TV KRITIKA: Surogat i ujdurma

Što serija odmiče, sve očitija je i grublja revizija lika kralja Petra Prvog Karađorđevića i novije srpske istorije pa se neko može zapitati čemu uopšte dalja kritika ovog nesrećnog preduzeća. Kritika se mora nastaviti dok god nam sama serija za to daje nove povode, jer njome uzduž i popreko kolaju ružne političke poruke. Ne sme se nikako dozvoliti da dva slučajno odabrana anonimusa izmišljaju televizijsku kontraistoriju Srbije, pravdajući to nekom svojom stvaralačkom slobodom, a da umetnička i društvena javnost na to ćuti. Tako nešto bilo bi nemoralno. Uostalom, nije ovo prvi (nažalost, ni poslednji) put da se pokušaju promene svesti srpskog naroda staje na put snagom istorijskog i umetničkog argumenta.

Na ovom mestu, međutim, nemamo prostora za podrobniju analizu. Biće vremena i za to. Ističemo samo najdrastičnije primere koji dovoljno svedoče o nameri i naročito, tendenciji iskrivljavanja i izmišljanja naše prošlosti. Ti prizori su i defetistički, naročito kad likuju nad srpskim porazima. Recimo, veliko je pitanje može li se herojska epopeja srpske vojske na Gučevu i Mačkovom kamenu, u jesen 1914, uopšte nazvati "porazom". Istorija kaže: "Na ovaj krvavi kamen jurišali su devet puta srpski pukovi i za četiri dana izgubili četiri komandanta puka, 107 oficira i 5.585 vojnika. Poslednji, deseti juriš poveo je lično kraljević Đorđe i pao teško ranjen. Pre nego što je izgubio svest uzviknuo je: 'Uzeli smo Mačkov kamen. Živela Srbija!". To je prava istina o ranjavanju Đorđa Karađorđevića, a ne ona koja se plasira u seriji, gde princ suludo vitla sabljom u nasumičnom jurišu, kome se ne vide razlog i svrha. Na Mačkovom kamenu neprijatelj je zaustavljen grudima srpskog vojnika. Je li to poraz? Naprotiv, u jesen cela Antanta slavi Srbiju za pobede i junačko držanje pred zajedničkim neprijateljem!

PROČITAJTE I:DOKUMENTARAC "SUĐENjE RATKU MLADIĆU": Komplikovani lavirinti i izazovi sudske pravde između žrtava i počinioca

Među inscenacijama naročito iritira ona koja prikazuje srpsku Vrhovnu komandu u trenucima krize, krajem prve ratne godine, usled zamora, gubitaka i nedostatka artiljerijske municije. Iznebuha i bez ikakvog povoda, tu vojvoda Putnik izvali "Srbija srlja u propast" i predloži primirje, tj. predaju?! Ma neće biti! Vrhovni srpski strateg, "koga vera u konačnu pobedu nijednog trenutka nije napuštala" (Živko Pavlović) da tako nešto izgovori? Nema te umetničke slobode koja dozvoljava da mu se u usta trpaju reči koje su duboko protivne njegovom časnom, junačkom i znalačkom rukovođenju srpskom vojskom. Naprotiv, istorija kaže da je "Putnikova strategija izvlačenja srpskih armija 1914-1915 majstorsko delo ravno poduhvatima najslavnijih vojskovođa".

Danica Ristovski kao Makrena

U epizodi, pod istim tim šatorom i drugi srpski generali deluju naivno i malodušno, ukočeni kao u nekom školskom igrokazu, osim donekle Mišića (u sasvim bledom tumačenju Svetozara Cvetkovića, koji na Mišića nije nalik ni likom ni unutrašnjom snagom). Sve je to surogat i ujdurma, kojoj se nijednog trenutka ne veruje. Uloga Petra Prvog sasvim je u duhu ovog igrokaza, istorijski neadekvatna i netačna. Nije stari kralj odigrao ključnu ulogu u pribavljanju municije onako kako su mu je napisali nadriscenaristi, "režirao" Petar, a glumački oposlio Lazar Ristovski, stružući zarđalom turpijom pogrešno kalibrisane francuske granate na ivici nekog šatora. Stvar je istorijski izgledala sasvim drugačije, ali o tome na drugom mestu.

Četa Živote Radojčića

Najružnija je ipak scena između starog kralja i njegovih sinova. Petar kaže starijem Đorđu, koji ranjen leži u valjevskoj bolnici: "Za tebe je rat završen", pa zatim "Niko se iz rata nije vratio kao heroj"(?!). Kad mu Đorđe odgovori rečima "Ako odem sa fronta biću niko i ništa" otac mu, otprilike, kaže: "Bolje niko i ništa, ali živ". Dakle, budi ništarija, rob, kukavica, izdajnik, nema veze, važno je da sačuvaš goli život. To da kaže kralj Petar, koji je odbio da napusti prvu liniju fronta istorijskim rečima "Idem ja na front! Oni su pred Topolom. Ja neću da oni tamo uđu... Ja to neću dok sam živ! Neka oni koji žele da pobede ili poginu uz svog starog kralja ostanu sa mnom!". Tako je govorio i činio pravi kralj Petar Prvi. A ono što se dosetio da izgovori Ristovski reči su kukavelja ogrezlog u današnjoj drugoj Srbiji; prava paradigma ove serije. Ne i "Svetog Starca, legendarnog kralja naroda junaka", kako je u zlatnim analima zapisao Anri Barbi.