ZA život Miše Janketića svojevremeno je Danilo Kiš rekao da je "apsolutna konstrukcija za roman za koji niko ne bi poverovao da ga pisac nije izmislio radi zanimljive fabule".

Potresna životna priča budućeg velikana jugoslovenske i srpske scene počela je 24. maja 1938. godine: rođen je u Novom Sadu, ali ga je sticaj ratnih okolnosti ubrzo odveo u crnogorsku Vranešku dolinu. A onda, suviše malom da razume i dovoljno velikom da na nejakim plećima oseti tešku sudbinu, desilo se da za samo pet godina ostane bez najrođenijih.

- Moj otac Radomir bio je u partizanima. Majku su mi uhvatili četnici i u Kolašinu osudili na dvadeset jednu godinu robije. Sestru Milenu i mene čuvala je strina, pa nas je jednog dana uhvatila za ruke i odvela u Kolašin, pravo pred čuvenog Pavla Đurišića. I rekla: "Evo ti, vojvodo, ovo dvoje djece Radomirovo. Ti si ih ostavio bez majke, pa ih ti čuvaj!"

Majku Milicu pustili su iz zatvora, a ona je s dvoje male dece krenula u Pljevlja, gde je počela da radi u pošti. Ubrzo su u grad došli četnici i na nesreću prepoznao ju je glavar (inače majčin školski drug), pop Maca. Ubio ju je jedne noći u Ševarima, sa još devet partizanskih žena. U nekom od razgovora za naš list, Miša se sećao i oca, koji je poginuo na Halkidi 9. septembra 1944. godine:

- Na Zejtinliku, velikom groblju sahranjenih tokom Prvog rata, ima i 27 naših ljudi iz Drugog svetskog rata koji su poginuli u Grčkoj. S vremena na vreme, vodim decu da vide grob svoga dede, a čuvar Đođesku priča i ostalima: "Ovde je sahranjen komandant bataljona Markusovih partizana, Radomir Janketić, otac glumca Miše Janketića."

Pročitajte još - DUBOK TRAG: Odlazak velikog glumca Mihaila Janketića

Posle bombardovanja Pljevalja, sestru Milenu povela je u Budimpeštu njihova komšinica, mađarska Jevrejka. Starijeg brata nije mogla... Tek što se završio rat, kada se u Tomaševu zaustavio džip i iz njega izašao čovek u kožnom kaputu, sa pitanjem za osmogodišnjeg Mišu: "Ti si Cile? Imaš li sestru Milenu?" Pošto je mališan potvrdno odgovorio, već sutradan ga je odveo u Višegrad. Tu je saznao da su mokrogorski četnici ubili Jevrejku, a za život male Milene izmolila ih je neka devojčica. A onda je sudbina nastavila da plete konce: malu Milenu usvojio je kasapin Milivoje Miličević iz Višegrada.

Slučaj je hteo da je baš u to vreme neki ustaša na sudu pokušao da "pere" biografiju, tvrdeći da ima ćerku koja se zove Hajrija Vrana i trenutno se nalazi kod kasapina Miličevića. Da bi dokazao da je to laž, kasapin se dao u potragu za Mišom. Jer, mala Milena je jedino o sebi znala da kaže da ima brata koji se zove Cile... Deca su se ponovo susrela na sudu, a da su "rod rođeni" videlo se već na prvi pogled. Ne samo da su veoma ličili jedno na drugo, nego ih je usvojitelj (da i sličnost bila ubedljivija) isto i obukao. Mnogo godina kasnije Milenu je životni put odveo u Nemačku, na privremeni rad u Augsburg. Ponekad, kad bi se zakačili, znala je da kaže bratu: "Možda ja i nisam tvoja sestra. Možda sam ja Hajrija Vrana"...

Pročitajte još - OVAKO JE MIŠA JANKETIĆ GOVORIO ZA "NOVOSTI": Prvo rešiti osnovne životne probleme

RANO PRONAŠAO MOTIV

MIŠA je treći razred osnovne škole završio u Višegradu. Pred njim su bile godine usamljenosti, sirotišta, potrage za osloncem i smislom:

- Imao sam sreću što sam rano našao svoj motiv. Uspeo sam da snagom koncentracije i posvećenošću pobedim sopstvenu lenjost. Čovek koji na vreme pronađe svoj motiv može računati da će biti srećan. Moj motiv je bio ovo što je moj život sada - sećao se poznati glumac.