NIJE zastrašujuće skočiti i poleteti. Možete skočiti sa oblakodera, opasnost počinje kada treba da dotaknete tlo. Pre 44 godine, kada sam napustila ovu zemlju, skočila sam i od tada sam letetla. Danas osećam da počinjem da dotičem tlo, a topla dobrodošlica koju ste mi priredili je umanjila nešto što je moglo biti katastrofalan pad - rekla je u subotu slavna umetnica Marina Abramović, otvarajući ispred Muzeja savremene umetnosti postavku "Čistač", koja je evropsku turneju završila u Beogradu, gde je ona krenula u svet. Pretpremijera za VIP zvanice, sponzore i političke zvaničnike, među kojima su bili premijerka Ana Brnabić i predsednica Skupštine Srbije Maja Gojković, održana je predhodne večeri.

Pred stotinak predstavnika našeg kulturnog i javnog života i diplomatskog kora, na otvaranju u subotu, umetnica je istakla, kako je tokom 44 godine živela na mnogim mestima, "u kolima, na putu, među Aboridžinima u Australiji, šamanima u Amazonu, Holandiji, Kini, Japanu, Indiji, Nemačkoj, Italiji i Americi":

- Iako sam se svuda osećaka kao kod kuće, shvatam da zapravo to nigde nisam bila. Jer, kuća je ovde. Tim pre što su svi moji umetnički radovi u poslednjih 50 godina sada ovde. Ova je izložba proputovala Evropu, bila u Švedskoj, Norveškoj, Danskoj, Nemačkoj, Italiji, Poljskoj. Sada je stigla kući.


PROČITAJTE I: Jutro sa Marinom: Otvaranje retrospektive "Čistač" u MSU


Umetnici, prema njenom mišljenju, često racionalizuju značenje kuće, odnosno doma. Značaj, ili nedostatak značaja, koji on ima za njihov rad:

- Ja sam srpska umetnica, bez ibzira koliko sam provela vremena među ostalim nacijama. Ovde sam odrasla, zakoračila na svoj umetnički put. Zbog toga je toliko značajno vratiti se sa "Čistačem" u MSU. Kažu da je detinjstvo lepo mesto na kome su bili samo oni sa lošim pamćenjem. Moje je pamćenje je veoma dobro, a mogu vam reći da moje detinjstvo nije bilo srećno. Ali, to nije bila krivica moje zemlje. Tada, kada sam našpustila Jugoslaviju i putovala Zapadom bilo je vrlo drugačije vreme.
Kako je rekla napustila je Jugoslaviju, a sada se vratila u Srbiju:

- Mnogo je vode proteklo Dunavom i Savom, od kada sam ovde poslednji put izlagala 1975. godine. Ali, koliko god da sam bila daleko odavde, uvek sam volela našu kulturu, hranu, zvuke, mirise i naročito naš crni smisao za humor, koji me je toliko puta spasio, da je postao sastavni deo mene. Moram da kažem i da se ne bih vratila kući kako dolikuje da nije loših članaka o meni i mom radu.


Jednoglasnost, slaganje, kako je naglasila, nikada nije bio srpski običaj:

- Baš zbog toga, naučila sam da mržnju koristim kao pozitivno gorivo i zato nikada neću ostati bez energije koja mi je potrebna da budem umetnik.



A u subotu u svitanje, nekoliko minuta posle 6.23 kada je bila zakazana konferencija za medije, na Međunarodni dan čišćenja, međunarodna zvezda savremene umetnosti, predstavila je prvo medijima svoju retrospektivnu izložbu u MSU. Uporedo sa prvim zracima sunca, sevali su blicevi, i budili još pospane novinarske ekipe kojih je bilo nezapamćeno mnogo za naše prostore na jednom likovnom događaju, i to ne samo iz Srbije već iz regiona (Hrvatska, Bugarska, Crna Gora) ali i iz sveta.

- Došla sam u Beograd otvorena srca, na svoje tlo, a Muzej savremene umetnosti mi se otvorio- rekla je emocionalno izuzetno uzbuđena Marina Abramović. - Ovih dana, otkako sam tu, samo jedem domaću hranu, od gurmanske pljeskavice do teletine pod sačom.


Raspoložena, pozitivna i dirnuta, Marina je govorila otvoreno o svemu o čemu je pitana, od estetskih principa svojih performansa, preko sećanja na detinjstvo i odrastanje u Beogradu, nesporazumima sa Crnom Gorom (o neprijatnom saznanju da je prostor fabrike "Obod" koji joj je ponuđen za institut, napola bio prodat, kao i da je stan koji je kupila na Cetinju, takođe, imao još jednog kupca, a da joj novac nije vraćen)... Ali, i o svom crnogorskom poreklu na koje je ponosna, o sebi kao modernom nomadu, retrospektivama kao znaku da je neko zreo za penziju.

Kako je rekla, nije joj bila namera da se otvaranje "Čistača" u Beogradu bude na Svetski dan čišćenja, ali se tako dogodilo. U naslovu izložbe je metafora za čišćenje prošlosti i svesti, ali nakon što je pogledala dokumentarni TV film Borisa Miljkovića "Razgovori sa čistačicom", shvatila je, kako kaže, da je "Čistačica", bolji naslov. I u subotu se kao i u ovom dokumentarcu vratila na mladost provedenu u Beogradu iz kojeg se iselila sa 29 godina:




- Obično živim u nekom prostoru između, kao što su autobuske stanice, aerodromi, parkovi, odakle crpim svoju inspiraciju, jer je sudbina tu otvorena i sve je moguće, u Beogradu je moj dom. Živela sam u Makedonskoj 33, moja prva ljubav je živela preko puta "Politike", ručala sam u "Grmeču", na groblju sam učila za ispite, a bilo je i praktično jer ljudi obično na groblje donose hranu, pa sam uvek imala šta da pojedem. Sve je ovde.

Na pitanje da li je to što je žena poreklom sa ovih naših prostora, predstavljalo problem dok je gradila svetsku karijeru, odgovorila je:




- Nije, nasuprot. Od bake sam naučila spiritualnost, od oca hrabrost, od majke volju i disciplinu. To me je učinilo jakom. Ne volim feminizam jer on žene stavlja u određenu kategoriju, a za umetnost nije važno da li je neko žena, muškarac, ove ili one rase, homoseksulaca. Postoji samo dobra i loša umetnost.

Kada je u pitanju Balkan, rekla je kako je mnogo njenih radova posvećeno upravo ovom prostoru. Pričala je i o bolu i strahovima, koji su neizostavni u mnogim njenim performansima.


- Dalaj lama je rekao da je jedini način da zaustaviš bol, da pronađeš način da oprostiš. Ja sam u svojoj autobiografiji govorila o svom detinjstvu i svojoj porodici što mi je bilo jako teško, ali tako sam se toga oslobodila i to podelila sa drugima - objasnila je autorka knjige "Prolazim kroz zidove", prevedene na 22 jezika.



Odgovarajući kako se nosi sa izazovima svetske slave, Marina Abramović, citirala je reditelja i glumca Vudija Alena, koji je rekao: "Danas sam zvezda, sutra sam crna rupa" i dodala:

- Da sam postala zvezda u dvadestim ili tridesetim godinama, sada bih već bila mrtva, uspehe je dolazio postepeno i nikada me nije promenio jer sam uvek smatrala da je to prolazno. Ljudi su od mene napravili zvezdu, a ne ja. Umetnik ne treba da bude idol, jer je rad najvažniji a ne on.

Govorila je Marina Abramović i o tome koliko joj je važno da neguje telo koje je njen instrument umetničkog izražavanja, kao i da inspiraciju ponekad dobija kada čisti luj kod kuće, ili kada leti avionom. Predstavila je i svog sadašnjeg partnera, producenta Toda Ekerta (koji je posle konferencije morao da otputuje za Njujork), i otkrila da zna da sprema sarmu, da još voli i pamti naše pesme kao što su "Hajde Kato, hajde zlato" i "Čamac na Tisi" i da ih često pevuši dok se tušira.


Na kraju susreta sa medijima, simbolično i ritualno, "očistila" je jednu mladu novinarku, potom sa v.d. direktorom Slobodanom Nakaradom sela za sto za kojim je njuorškom muzeju MoMA, primala posetioce na već legendarnoj izložbi "Umetnik je prisutan".



LEJDI GAGA BEZ TELEFONA

MADA nije bila pitana, Marina je imala potrebu da objasni svoj odnos sa pop zvezdom Lejdi Gagom, zahvaljujući kojoj je dobila mladu publiku.

- Nismo se poznavale, ona je došla na moj performans u MoMA muzeju. Na društvenim mrežama nju prate milioni mladih i rade isto što i ona. Tako su prateći nju, koja je kasnije postala moj student, stigli do mene - ispričala je umetnica otkrivajući da je pop zvezdi, tokom četiri dana koje je provela sa njom, oduzela sve tehničke naprave. - Nije pričala, nije jela, nije imala telefon.



ZNAČAJ MLADALAČKE FAZE

ZA beogradskog kustosa "Čistača" Dejana Sretenovića ovo je bio najveći profesionalni izazov do sada, jer se našao u situaciji da ima koncipiran broj radova, sa kojima ima punu slobodu da bude kreativan. Pred njega su, kako je rekao, bili postavljeni visoki zahtevi da najširoj publici približi jedan kompleksan opus stvaran pola veka. Profesor Jerko Denegri, koji je bio zadužen za početke tog umetničkog puta, istakao je kako je Marinina beogradska faza bila najznačajnija za njeno formiranje kao umetnika.




REAKCIJE


VUKOSAVLjEVIĆ: NEćE BITI RAVNODUŠNIH
MUZEJ savremene umetnosti je napravio izuzetan posao, do gornjih granica pregnuća i pojedinaca i kolektiva, jer ova produkcija zahteva veliku pedanteriju, stručnost, znanje i umereženi rad - ocenio je, na otvaranju izložbe, za "Novosti" ministar kulutre i informisanja Vladan Vukosavljević. - Što se tiče same umetnice, ona je duboki refleks duha jednog vremenakraja 20. veka. Očigledno je bila pionir u jednom osobenom, duboko simboličnom konceptualizmu. Njene izložbe izazivaju kontoverze- ushićenje i oduševljenje, ali i suprotne reakcije. Zato pozivam publiku da dođe u što većem broju i stekne lični utisak. Niko neće ostati ravnodušan.
reagovanja


RAŠA TODOSIJEVIĆ: USPOMENE

NARAVNO da mi sve ovo budi uspomene i to one koje su dugog trajanja. Prvi put sam je upoznao dok smo još bili na Akademiji. 1965. godine. Družili smo se od tada dok nije otišla u Amsterdam. Posle smo se povremeno viđali na velikim izložbama. Dobro je ovo videti u celini, ne zbog mene, jer ja sve to znam, već zbog ovog sveta okolo, koji trtlja koješta, a nikad se nisu sreli sa njenim radovima. Ili, su nešto saznali preko interneta.

MILjENKO JERGOVIĆ: FASCINANTNO

IZLOŽBA je fascinantna, Još je fascinatnije što se nalazi tamo gde sve počinje i završava se, ne samo u smislu da se Marina Abramović ovde rodila i da se ovde ovom izložbom vratila, nego u tom smislui da je svet ove umetnosti i svet ovih radova, ovaj tu svet. Odavde kreću njene reference i to celu stvar čini zadivljujućom.


NEBOJŠA BRADIĆ: BAŠTINA
POSLE ove velike retrospektive, pogled na savremenu umetnost u Beogradu i Srbiji više neće biti isti. Izložba i prezentacija koju imamo, u dizajniranoj verziji koja je uspostavljena u Muzeju, daju ozbiljan i precizan uvid u ono što jeste rad i delovanje Marine Abramović. Sama činjenica da će to videti hiljade ljudi u Srbiji, znači da će neke granice koje je ona davno prešla postati deo nečega što je naša savremena baština.

BILjANA TOMIĆ: FENOMEN

ONA je takav fenomen da je vrlo teško govoriti o prošlosti, sadašnjosti i budućnosti. Rekla bih da je ona stalno prisutna i to čini njenu veličinu postojanom i trajnom. Njeno delovanje bilo je zz druge velikane, koji su ovu scenu činili jakom i bogatom, a koje ne smemo zaboraviti. Izložba je genijalna i bolja nego što je izlagana na Zapadu, gde je prezentirana muzejski putem, a ovde je dobila spiralni tok, koji joj daje veliku emocionalnu dimeziju.

JOVAN ČEKIĆ: IMPRESIVNO
IZLOŽBA je zaista impresivna i ne može se protiv nje reći ni reč. Postavka je izvanredno urađena. Možda će ovo pokrenuti polemike, ali problem je što u njih ulaze diletanti, i to na dnevnopolitički i čaršijski način, što je besmisleno. Savremena umetnost je otišla negde gde ne postoje više kategorije volim, ne volim, već se traži ozbiljnije poznavanje. Posebno Marinin rad traži dublju analizu, jer je kao ona učesnik mnogo toga prošla. Takvo iskustvo ima malo umetnika u svetu.

ALEKSANDAR MILOJEVIĆ: PREKRETNICA

OVO je veliki događaj za našu kulturu i sve pohvale za MSU, koji je uspeo da organizuje jednu ovako veliku, važnu i značajnu izložbu. Sve pohvale i za državu koja je imala sluha da se uključi u organizaciju i pomogne ovako važan događaj. Srećan sam što na otvaranju ima mnogo umetnika, ali i običnog sveta. Ovo može da bude velika prekretnica u prezentovanju savremene umetnosti kod nas i jedan od prvih značajnih koraka da se MSU vrati na nekadašnje mesto u Evropi.

KAJL SKOT: POČASTVOVAN SAM
PERFORMANSI nisu po svačijem ukusu. Marina Abramović je ikonička figura, a retrospektiva njene karijere od samih početka, pa do danas, na jednom mestu je veoma impresivna. Čast mi je što sam ovde. Mnogi posetioci koji će videti ovu izložbu, možda će se počešati po glavi i pitati se o čemu se tu radi, ali ako bolje razmislimo to je ono što je umetnica i naumila da se desi.


NIKOLA ŠUICA: ODGOVORI

KAO profesor likovnih umetnosti verujem da će nove generacije studenata kroz ovu retrospektivu moći da sagledaju duh vremena koji se menjao sve do danas. Naravno, neko će reći da je ono što je sedamdesetih bilo avangardno i zaprfepašćujući, danas dobilo dizajnirani oblik, ali govorimo o društvu posle informacija, van mogućnosti da prodre u procese i hijerarhije, a ova izložba je baš u hijerarhijama. Ona nudi mnogo neposrednih odgovora za one koji žele da pogledaju svaki od Marininih radova.

SRDAN GOLUBOVIĆ: POVRATAK

VELIKA je stvar što se dogodila ovako velika retrospektiva izložba Marine Abramović i što je to za nju i ovu umetničku scenu, njen povratak kući. Meni su njeni radovi uvek bili imprersivni i sjajno je što će publika moći da se upozna sa radom jedne od naših najznačajnijih umetnica. ovo je presek jedne karijere i veoma je zanimljivo kada se na jednom mestu vide sve promene kroz koje je prošla.