STVARANjE Bitef teatra herojska je ideja Mire Trailović. Dovoljno je da se setimo da je pozorište nastalo 1989. godine, u vreme kada se sve rastače i počinje raspad Jugoslavije, ozbiljne države koja je imala snagu i osećaj da osnuje Bitef festival i svojim autoritetom stane iza njega - bez obzira na to što joj možda nije odgovarao i bio "provokacija" za taj sistem.

Ovako društveni trenutak u kome je stvoreno novo i avangardno pozorište ocenjuje posle tri decenije njegov današnji direktor Miloš Latinović. Veliki jubilej večeras će biti obeležen premijernim izvođenjem predstave "M.I.R.A" (s Mirjanom Karanović u glavnoj ulozi i u režiji Andraša Urbana), svojevrsnom posvetom tvorcu Bitef teatra.

* Mislite li da ste uspeli da održite Mirinu vatru svih proteklih godina?

- Nažalost, od nje nismo dobili osnovu za dalji rad niti smernicu za repertoar. Ubrzo je po otvaranju pozorišnog zdanja preminula, možda je i zato bilo različitih mena u istoriji kuće. Danas pokušavamo da stanemo na taj temeljni kamen i krenemo u čvrsto repertoarsko povezivanje istoimenog festivala i teatra. U vreme Mire i Jovana Ćirilova, Bitef je predstavljao šok za sistem. Dovodio je predstave koje nisu mogle da budu ni pripremljene ni viđene na ovim prostorima. Iz toga je proizišlo nastojanje da festivalski desetodnevni, kopernikanski obrt ne ostane usamljena priča već da se prepozna i u repertoaru novog pozorišta. Zapravo, trebalo je da Bitef teatar podseća na festival i sledi njegovu umetničku politiku.

Pročitajte još: Miloš Latinović: Ugušićemo se u samoživosti


* Sledi li je?

- U današnje vreme je to veoma teško, pogotovo što se festival određuje u odnosu na koncept, ali smernice postoje. Taj zavet, a i naše opredeljenje, najlakše je ispuniti angažovanjem umetnika (i stranih i domaćih) koji su na festivalu doživeli promociju i uspeh, kao i dovođenjem mladih autora koji su se na, neki način, na Bitefu školovali. Tako je i Andraš Urban kroz nekoliko predstava postao bitefovski reditelj. Inače, u pregovorima smo sa Žurisom Lakostom, koji je s dve svoje predstave ("Svita br. 1" i "Svita br. 2") osvojio festivalsku publiku, a daćemo šansu i mlađim rediteljima (poput Jovane Tomić) da pokažu ono što je uticaj Bitefa na njihovu poetiku.

SPOMENIK MIRI I ĆIRILOVU - VEĆ nekoliko godina pokušavamo sa inicijativom da Mira Trailović i Jovan Ćirilov dobiju spomenik pred našom pozorišnom zgradom. Konačno nam je pozitivno odgovorila nadležna komisija, ali to je samo početak realizacije jedne lepe ideje - ističe Latinović.


* U vreme kada malo šta može da provocira i šokira, u čemu vidite subverzivnu ulogu teatra?

- Lično, uvek bih se opredelio prema temi. Priča, uslovno rečeno, može da bude ruši neke tabue, da nudi drugačije stavove od opšteprihvaćenih. Primera radi, naš teatar i Narodno pozorište uradili su predstavu "Carstvo nebesko" (Jernej Lorenci) koja iz svoje vizure daje umetnički sud, stav o srpskoj epskoj poeziji, ali i o istorijskim činjenicama tog vremena. Tako je i sada sa predstavom "M.I.R.A.". Moram da kažem da mi je žao što se o Miri Trailović danas ne govori više i, u određenom smislu, pozitivnije. Gledano iz ove perspektive, njeno umetničko i društveno delovanje mogu da uporedim sa onim šta su svojevremeno činile velike političke ličnosti Evrope, poput Čerčila, De Gola, pa i Tita! Živela je u vreme koje nije bilo naklonjeno avangardnoj umetnosti, a ni ženi na položaju. Tačnije, ženi čija bi reč imala veliki, čak prevratnički uticaj.


* Šta bi mislila o današnjem festivalu i teatru?

- Uspela je da se izbori za svoje parče neba, naučila nas kako se to radi i zbog toga zaslužuje ovu posvetu. Mislim da bi bila "ljuta" kada bi bitefovska priča o njoj ostala samo na toj ravni. Jer, priča o Miri je i priča o posvećenosti umetnosti. Naravno, moramo biti iskreni i setiti se kompromisa koje je pravila, kako bi se ideja izvela do kraja. Nesporno je da je veoma dobro procenjivala političke i istorijske prilike i stavljala ih u funkciju pozorišne umetnosti.

* Koje su bile najteže godine u istoriji Bitefa?

- Ako izuzmemo embargo devedesetih, verujem da je to bio 49. Bitef! Jer, bio je to i veliki ispit za budućnost: nismo imali podršku za organizaciju festivala, smatralo se da treba da je preuzme neko drugi, čak je iskazana i inicijativa da Bitef teatar postane treća scena Ateljea 212. Posle toga stvari su krenule nabolje i danas, zbilja, nemamo problema da objasnimo nadležnima značaj, vrednost i domete festivala i teatra. Sezona 2014-2015. pamti se kao najgora za pozorište. Na raspolaganju smo imali tri i po miliona dinara za celokupnu produkciju, koliko danas za samo jednu predstavu.

Pročitajte još: Miloš Latinović: Rovovi su pusti, a duše su uništene

* Od osnivanja 1989. godine bilo je i puno lutanja u repertoaru?

- Bilo je i projekata koji nisu za pozorište ovog opredeljenja. Nijedan direktor nije imun na greške, pa ni ja. U dužem periodu Bitef teatar nije shvatan kao pozorište avangarde, što je ključna stvar da se ne bi izgubila nit. Moram da kažem da je na našoj sceni bilo i mejnstrima, i anonimnih autora, i koprodukcijskih predstava koje nemaju ništa zajedničko sa idejom Bitef teatra, kao i nekih plesnih ostvarenja koja nisu predstavljale iskorak u žanru. Ne kažem da je sada mnogo bolje, ali trudimo se. Avangardno pozorište je ne samo skupo nego i autorski rizično. A danas veoma malo ljudi želi da preuzme rizik stvarajući predstave, lakše je da taj deo prepuste pozorištu. Niko nam do sada nije došao i rekao da želi da radi bez honorara, pa ako predstava uspe - dobije nadoknadu.


* Obeležavanje jubileja ne završava se večerašnjom premijerom?

- Ceo mesec biće posvećen ovom značajnom datumu. Za nedelju dana izvešćemo program "I dalje u zaveri" (Jelene Stojanović i Vesne Bogunović), koji je priča o prethodnih trideset godina kroz izložbu, performans, video-projekcije i druge događaje. Trajaće trideset sati, bez prestanka. Prvog aprila ove godine dolazi nam u posetu i veoma drag gost: Roberto Čuli, jedan od najvećih evropskih reditelja, koji nikada ne zaboravlja da kaže da je njegova karijera počela baš na našem Bitefu.


DIREKTORI

ZA protekle tri decenije na čelu pozorišta smenilo se osam direktora, od kojih su neka imena današnjoj publici sasvim nepoznata. Zdanjem na Skveru "Mira Trailović" upravljali su Tristan Harašić, Voja Brajović, Olivija Mihajlović Domić, Branka Vuković, Nenad Prokić, Nikita Milivojević, Jelena Kajgo i danas Miloš Latinović.

"FRANKENŠTAJN" I MAKRASOVA

U OVOJ sezoni planiran je i savremeni plesni projekat "Frankenštajn" grupe beogradskih umetnika, potom će jedan od vodećih evropskih koreografa Konstanca Makras (Berlin) postaviti svoju novu koreografiju u našoj produkciji. A od ove godine, decembar će biti posvećen predstavama s nezavisne scene koje će dobiti šansu da budu izvedene u Bitef teatru - najavljuje Latinović.