NA visokom nivou i u sastavu kakav je poslednji put viđen još pre dve decenije na skupu u Bijeljini, u petak je u Matici srpskoj počeo dvodnevni naučni skup "Srpski kulturni prostor: ustrojstvo, problemi, vrednosti". Ova "goruća" tema okupila je akademike, naučnike, profesore, filozofe i crkvene velikodostojnike. Ukupno, njih šezdesetak.

Pozdravljajući učesnike, domaćin i predsednik Matice srpske Dragan Stanić rekao je da je veoma važno da ovakav skup i njegove poruke shvati i politička sfera, te da se "Strategija kulturnog razvoja Srbije od 2017. do 2027. godine" najzad ubaci u skupštinsku proceduru, jer bez te strategije nemamo valjane orijentire o tome kuda ići i šta raditi.

Ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević naglasio je da je kulturni obrazac osnov za postojanje i trajanje jednog naroda na istorijskoj sceni.

- Istorija pamti narode i društva koji su nestali sa scene, a razloge za ovakav ishod možemo da tražimo i na polju kulture. Zato je obaveza svake generacije da u skladu sa svojim znanjem, moralom, etikom učini koliko može za napredak srpske kulture, naše duhovnosti i identiteta - poručio je Vukosavljević i podsetio prisutne da je ovaj skup nastavak aktivnosti započetih potpisivanjem "Povelje o srpskom kulturnom prostoru", u martu, u Sremskim Karlovcima.

Pročitajte još - „PORTRETI“ NA MARKOVDAN: Matija Bećković gost Lozničana

Umesto "referatom", akademik Matija Bećković okupljenima se obratio svojim čuvenim stihovima: "O Svetom Savi", "Trojeručica", "Pokajnica", "Kosovo polje", "Ovo i ono"... Pozdravljen je gromkim aplauzom.

U veoma nadahnutoj besedi Njegovo preosveštenstvo episkop Jovan (Purić), nekadašnji dugogodišnji iguman ostroške svetinje, dao je blagoslov "delatnicima na polju duhovnosti" i poželeo da ovaj skup ne ostane samo teorija, nego da ima uticaj kroz državu i institucije na običnog čoveka i da tako podigne duh našeg naroda.

Govoreći o suštinskim pitanjima srpskog kulturnog prostora, akademik Vasilije Krestić smatra da bismo kao nacija morali da definišemo šta čini naš kulturni prostor.

- Za razliku od naprednijih zapadnoevropskih naroda, mi smo do tragičnih razmera duhovno razbijeni, nacionalno, politički i ideološki nejedinstveni i pocepani. Jednim delom smo Srbi, drugim Jugosloveni, trećim Crnogorci, zatim četnici i partizani, evroantlantisti i evroskeptici. Nama su u mnogim trenucima važniji partijsko-politički, regionalni i lični interesi od državnih i nacionalnih - upozorio je Krestić.

Profesor Dušan Ivanić ukazao je na neophodnost kulturnog jedinstva Srba ma gde bili i uprkos granicama, a Miloš Ković na pitanje koje je sam postavio "da li treba da odustanemo od KiM?" i odmah odgovorio da odustajanja nema, dodao da je sve u Božjim rukama, ali i u našim. Govoreći o identitetu, Bogoljub Šijaković kazao je da je srpska kultura danas u potrazi za sopstvenom dušom.

Na skupu su učestvovali i akademici Milovan Danojlić i Miro Vuksanović, Jovan Delić, Gojko Đogo, Dragan Hamović, Ljubiša Despotović...

Pročitajte još - MATIJA BEĆKOVIĆ ZA "NOVOSTI": Pesnici nisu otpevali svoje

SVA IZLAGANjA U ZBORNIKU

O srpskom kulturnom prostoru, danas će, drugog dana naučnog skupa, govoriti profesori: Ljubomirka Krkljuš, Đorđe Trifunović, Ćorđe Đurić, Vladimir Simić, Igor Borozan, Saša Radojčić, Boško Suvajdžić, Svetlana Šeatović, Valentina Pitulić, Živojin Rakočević, Salih Selimović, Budimir Dubak... Sva izlaganja biće objedinjena u Zbornik, koji će biti štampan do kraja ove godine.