IAKO je napisano da je kao tekstualni predložak za predstavu "Nečista krv" korišćena proza Bore Stankovića, a da je autorka drame po motivima velikog pisca Maja Todorović, publiku je, logično, privukao naslov Borinog romana, pa je, s pravom, očekivala da će videti njegovu dramatizaciju. Možda je bilo tačnije da, stavljajući svoje ispred Borinog imena, autorka promeni i naslov svog originalnog teksta.

Ovo nije formalna primedba, jer je predstava "Nečista krv" preuzela likove i situaciju romana, ali je u potpunosti odstupila od njegove istoričnosti, psihološke i socijalne, a naročito patrijarhalne uslovljenosti likova starim Vranjem. Dobili smo jednu konstantinovićevsku palanačku priču, a izgubili smo autentičnost južnjačke strasti, slojevitu psihologizaciju likova Bore Stankovića, koji umiru za i od lepote i ljubavi.

Izvrsna glumačka podela, u kojoj je najteži zadatak dobila Jovana Stojiljković (Sofka) prilično uspešno se borila sa prečesto neartikulisanim likovima, da li su Borini, ili savremeni. Glumica je Sofku uopštila u zlostavljanu ženu, pa je njena lična patnja što je udaju za dete, iz računa, dobila više epski, nego intimni karakter. Uvođenjem koreografije (Andreja Kulešević) u igru, reditelj je "uravnio" većinu psiholoških valera, kojih i inače nije bilo mnogo. Nebojša Dugalić, kao Efendi Mita, jedan je od onih koji su svoj lik interesantno gradirali, u čemu mu je odlično parirala i Nataša Ninković (Todora, Sofkina majka), a Tanasije Uzunović (Arsa) imao je i dobro plasirane trenutke tišine. Nenad Jezdić (Marko) bio je upečatljiv, ali "na jednoj žici", što se može reći i za Pavla Jerinića (Toma). Zlatija Ivanović (Stoja, Todorina sestra), donoseći iz samoposluge deterdžent i toalet papir, držala je ravnotežu "Ikeinom" znaku na paketu, od koga je Stana (Dušanka Stojanović Glid), Markova majka, bezuspešno pokušavala da sklopi dečji krevetac, podcrtavajući nemogućnost romantične iluzije o porodici u tržišnom vremenu.

PROČITAJTE I: POZORIŠNA KRITIKA: Sve se plaća

Izašla iz nastojanja da po svaku cenu prenese poruku da se u nasilju nad ženom (ćerkom, majkom, suprugom) ništa nije promenilo, zanimljiva predstava "Nečista krv", samo površno u vezi sa originalom, pripada modernom teatru, u kome nema uzbudljivih, emotivnih, istinskih trenutaka, što reditelj nadoknađuje formom, izvrsnom likovnošću (scenografkinja Vesna Popović, kostim Marina Vukasović Medenica), koja jeste zanosna, ali je prečesto bila sama sebi svrha.