PISCU Endreu Skarošiju (67), multimedijalnom umetniku iz Budimpešte, u sredu je umetnički direktor Međunarodnog novosadskog književnog festivala Jovan Zivlak uručio prestižnu nagradu za književnost "Novi Sad", a to priznanje upotpunilo je podugačku nisku nagrada kojima je ovenčana poezija ovog autora.

Pročitajte još: Novi laureat Skaroši

U razgovoru za "Novosti", laureat ističe da se veoma raduje svojoj prvoj nagradi u Srbiji. Lepe uspomene iz Novog Sada od pre nekoliko godina, kada je bio gost na performansu umetnice Katalin Ladik, ovih dana upotpunio je novim utiscima o gradu "koji je sve lepši i kulturniji".

* Osim u poeziji, iskazujete se u muzici i slikarstvu...

- Puno radim sa muzičarima, ali u okruženje zvuka ulazim sa stanovišta poezije, jer jezik je zvučna stvar. Ako čovek pročita glasno jednu pesmu, ona je već postala deo zvučnog prostora. Kada sam bio mlad puno sam svirao, bavio se pozorištem... Zato su mi te stvari neodvojive jedna od druge. Prvenstveno sam pesnik, ne smatram sebe muzičarem, mada se već 40 godina bavim muzikom koristeći svoj glas.

Pročitajte još: Žan-Lik Despaks: Srbi čuvaju svoje korene

* Kako spajate poeziju i slikarstvo?

- Kada slikamo, to je kao da zapisujemo note i glasove. Svaki znak je jedan glas. U umetnosti 20. veka postoje prelepe slike tih vizuelizacija.


* Dopada li vam se kada vašu poeziju doživljavaju kao "ironičan, kolokvijalno duhovit komentar iluzija savremenog čoveka"?

- To je jedno od mogućih čitanja, i nije bez osnova. Poeziju shvatam veoma ozbiljno, jer pruža mogućnost mnoštva interpretacija sveta, od ironije do tragedije. Svakako, ironija, humor i parodija predstavljaju važne poetske elemente u svim epohama. Kada pisac navede čitaoca da se nasmeje, to znači da je u njemu pobudio svest o slobodi.



* Boli li vas to što poezija nije dovoljno cenjena?

- Ja i dalje stojim na stanovištu da poezija doprinosi menjanju sveta.