Arhitekta dr prof. Predrag Peđa Ristić bio je filozof i pesnik prostora. Najveći deo njegovog opusa bio je usmeren na sakralne ambijente koji su predstavljali "duhovne prostore" i zahtevali poseban filosofski pristup rešavanju njihovog ustrojstva. Taj nevidljivi aspekt čvrstih građevina za njega je bio mnogo važniji od njihovog materijalnog sadržaja.

Razmišljanje o suštini građevinskih oblika na ovom prostoru za Peđu Ristića prostire se od praistorijskih koncepata Lepenskog vira (tema njegovog doktorata), do duhovnih prostranstava srednjovekovnih crkvenih objekata. Njegova rešenja uvek su bila nekonvencionalna, maštovita, neobična i neočekivana, često sasvim radikalna. Upitan za problem rešenja konkursa pariskog kvarta La Vilet, osamdesetih prošlog veka, Peđa je hrabro predložio da se ceo kvart potopi i pretvori u jezero, a da postojeće građevine ostanu kao ostrva.


PROČITAJTE JOŠ:
Predrag Peđa Ristić otišao u legendu

Peđa Ristić je bio vršnjak i prijatelj mog oca Miloša Ćirića. Otac me je, kao desetogodišnjaka, često vodio u galeriju Grafičkog kolektiva, tako da sam, sredinom šezdesetih, bio svedok gradnje legendarnog Peđinog projekta unutrašnjeg uređenja Galerije, sazdane od prirodnih materijala koji su isticali fini papir sa rukom izdelanim otiscima. Peđin koncept je bio zasnovan na čistoj geometriji, strukturiran prema opredmećenim apstraktnim muzičkim oblicima. Čuveni detalj bile su neobične "naizmenične" stepenice koje su vodile na galeriju Galerije. Drvetom obložen galerijski prostor koji je Peđa ručno izradio, tokom sedamdeset godina postojanja Galerije bio je domaćin i promoter bar hiljadu važnih izložbi, od kojih veliki broj kapitalnih. U sećanju stranih izlagača i miliona turista Galerija Grafičkog kolektiva ostajala je u dragom sećanju.

PROČITAJTE JOŠ: Protomajstor srpskih hramova

Očigledno nesvesna umetničkog i istorijskog značaja tog jedinstvenog enterijera, vlast je dopustila da se ova jedinstvena lokacija uništi a prostor profanizuje. Tako je u godini proslave sedamdesetogodišnjice, Grafički kolektiv "nagrađen" oduzimanjem svog jedinstvenog tradicionalnog prostora i osuđen na seljakanje po drugim, srećnijim, galerijama. Peđin enterijer je, privatnom inicijativom, pažljivo rasklopljen i pohranjen u jedan od depoa prijateljskog studija "Avala filma" u Košutnjaku. Postojala je ideja da se ovaj enterijer učini rasklopivim i da se tako omogući ovoj maloj "proteranoj" galeriji da putuje zemljom i svetom kao gost velikih muzeja i galerija.

Stepenice u galeriji Grafičkog kolektiva / Foto Z. Jovanović


Na molbu Peđe Ristića Grafički kolektiv je pristao da ta divna "drvena građa" pređe u njegove ruke, tako da se očekuje da Peđini naslednici na nekoj lokaciji rekonstruišu ovaj prostor koji bi mogao da bude zasluženi legat Predraga Ristića.



Dragan Hamović

ODLAZAK PEĐE RISTIĆA


Odlazak je, nekom, drukči vid prisustva,

Kao kod Predraga Ristića, Isusa.

U doba kodova i moćnih diskursa

Drži se diskursa vaskrsno iskusna.

Čovek inokosni, čovek ikonosni,

Čudesa pronosi, svet bolje podnosi.

Iznađen nastavlja, tragom do netraga,

Ka liku potpunom Isusa Predraga.


Putanja majstora, tako nedsutna,

Mapa je gradivnim tačkama posuta.

Zdanje do zdanja, sam sebe sustigne

Ozvučen jekama više akustike.

Sam se do temelja sruši pa podigne:

Projektant hramova čiste nadlogike.


Iza svih meteža, sreća i razdora,

Proziva nadležna instanca nadzorna

Da Liku zađe, pun dečjeg zazora,

Prvog arhitekte i protomajstora.