MOSKVA OD STALNOG DOPISNIKA „NOVOSTI“

ŽAO mi je što se Jugoslavija raspala, imali ste lepu i bogatu zemlju. Možda jednog dana opet budete živeli u nekom novom integrisanom prostoru. Bio sam već u Srbiji i volim da dolazim kod vas, jer se dobro osećam. Vaša zemlja mi se veoma sviđa, slična je Kavkazu, gde sam rođen, brdovita je, a i ljudi su vam komunikativni i gostoprimljivi. Drago mi je što sam, osim Beograda, upoznao i unutrašnjost Srbije. Drugovi su me vodili u Vrnjačku Banju.

Ovo, u ekskluzivnom razgovoru za "Novosti", kaže ruski pisac German Sadulajev (46), autor romana "Bič Božji", "Ja Čečen" i "Tableta", uoči današnjeg gostovanja na trećem međunarodnom skupu "Beogradski kontrapunkt", koji organizuju Ministarstvo kulture i Zavod za proučavanje kulturnog razvitka.

Široj javnosti u Rusiji postali ste poznati nakon što ste objavili autobiografsku knjigu "Ja, Čečen", posvećenu čečenskim ratovima.

* Zašto je na vas javno nasrnuo predsednik Čečenije Ramzan Kadirov?

- Iako je štampana u malom tiražu, knjiga je zaista imala veliki odjek. Uglavnom je bila pozitivno primljena, mada je bilo i žestokih napada, pogotovo onih kojima se ne sviđaju moji kritički stavovi, a jedan od njih je bio i Kadirov. Naravno da mi je važnije šta kažu moje kolege i čitalačka publika nego političari. Kadirov i ja smo dva različita sveta. On je u politici, a ja u književnosti i kulturi. Nije nikakvo čudo što mi na život gledamo različito.

* Da li ste se kasnije sreli sa njim?

- Nisam, i nije mi žao. Kao čovek iz mešanog braka, u Čečeniji sam uvek branio čast Rusa, a u Rusiji čast Čečena. Nikada u Čečeniji nisam pokušavao da budem veći Čečen od Čečena ili u Rusiji veći Rus od Rusa. Uvek sam bio na strani slabijih, jer jači može sebe sam da zaštiti.

PROČITAJTE JOŠ - Zakleti levičar i nostalgičar

Despot, Ahmadzade, Vukićević, Đićijang i Sadulajev

* Putujete li u Čečeniju?

- Retko, ne samo zato što sam zauzet poslom, već i zbog toga što su skupe avionske karte.

U sredinama gde se ratovalo i gde su se dogodili međuetnički sukobi, pogotovo su u delikatnoj i teškoj situaciji ljudi iz mešanih brakova...

- Objavio sam do sada osam knjiga, a polovina mojih tekstova je upravo o takvim temama. O mojim osećanjima i preživljavanjima. Nesporno je da su ljudi iz mešanih brakova u težoj situaciji od ostalih. Naravno da se "mešanci" ne mogu odreći jednog roditelja, i oni se najbolje osećaju u onim multietničkim sredinama, gde je tolerancija veća.

OBILAZAK HRAMA SVETOG SAVE PISAC German Sadulajev će u utorak biti jedan od učesnika okruglog stola u Jugoslovenskoj kinoteci, a o "Umetnosti u vremenima krize i ratova" govoriće uz kolege Habiba Ahmadzadea (Iran), Džanga Đićijanga (Kina), Slobodana Despota (Švajcarska) i Muharema Bazdulja (Srbija), dok će uvodničari i moderatori biti ministar kulture Vladan Vukosavljević i reditelj Emir Kusturica. Gosti su juče obišli Hram Svetog Save u Beogradu, a zatim su posetili Oplenac.

* Ne skrivate nostalgiju za SSSR-om...

- Svestan sam svih slabosti koje je imao SSSR. I tada je bilo u svakodnevnom životu nacionalizma. Ne mislim da je sve bilo idealno. Ali ako to uporedimo sa ovim sadašnjim stanjem, normalno je da žalimo za prošlošću. Neuporedivo je bilo bolje obrazovanje i nesporno je da se više čitalo nego što se čita sada. I u Čečeniji su se mnogi trudili da dobro uče i budu dobri stručnjaci. Izučavala se literatura. Ja sam odrastao u porodici koja je imala mnogo svojih knjiga. Rodio sam se u provinciji u Šaliju u Čečeniji, gde sam završio osnovnu i srednju školu, ali zahvaljujući roditeljima, mnogo sam čitao, jer su napravili kućnu biblioteku u posebnoj sobi. Još kao dete sam znao da ću biti pisac.

* Član ste Komunističke partije Ruske Federacije, a za sebe kažete da ste socijalista...

- Rusija se ne može razvijati u kapitalističkom uređenju. Svi vide šta je napravio divlji kapitalizam u Rusiji. Mali broj ljudi ne zna šta će sa novcem i živi raskošno, dok većina životari. Zapad je uspeo da napravi zaštitne mehanizme kroz poreznu politiku i druge državne mere, dok u bivšim socijalističkim zemljama nisu zaštićeni najširi slojevi društva. Zato i dalje mislim da socijalistički projekt nije mrtav i da će ranije ili kasnije svet da se vrati socijalističkim idejama pravednosti.

* Kažete da vam je omiljeni pisac Borhes. Zašto?

- Volim njegov stil pisanja. Osim toga, čitajući njegova dela usvajao sam zanat pisanja novela. Naravno, na mene su jak utisak ostavili i veliki ruski pisci, jer ipak pišem na ruskom jeziku.

Koga ste čitali od srpskih pisaca i ko je na vas ostavio poseban utisak?

- Pročitao sam one koji su najviše prevođeni, na prvom mestu Milorada Pavića. Ali posebno mi se sviđa knjiga Vladimira Kolarića "Smrt u Parizu". Volim da čitam i druge vaše pisce, i mislim da je veoma važno da se prevode na ruski, ali i obrnuto. Poznavanje kultura raznih naroda je vrlo važno i korisno, jer zbližava ljude.