NOVI roman Miloša Latinovića "Etape noći", koji se nedavno pojavio u izdanju "Vulkana", obuhvata pet vekova naše istorije - od bune hajduka Đerđa Dože do devedesetih godina prošlog veka. Tako je direktor Bitef teatra i festivala, u svoju biografiju upisao još jedan naslov: posle šest zbirki priča, pet romana, dve knjige eseja, desetak dramskih tekstova. Njegova "Priča vetrova" prevedena je na nemački i rumunski, a prozni tekstovi izlazili su i na engleskom, mađarskom, slovačkom, makedonskom, slovenačkom jeziku...

- "Etape noći" su simbolička slika jednog prostora, ljudi i njihovih odnosa. Istina, minijatura, ali kao važan deo globalnog murala u civilizaciji u kojoj živimo - kaže, za "Novosti", Miloš Latinović. - U nama je krv tih vojnika, paora, umetnika, zanatlija, krv hajduka Dože, srpskih ustanika zbog kojih su spaljene mošti Svetog Save na Vračaru, katalonskih najamnika, ruskih izbeglica, obrazovanih trgovaca Cincara, Nemaca, Francuza...

Roman je pun "mistike, čudnih ljudi i događaja", a autor citira Borhesa, podsećajući na njegove reči da bez strasti nije vredno živeti. Zato, u ovom delu (ne)očekivano ima i erotike.

- Erotski pasaži "Etapa noći" neraskidivi su deo priče o životu i strastima na ovim prostorima. Uostalom, noći u Panoniji su mračne i tihe, zimi beskrajno duge, ponekad turobne i hladne, te je i logično da budu ispunjene bliskošću koju lako uspostave ljudi uplašeni, usamljeni, željni nežnosti. Erotika je nežnost, prisnost, ukus, miris, sve ono što ovo pornografsko, izdajničko vreme hoće da ukloni iz našeg života.

Pročitajte još - Miloš Latinović: Uvek možemo da srušimo sve tabue

I sva prethodna Latinovićeva dela bila su svojevrsna putovanja kroz prošlost, zanimljive ličnosti i istorijske događaje.

- Roman je omaž značajnim ljudima koji su rođeni na ovom prostoru. Od Konstantina Danila do Miloša Crnjanskog i Miroslava Antića, od Svetog Teodora Vršačkog do Elene i Nikolaja Čaušeskua, od Jovana plemenitog Naka, do Mihajla Pupina. To je krug u kojem ja živim i stvaram. Verujem da bez takvog sagledavanja istorije ne možemo dobiti valjani ugao za istinitu sliku savremenog sveta.

Iako živi s pozorištem, njegovi komadi nisu do sada izvođeni pred publikom. Zašto?

- Ranije sam pokušavao da skrenem pažnju na taj deo moje književnosti publikovanjem tekstova u knjigama i časopisima, ali sada okrunjen strpljenjem, drame pišem i čekam da budu izvedene. Dugo već čekam, ali uskoro će pozorišta iz Niša i Prištine postaviti moj komad inspirisan južnoameričkim piscima, a verujem da će i drama o Lidi Barovoj uskoro biti uprizorena. Voleo bih i da komad o Brižit Bardo ugleda svetla pozornice. Mada BB ne spada u moje omiljene glumice, njen život je neverovatan. Ona je jedna od najhrabrijih žena našeg doba...


BITEF OTVARA NOVE PROSTORE

NA pitanje po čemu će se 53. Bitef razlikovati od prethodnih, i u čemu je njegova glavna "intriga", Latinović odgovara:

- Bitef je sinonim za različito i, kako vreme prolazi, najveći "neprijatelj" u toj igri je sam sebi. Jer, sve češće se govori "a, pa to smo videli, na Bitefu". Ove godine otvaramo jedan novi prostor, ali ni to nije novo - osim kontinuiteta dešavanja. Nikad, valjda, nismo toliko dugo bili na jednom mestu da pomislite da živite na Bitef selu (gradu), osim ako to nije bilo tokom predstave "Olimp"...


PRESTIŽNA PRIZNANjA

NAŠ sagovornik je za roman "Sto dana kiše" dobio "Vitalovu nagradu" za najbolju knjigu 2013. godine. Između ostalog, napisao je i dela "Na pogrešnoj strani reke", "Šekspirijens", "Četiri ludila", "Šekspirov klijent".

Žiri Društva književnika Vojvodine proglasio je roman "Dželat u raju" za knjigu 2008. godine u Vojvodini. Za poetsko-proznu zbirku "Zvezde i ostrva", Latinović je dobio nagradu "Stevan Pešić" 2012.