnoj vrsti umetnosti - performansu. Imao je problema da bude prihvaćen u svetu i kod nas. Interakcija sa publikom čini performans umetnošću i bez vas ja ne bih postojala.

PROČITAJTE JOŠ - Marina Abramović: Ja sam srpska umetnica (FOTO+VIDEO)

Nudeći odgovor na pitanje ko su umetnici, Abramovićeva je istakla da se umetnik ne postaje, već se kao takav rađa:

- Tehnika se može naučiti, ali sa talentom se rađaju svi umetnici. Kada se probudite, imate ideje i sve su veće i veće. Postaju opsesija zbog koje osećate nemir u stomaku i niste sposobni ni za šta drugo, osim da radite na njihovom ostvarenju.

Osvrćući se na to kako se izdvojiti i postati najbolji u onom što radiš, umetnica je naglasila da su neophodne žrtva, patnja i samoća.

- Groznica stvaranja traži žrtvovanje i porodice i vas samih. Umetnik je veoma usamljen sa svojim delom - objasnila je Abramovićeva. - Publika je otvorena prema tebi kada joj pokažeš ranjivost. Ne smeš misliti da ti je ego veći od kosmosa. Narcizam stvara prepreku između rada i umetnika. Samo je delo važno.

Tumačeći svoje oruđe rada umetnica je pojasnila da performans proizlazi iz vizuelne umetnosti, te da je reč o razmeni energije sa publikom.

- Performans je nematerijalna vrsta umetnosti. To nije gluma. Nož je nož, krv je krv, ali je i boja, dok je žilet olovka. Zato umetnik pred publikom mora biti prisutan telom i duhom u određenom vremenu i prostoru. Publika mora da oseti iskrenost. Kada ona veruje tada energija postaje predmet razmene. Performans se na može na isti način doživeti kroz dokumentovanu formu. Zato nema mesta strahu od bola. Svaki dan smo bliži smrti i performans je nešto između života i smrti - kazala je Abramovićeva.

Na nekoliko video-bimova umetnica je publici prikazala slike svoje porodice, majke i oca, pa govorila o najranijem detinjstvu:

PROČITAJTE JOŠ - Marina i njena psihoanalitičarka

- Potekla sam sa Balkana. Njega ne možeš da izbaciš iz sebe. Balkan je u meni i njega ima mnogo u mojim radovima. Vidim ga kao most između Istoka i Zapada na kojem duvaju snažni vetrovi. Mi smo proizvod tih strujanja i zato ludački volimo, mrzimo i živimo.

U nastavku izlaganja Abramovićeva je uz još slika i video-radova prešla na početke karijere:

- Ljudi su me sekli žiletima, boli ružinim bodljama, ali u jednom trenutku je čovek prišao sa pištoljem. Stavio mi ga je u šaku i stiskao da vidi da li ću pritisnuti okidač. Ja sam htela, ali neko iz publike ga je odgurnuo. Nisu me silovali, ali sam sve vreme htela da vidim dokle publika može da ide. Nakon šest sati je bio gotov performans i kada sam krenula ka publici svi su pobegli. Niko nije hteo da se suoči sa krvavom Marinom. Kada sam se pogledala u ogledalo i videla da mi je pramen osedeo shvatila sam da publika može da te ubije. Od tada sam obazriva. Ne želim da umrem radeći. Ja volim svoj život.

foto A.Stanković


Umetnica je sa publikom, kao vežbu, izvela performans "AAA-AAA", tako da se u parku ispred MSU čuo krik više hiljada ljudi:

- Ako satima vičeš, glas postaje poput dečjeg. Kao glas ptice.

Bilo je prikazano još video-materijala od prvih konceptualnih radova do dugogodišnje saradnje sa nekadašnjim životnim i umeničkim partnerom Ulajem (Uve Lajsipen). Na kraju je Abramovićeva pozvala sve prisutne da ustanu, zatvore oči i spuste dlan na rame osobe do sebe, kako bi podelili bezuslovnu ljubav. Vežba je trajala sedam minuta posle kojih se zahvalila i pozdravila sa beogradskom publikom porukom da "moramo da naučimo da volimo čovečanstvo".

foto A.Stanković

JOŠ SE BROJE POSETIOCI

MUZEJ savremene umetnosti, koji je izložbi Abramovićeve posvetio svih pet spratova, još nema tačan podatak koliko je do sada bilo posetilaca. Nezvanično, prema prodatim kartama na biletarnici muzeja, prvog dana otvaranja bilo je više od 1.500 ljudi. S obzirom na to da su se ulaznice kupovale i onlajn, tek se očekuje konačan zbir.

foto A.Stanković

SAMOSTALNO IZLAGALA PRE 44 GODINE

NAŠA slavna umetnica poslednji put je u Beogradu samostalno izlagala pre 44 godine - sa druge strane Ušća, u Salonu MSU. Presek njene karijere prikazuje se u više od 120 eksponata na svih pet spratova MSU, tačnije hiljadu i po kvadratnih metara. Uz antologijska dela umetnosti performansa, retrospektivu čine slike, crteži, objekti, fotografije, zvučni radovi, video-radovi, filmovi, scenografije, reperformansi i arhivska građa. Pre Srbije, izložba "Čistač" je obišla Švedsku, Dansku, Norvešku, Nemačku, Italiju i Poljsku.