OD STALNOG DOPISNIKA: MOSKVA


LjUBITELjI dobrih pripovedača, na trećem "Beogradskom kontrapunktu", koji će se u utorak održati u Jugoslovenskoj kinoteci, imaće priliku da upoznaju jednog od najplodnih pisaca srednje generacije u Rusiji - Germana Sadulejeva (46). On će, uz Habiba Ahmadzadea iz Irana, našeg Muharema Bazdulja, Slobodana Despota iz Švajcarske i Džanga Đićinga iz Kine, učestvovati na okruglom stolu sa temom "Umetnost u vremenima krize i ratova: pogled iz današnjice".

U Šaliju u Čečeniji Sadulajev je rođen, a živi i radi u Sankt Peterburgu. Na srpski je prevedena zbirka njegovih priča "Bič Božji", koja je u Rusiji objavljena 2010. godine. Ne samo da je odličan pisac, nego je i interesantna ličnost, nostalgičar za SSSR-om i "zakleti levičar".

Iz Čečenije je došao u Sankt Peterburg da bi studirao novinarstvo, ali se predomislio, pa je završio pravni fakultet. Prvu priču, pod nazivom "Jedna lasta ne čini proleće", objavio je 2001.

ŠIROJ javnosti u Rusiji je postao poznat po autobiografskoj knjizi "Ja Čečen", posvećenoj ratovima koji su se vodili u zemlji njegovog rođenja. Dok ga je većina kolega i čitalaca hvalila, na njega je javno nasrnuo predsednik Čečenije Ramzan Kadirov. Posle razgovora u "Komsomolskoj pravdi", Kadirov ga je napao tvrdeći da nije Čečen, da nije musliman, a ni čovek. Kadirovu je zasmetalo to što o Čečenima piše čovek koji nosi rusko ime. Naime, Sadulajevu je otac Čečen, a majka Ruskinja. Osim toga, German je pisao ne samo o pozitivnim, nego i o negativnim karakteristikama Čečena.

Međutim, te grube političke ocene nisu ga obeshrabrile, pa je nastavio uspešno da piše i objavljuje zapažene knjige. Njegov biografski roman "Tableta", objavljen 2008, govori o onome što su političari prećutkivali. Pisac žali što Čečenija više nije višenacionalna republika, jer se posle ratova tu retko ko vratio. Nekada je u Groznom živelo mnogo Rusa, Jevreja, Azerbejdžanaca i Jermena. Tu su bili fakulteti i instituti, praktično, Grozni je bio intelektualni centar Kavkaza. Čečenija je sada postala jednonacionalna republika.

U intervjuu "Komsomolskoj pravdi", German Sadulajev je rekao da je jednonacionalnost u Čečeniji pokazatelj fobije, da su Rusi koji trenutno tamo žive - na službenom putu, kao i da neko hoće da Grozni pretvori u veliko selo.

Pročitajte još: TREĆI "BEOGRADSKI KONTRAPUNKT": Umetnost i rat

SVOJU nostalgiju za SSSR-om, pisac objašnjava time što je to bila zemlja u kojoj je vladao kult znanja i knjige. I u Čečeniji su se mnogi trudili da dobro uče i da budu dobri stručnjaci. Izučavala se literatura. Nažalost, sada u Čečeniji toga više nema.

Sadulajev priča da su na njega od ruskih pisaca najviše uticali Ivan Bunjin, Nikolaj Gumiljov, Andrej Platonov, Venedikt Jerofejev, a od svetskih - Južnoamerikanac Horhe Luis Borhes. Smatra i da je Mihail Ljermontov bio prvi čečenski pisac i da je Kavkaz, a posebno Čečenija, imao važnu ulogu u klasičnoj ruskoj literaturi.

U jednom razgovoru sa kolegom Zaharom Prilepinom, za "Komsomolsku pravdu", German je rekao da je od detinjstva znao da će biti pisac. Želja mu se ispunila, na radost čitalaca.

German Sadulajev veruje u povratak socijalizma - Foto novajagazeta.ru


VERUJE U SOCIJALIZAM

GERMAN je i politički aktivan u redovima komunista u Sankt Peterburgu. Govorio je na mitinzima zalažući se za poštene izbore, a više puta je kazao da socijalistički projekat nije mrtav, te da će se ranije ili kasnije svet vratiti socijalističkim idejama pravednosti. Sadulajev kaže da bi želeo da u Rusiji vlada ideologija socijalne pravde i odgovornog društva.

IZ MEŠOVITOG BRAKA

Kosmopolitska orijentacija Germana Sadulajeva nije slučajna. On je iz mešovitog braka. Majka Vera, Ruskinja, bila je učiteljica, a otac Umarali, Čečen, koji je još živ, radio je kao agronom. Svojoj ćerci German je dao ime po majci.