NA svečanosti u Vukovoj zadužbini u četvrtak su uručene prestižne nagrade ove institucije: za umetnost Milivoju Pavloviću, za ogled iz knjige "Pisma sa dvostrukim dnom" o prepisci Dobrice Ćosića i Vlade Strugara (izdavači Zavod za udžbenike i "Službeni glasnik"), a za nauku Marti Frajnd za delo "U traganju za Lazom Kostićem", u izdanju KOV-a.

Pozdravljajući laureate i goste u prepunoj sali zadužbine Vladan Vukosavljević, ministar kulture, je rekao:

- Dobijanje Vukove nagrade je jedna vrsta pričesti, i osim ovog konvencionalnog izraza u aplauzima i doprinosima, laureatima donosi pričest onog najdubljeg i najvrednijeg što su srpska kultura i srpska duhovnost porodile. Vuk svojim delom stoji rame uz rame sa drugim velikim reformatorima srpskog društva, države i kulture. Njegovo delo je i danas sija velikim sjajem i obasjava nam putevima.

Pročitajte još - Čuvari srpskog identiteta

O laureatima i nagrađenim delima govorili su prof. dr Slobodan Grubačić i prof. dr Boško Suvajdžić, a nagrade su uručili dr Miodrag Maticki, predsednik Skupštine Vukove zadužbine, i Vidoje Petrović, gradonačelnik Loznice, grada koji je donator nagrade.

Pročitajte još - GOVOR SA SAHRANE VUKA KARADžIĆA: Samo Gospod za Srbe učinio više od njega

Napominjući da je trebalo mnogo vremena da se pismima prizna pripadnost književnosti, dr Milivoje Pavlović je podsetio da je Vuk dao značajan doprinos epistolografiji, napisavši više od 5.000 pisama, u proseku po jedno na svaka tri dana.

- Pisanje pisama zadovoljava jednu od najdubljih ljudskih potreba - da se uspostavi komunikacija s drugim, da se pokaže da čovek nije sam, da ima nekog na horizontu - istakao je Pavlović. - Pisma donose istinitiju, zanimljiviju i uverljiviju sliku vremena. Autentičnija su od nekih drugih rodova, tzv. fikcijske književnosti, posebno u odnosu na dnevnike, memoare i autobiografije, koji često pate od naknadne pameti. Pisanje pisama je usamljenički čin. Ona stižu iz samoće, a ponekad i iz straha. Bez pisama svet književnosti ne bi bio toliko zanimljiv, a mnoge istine ne bi ostale zapisane. Veoma često pismopisac stavlja na papir neke intimne misli ili priče u kojima se drukčije nego u ostalim žanrovima dodiruju zemno i onostrano, politika i metafizika.

Foto P. Mitić

REVIZIJA ISTORIJE

- PREPISKA Dobrice Ćosića i Vlada Strugara vođena je tokom dve poslednje decenije života, mrcvarenja jugoslovenske države, tačnije od 1988, preko njenog krvavog raspada do života u skraćenoj Jugoslaviji i Srbiji - rekao je Pavlović. - Uveren sam da će se istraživači i nadalje vraćati ovim pismima kako bi se zaustavili pokušaji da se izvrši revizija naše novije istorije. Odnosno, da bismo sprečili da se "učiteljici života" dogodi ono što je u jednom aforizmu davno nagovestio Milovan Vitezović: "Istorija je učiteljica života, a onda su došli neki mangupi i silovali učiteljicu."