Posle Olivere i Radeta Markovića, posle Snežane Bogdanović i Žarka Lauševića, u trećoj "Mački na usijanom limenom krovu" u BDP zaigrali su mladi glumci, još bez glamurozne biografije, Marina Ćosić i Stefan Radonjić. Gošća iz Makedonije, rediteljka Nataša Poplavska, dobila je priliku koju mnogi reditelji sanjaju - da na scenu postavi jedan od najboljih dramskih tekstova svih vremena, za koji je, zaista, vreme da se pročita i u vulgarno potrošačkom vremenu. I to bi tadašnjoj upravi BDP bio dovoljan razlog za postavljanje ove predstave, kada se, kao paradoks, ne bi isprečilo počesto postavljano pitanje u prestoničkim repertoarima: zašto se igra pozorišni tekst, da bi u glavim ulogama zaigrali gostujući glumci, ako ima i domaćih snaga za to?... Pritom, Megi i Brik, lepi mladi ljudi, u ovoj postavi, nisu mnogo više pokazali nego što bi u dobroj vežbi u glumačkoj školi.

Pročitajte još: FESTIVAL “BUCINI DANI”: Predstava “Tartif” sa najviše nagrada

Umesto mladih, starija garda, pre svih, Danica Maksimović, a onda i Slobodan Ćustić bili su mnogo bolji predstavnici pervertiranog sveta Tenesija Vilijamsa, jednog od najsuptilnijih slikara ljudske duše u raspadu ("Tramvaj zvani želja", "Slatka ptica mladosti")... Ponor i sunovrat porodičnih osećanja je Danica Maksimović izrazila čitavim svojim glumačkim i ljudskim bićem, na tankoj liniji koja deli prihvatanje poraza zbog ljubavi, od njegovog ultimativnog odbijanja. Dramskom konfliktu suprotnih osećanja, u ulozi Mame Polit, ona je nepogrešivo dodala osnovnu "neudobnost", u koju Tenesi Vilijams uvek smešta svoje junake, da hoće ono što se plaća mnogo.

Pročitajte još: "GRAD TEATAR" U BUDVI: Pozorište u vremenima grubosti

Markantna, tačna i vrlo značajna je bila i Milica Milša, u ulozi Me, žene starijeg brata, Gupera (korektan Milorad Damjanović). Svedena na fabriku dece i na instinkt grabeža, Me je Milša odigrala slikovito - smešno, kada ne bi bilo tužno! Fenomen raznih ljubavi, opsesivna tema Tenesija Vilijamsa, tabu o kome se retko govori, predstavili su tandemi Megi i Brik, Mama i Tata Polit, Me i Guper, jedan strašniji od drugog...

Milan Čučilović (Doktor Bo) je doneo duh američkog i mediicinskog licemerja u pravoj i dobroj meri. Čudna pojava Ivane Panzalović (Časna sestra) je doprinela upitnosti koncepta predstave. O (ne)moralu je reč? Divna pijanistkinja Nevena Pejčić dala je ovoj predstavi ton proslave.

Efektan i uzbudljiv tekst Tenesija Vilijamsa može uvek da "proradi", ali, u povodu ove predstave, prosečne, povremeno nedopustivo glumački trapave i prizemne, sa bledim glavnim likovima, stoji pitanje o opravdanosti njenog stavljanja na scenu, što izaziva posledicu da se, nažalost, zbog toga dugo neće ponovo naći na prestoničkom repertoaru.

A povoda, tumača i reditelja ima.